OSNOVNE METODE NAUNOG MILJENJA ANALIZA SINTEZA APSTRAKCIJA KONKRETIZACIJA

OSNOVNE METODE NAUČNOG MIŠLJENJA

• ANALIZA • SINTEZA • APSTRAKCIJA • KONKRETIZACIJA • GENERALIZACIJA • SPECIJALIZACIJA • INDUKCIJA • DEDUKCIJA

ZAŠTO? “Nema širokog druma koji vodi u nauku, i samo oni koji se ne plaše umora pri veranju njenim strmim stazama, imaju izgleda da će se popeti na njene svetle visove. ” Karl Marx

ZAŠTO? • Plesni koraci u nauci ili “pravila igre” • Olakšavaju rad na otkrivanju istine. • Metod sam po sebi ne vodi saznanju. • “Nikad se ne može bez metode, a nekada se mora protiv metode. ” Đ. Šušnjić

ZAJEDNIČKA SVOJSTVA a) b) c) d) e) f) g) Predmet im je složena celina Osnovne i najopštije Međuzavisne i međ. prožete Pomoću njih stičemo naučno saznanje Svaka ima norme i procedure Visok stepen upotrebljivosti Nemaju isti status u procesu istraživanja h) NE omogućavaju isti stepen istinitosti saznanja

PODELA • Prema predmetu istraživanja: a) EKSPERIMENTALNE – analiza, sinteza, apstrakcija, konkretizacija, indukcija b) NEEKSPERIMENTALNE – dedukcija i generalizacija • Prema svojstvima primene: a) ANALITIČKE – analiza, apstrakcija, specifikacija, dedukcija b) SINTETIČKE – sinteza, konkretizacija, generalizacija, indukcija • Prema pripadnosti logičkim pravcima: a) Formalno – logičke b) Dijalektičke

ANALIZA

POJAM • Analiza podrazumeva rastavljanje predmeta istraživanja na njegove sastavne delove. • Rastavljanje može biti fizičko i duhovno-misaono • Opšti predmet: UVEK složena celina (najmanje 2 dela)

PREMA PREDMETU ISTRAŽIVANJA a) Potpuna (totalna) b) Parcijalna (sekvencijalna) - Analiza sadržaja - Strukturalna analiza - Funkcionalna analiza - Komparativna analiza - Genetička analiza - Kauzalna analiza - Strukturalno-funkcionalna analiza - Faktorska analiza

• Prema bitnim svojstvima: a) DESKRIPTIVNA reproduktivna b) EKSPLIKATIVNA – produktivna

FAZE 1. Identifikacija predmeta istraživanja kao složene celine + DEF. 2. Izbor radnji i sredstava za analizu 3. Misaono ili fizičko rastavljanje 4. Konstatovanje činilaca predmeta koji analiziramo 5. Konsatovanje odnosa među činiocima 6. Kvalifikacija i evidentiranje i konstruisanje naučnog saznanja

SINTEZA

POJAM • Sinteza je shvatanje složenih celina preko njihovih pojedinačnih delova, njihovim spajanjem, tj. stavljanjem u razne moguće veze i odnose. - činioci = nova celina - analiza – činioci = nova celina postojeća celina izmenjena celina

PREDMET • Analizi i sintezi zajednički je opšti predmet = složeni predmeti. • Ne može svako pojedinačno da postane neposredan deo bilo koje složene celine! - problem “babe i žabe” • Sinteza može biti misaona i fizička

APSTRAKCIJA

POJAM • Apstrakcija je postupak kojim od niza činilaca, ostavljajući po strani njihove specifične elemente, a zadržavajući samo ono što im je zajedničko, formiramo pojam. • Predmet apstrakcije: opšte u posebnom i posebno u opštem kao moguća izdvojena celina. • APSTRAHOVANJE – misaoni postupak kome prethodi analiza

PRIMER - publikacija - novine - “Politika” od 12. 10. 2008. - moj primerak “Politike” od 12. 10. 2008.

PRIMER - gradnja sigurnih objekata - gradnja funkcionalnih objekata - kreativnost - inovativnost - korišćenje prostora - elegantno rešenje graditeljskih problema - stvaranje emocije kod graditelja, stanovnika, vlasnika, prolaznika. . . * ARHITEKTURA *

KONKRETIZACIJA

POJAM • Konkretizacija je proces suprotan apstrakciji. Ona predstavlja određivanje, determinaciju opšteg uz pomoć posebnih odredaba. • Apstrakcija je misaono udaljavanje od realnog, a konkretizacija je približavanje stvarnom i realnom. • Predmet: odnos opšteg, posebnog, pojedinačnog polazeći od najopštijeg.

POSTUPAK 1. Konstatovanje apstraktnog pojma: *ČOVEK* 2. Dodavanje jedne ili više oznaka, približavanje konkretnom: *MUŠKARAC* *MLADIĆ* *STUDENT*

SPECIJALIZACIJA

POJAM • Specijalizacija je shvatanje posebnog u opštem preko posebnog. • Specijalizacija pojma se sastoji u shvatanju posebnih predmeta određene opšte grupe predmeta, tj. u shvatanju članova skupa i reda ili posebnih odredaba opšteg predmeta. • Predmet specijalizacije: fizički i misaoni predmeti i pojave

VRSTE • KLASIFIKACIJA Specijalizacija pojma tako što se klasa ili opšti pojam raščlanjava i razvrstava po određenom kriterijumu. • DIHOTOMIJA Specijalizacija pojma na jedan pozitivan i njemu protivrečan, negativan pojam.

PRIMER • Klasifikacija političkih partija prema orjentaciji: a) KONZERVATIVNE b) REFORMSKE c) RADIKALNE a) LEVICA b) CENTAR c) DESNICA

PRIMER • Dihotomija: saradnja/konflikt stabilnost/promena civilno društvo/država mir/rat • Antitetički parovi sloboda/nesloboda pravda/nepravda istina/neistina ČOVEK: - MUŠKARAC - ŽENA

GENERALIZACIJA

POJAM • Generalizacija je sintetička osnovna metoda kojom se saznaje opšte na osnovu pojedinačnog i konkretnog. • Generalizacijom se formiraju opšti stavovi na osnovu pojedinačnih. • ISKLJUČIVO misaono uopštavanje. • TEORIJSKA METODA

METODSKE OSNOVE a) POIMANJE *spajanje, povezivanje i stavljanje u odnos razne odredbe jednog predmeta koji se pojmom zamišlja i terminom iskazuje. b) INDUKCIJA *izvođenje opštih stavova iz posebnih i pojedinačnih.

DEDUKCIJA

POJAM • Dedukcija je postupak kojim se na osnovu opšteg zakonskog saznanja stiču posebna saznanja sa neuporedivo većim stepenom izvesnosti i pouzdanosti. • Jedina pouzdana metoda saznanja. • Osnovni problem: Kako sa sigurnošću možemo znati da je opšti zakon istinit?

VRSTE a) NEPOSREDNA – čiji je predmet jedinstvo različitih i protivrečnih odredaba ili veza data jednim sudom, iz koga se neposredno izvodi drugi sud b) POSREDNA – čiji je predmet jedinstvo tri ili više predmeta, od kojih je odnos prva dva poznat, dat u premisama, a treći odnos se zaključuje posredstvom prva dva silogizam

INDUKCIJA

POJAM • Indukcija je jedina metoda koja omogućava neposredno saznanje o empirijskom, realnom, konkretnom. Ona podrazumeva izvođenje opšteg stava iz više posebnih stavova. • Indukcijom izvodimo opšti sud, odnosno zaključujemo o celom predmetu, ili o potpuno ili gotovo celoj vrsti ili klasifikaciji predmeta.

VRSTE • POTPUNA INDUKCIJA Kada na osnovu svih slučajeva ili članova neke grupe utvrđujemo univerzalan stav. SAVRŠENA • NEPOTPUNA INDUKCIJA Na osnovu poznavanja samo izvesnog, manjeg ili većeg broja osobina predmeta utvrđujemo univerzalana stav.

LOGIČKI PROBLEM INDUKCIJE • NA OSNOVU ČEGA JE MOGUĆNO ZNANJEM SADAŠNJIH I DATIH PODATAKA DONETI ZAKLJUČAK O ONOME ŠTO NIJE DATO? • “Kako potvrditi realno postojanje izvan prisutnog svedočanstva naših čula ili van podataka našeg pamćenja? ” Hjum

OPRAVDANJA INDUKCIJE 1) Opravdanje generalizacijom – induktivno opravdanje indukcije 2) Opravdanje dedukcijom – induktivni skok, koji se deduktivno dokazuje - uvođenje opštih principa, aksioma: budućnost je slična prošlosti, opšti princip uzročnosti, princip prostorno-vremenske homogenosti i sl. 3) Intuitivno opravdanje indukcije 4) Psihološko opravdanje – navika, iskustvo 5) Pragmatične odbrane – uspeh u praksi je dovoljno opravdanje za indukciju