Procesor Osnovna jedinica svakog raunara je procesor ili

Osnovna jedinica svakog računara je procesor ili centralna procesorka jedinica. Procesor je integrisano

Delovi procesora: Aritmetičko-logička jedinica (ALU - Arithmetic Logic Unit) izvodi aritmetičke i logičke operacije

Karakteristike procesora su: brzina procesora, dužina procesorske reči, radni takt i interni keš.

Brzina procesora je broj operacija koje procesor može da obradi u 1 sekundi. Izražava

Dužina procesorske reči je broj bitova koji se jednovremeno prenosi i obradjuje unutar procesora.

Radni takt (frekvencija) je učestalost impulsa koji generiše sat (clock)-specijalno elektronsko kolo kojim se

Interni keš je keš memorija koja se nalazi u samom procesoru.

Pozicija procesora na matičnoj ploči Procesor se postavlja u odgovarajuće podnožje za priključenje procesora

Vrste procesora za PC Današnji najveći proizvođači procesora su kompanije: INTEL (Celeron, Pentium) AMD

Slides: 13

Download presentation

Procesor

Osnovna jedinica svakog računara je procesor ili centralna procesorka jedinica. Procesor je integrisano kolo i u njemu se realizuju sve računske (aritmetičke) i logičke operacije i izvršavaju instrukcije koje su zadate programom tokom rada računara. Procesor definiše tip PC računara.

Delovi procesora: Aritmetičko-logička jedinica (ALU - Arithmetic Logic Unit) izvodi aritmetičke i logičke operacije nad podacima. Upravljačka jedinica (CU - Contrlol Unit) izvršava instrukcije (komande) programa. Keš memorija je mala, pomoćna memorija u sastavu procesora. Ona čuva podatke koje procesor najčešće koristi. Da nema nje , procesor bi morao svaki podatak da uzima iz RAM memorije čime bi se njegov rad mnogo usporio. Sat (clock) je minijaturni kristal koji osciluje velikom brzinom. Svaka oscilacija ovog sata izaziva izvršenje jedne instrukcije u računaru. Registri čuvaju instrukcije i podatke sa kojima procesor trenutno obavlja operaciju.

Šema procesora

Karakteristike procesora su: brzina procesora, dužina procesorske reči, radni takt i interni keš.

Brzina procesora je broj operacija koje procesor može da obradi u 1 sekundi. Izražava se u MIPS (Milion Instruction Per Second) ili u MFLOPS (Milion Floating Point Operations Per Second).

Dužina procesorske reči je broj bitova koji se jednovremeno prenosi i obradjuje unutar procesora. Danas se koriste 32 -bitni i 64 -bitni procesori, a ranije su postojali i 8 -bitni i 16 -bitni procesori.

Radni takt (frekvencija) je učestalost impulsa koji generiše sat (clock)-specijalno elektronsko kolo kojim se iniciraju operacije procesora. Procesor preko jedne linije na kontrolnoj magistrali dobija takt signal (pravougaone impulse određene učestanosti). Učestanost tog takt signala je u stvari učestanost sistemskog takta matične ploče. Radni takt se meri u GHz (gigaherc).

Interni keš je keš memorija koja se nalazi u samom procesoru.

Pozicija procesora na matičnoj ploči Procesor se postavlja u odgovarajuće podnožje za priključenje procesora na matičnoj ploči, a preko procesora se stavlja hladnjak sa ventilatorom koji ga hladi.

Pozicija procesora na matičnoj ploči

Vrste procesora za PC Današnji najveći proizvođači procesora su kompanije: INTEL (Celeron, Pentium) AMD (Duron, Athlon)