Predkolsko vaspitanje u Japanu Sistem predkolskog vaspitanja i

Predškolsko vaspitanje u Japanu Sistem predškolskog vaspitanja i predškolski program

Konfučije (551 - 479. godine p. n. e. . ) ( Besede i zaključci) �Sa svojim sledbenicima je izvršio najveći uticaj na razvoj pedagoške misli istoka. �Formirao je školu u kojoj je obrazovanje steklo nekoliko hiljada učenika. �Pedagoški rad u školi predviđao je dijalog učitelja sa učenicima, razvrstavanje i ređanje činjenica i pojava, kao i upotrebu primera. �Konfučijanizam nije bio organizovan kao religija ali je duboko uticao na duhovni i politički život Japanaca.

Osnovne Konfučijeve ideje u vaspitanju � Glavna ideja je žen (čovečnost, dobrota» , koja je u skladu sa li (obrednim normama), džong (odanošću svojoj pravoj prirodi), šu (uzajamnošću) i sjao (sinovskom ljubavlju). Sve osobine sačinjavaju de (vrlinu) kojoj treba težiti. � Konfučije ističe potrebu za pravilnim vaspitanjem kojim se može formirati idealna ličnost. � Primećuje da su prirodne mogućnosti ljudi nejednake. � Razlikuje ljude sa urođenom mudrošću (sinovi neba, vladari» , ljude koji su stekli znanja zahvaljujući učenju, nasuprot ograničenim prirodnim sposobnostima (plemeniti ljudi, oslonac države), ljude koji nisu sposobni za težak proces poimanja znanja (prost narod)“. � Detaljno razrađuje svoje didaktičke ideje, plan, program i zadatke devetogodišnjeg vaspitanja i obrazovanja.

Dečiji vrtići u Japanu �Prvi dečiji vrtić otvoren je u Tokiju 1876. ( za decu iz viših slojeva); �Dečiji domovi, za decu iz siromašnijih porodica; �Nakon II Svetskog rata, društvene ustanove – obdaništa za svu decu.

Minouru Wada (1876 -1954) začetnik ideje o predškolskom vaspitanju i obrazovanju � Teorije o vaspitanju deteta i Eksperimentalno predškolsko vaspitanje � Isticao značaj dečje igre za celokupan razvoj deteta; � Vaspitanje deteta treba da bude u skladu sa njegovim potrebama; � Rano obrazovanje je slobodno, organizovano kroz igru, bez strogih pravila. , treba da bude zabavno i da sadrži individualne instrukcije. � Teorija yudo-hoiku – liberalno vaspitanje kroz slobodnu igru; � Ciljevi vaspitanja: a) na pravi način iskoristiti dečju želju za igrom; b)proširiti dečje interesovanje za nova iskustva, c)negovati takmičarski duh kao mogućnost za napredak u razvoju; d) izgraditi navike i podsticati učenje različitih oblasti.

Wada o dečijoj igri �Instrument za prijatno raspoloženje ili zadovoljavanje različitih potreba; �Zadovoljstvo proizilazi iz interesantne igre, a sloboda je zasnovana na prijatnim osećajima i poštovanju interesovanja; �Ako su deca primorana na igru, onda to nije igra, već zadatak ili rad; � Igru je posmatrao kao mogućnost za bolju interakciju među decom; �Naročito pogodna za umetničko, muzičko i jezičko izražavanje.

Tipologija igara po M. Wadi �Igre zasnovane na iskustvu: igre intuicije ( posmatranje, eksperimentisanje, saradnja, procenjivanje) �Igre uloga: imaginativne igre, konstruktivne igre �Ekspresivne igre: muzičke igre, likovne igre �Kognitivne igre: pričanje priča, zagonetki, diskusija �Igre sa “malo rada”: sakupljanje plodova, pecanje, vrtlarstvo, hranjenje ptica i riba �Igre sa fizičkom aktivnošću: trčanje, skakanje, sumo rvanje

Sozo Kurahashi (1882 -1955) “otac predškolskog vaspitanja” �Obrazovanje usmereno ka detetu; �“učenje iz života”, zasnovano na dečjem svakodnevnom iskustvu; �Predškolska ustanova je mesto fundamentalnog vaspitanja i obrazovanja – predškolsko vaspitanje je osnova za sve ostale nivoe obrazovanja; � Podsticati fizičku snagu i negovati zdravlje dece; �Podsticati lepo ponašanje – negovati empatiju, poštovanje, humanistički pogled na svet; �Predškolsko vaspitanje (1932), Suština obdaništa(1934), Razmišljanja o vaspitanju deteta (1936).

Osam metoda vaspitno-obrazovnog rada sa decom u predškolskim ustanovama (S. Kurahashi) � Vaspitanje povezano sa svakodnevnim životom; � Poštovanje dečjeg prava na igru , u igri je sadržana “klica” budućeg dečjeg razvoja; � Ohrabrivanje za uspostavljanje socijanih odnosa; � Omogućiti povoljnu sredinu za razvoj , deo državnog plana “obrazovanje putem sredine”. � Iskoristiti priliku za intervenciju – zadatak vaspitača je da na pravi način reaguje kako bi pomogao deci. � Podržati detetovu želju za postignućem i ličnim ostvarenjem; � Podsticaj u životu (uticaj sredine na optimalan razvoj deteta i značaj vaspitača kao podstrekača u razvoju). � Interakcija sa “nežnim srcem”, razumevanje, empatija, nežnost i motivacija vaspitača.

Nastanak prvih predškolskih ustanova u Japanu i Srbiji i razlozi za njihovo otvaranje JAPAN SRBIJA Prve ustanove otvorene krajem 19. veka (Tokio, 1876. ) Prve ustanove otvorene sredinom 19. veka (Subotica, 1844. ) Razlozi za otvaranje ustanova: u prvom momentu: vaspitanje i priprema za školu dece bogatih (elitistički karakter); tek nakon 2. Sv. rata: predškolsko vaspitanje i obrazovanje za svu decu (demokratski karakter). Razlozi za otvaranje ustanova: čuvanje male dece dok su majke na poslu; priprema za školu.

Predškolsko vaspitanje u Japanu i Srbiji: koncepcijske osnove JAPAN iskustveno učenje kao suština razvoja SRBIJA Dete ima potrebu da bude ono što jeste, razvija se i raste kurikilum baziran na igri ● Dete je jedinstveno biće, na njegov razvoj se može uticati samo celokupnim delovanjem na njegovu ličnost ● učenje predškolskog deteta je igra razvojni zadaci u skadu sa individualnim Svako dete uči i razvija se svojim karakrteristikama dece tempom Dete je socijalno biće i ima potrebu da razume sebe i svet koji ga okružuje

Programska koncepcija predškolskog vaspitanja i obrazovanja u Japanu � 1989. Ministarstvo za obrazovanje, nauku i kulturu donelo je Osnove predškolskog vaspitanja (Kindergarten Education Guidelines), područja rada više razvojno nego predmetno orijentisana; �Raznolikost programskih modela i orijentacija; �Sticanje odgovarajućih navika za život; �“Bezbolan" prelaz od kućnog ka formalno -školsko obrazovanju kod većine dece;

Ciljevi predškolskog vaspitanja �Razvoj zdravog tela i duha, radi zdravijeg, srećnijeg i bezbednijeg života; �Decu treba učiti da vole prirodu i druge ljude; �Razvijati *nezavisnost, *saradnju, *dobre moralne osobine, * interesovanje za ono što ih okružuje, *osećanja i sposobnost za razmišljanje, *sposobnost za svakodnevno verbalno izražavanje, *senzibilnost i kreativnost.

Kurikulum predškolskog vaspitanja u Japanu Svaki dečji vrtić treba da razvije svoj kurikulum prilagođen stepenu razvoja dece, specifičnostima dečjeg vrtića i lok. alne zajednice Kurikulum treba da poštuje zakonske propise i uputstvo Ministarstva u vezi sa kurikulumom za vrtiće.

Osnoni ciljevi predškolskog vaspitanja u Japanu i u Srbiji model A i B Opšti (osnovni) cilj vaspitanja i obrazovanja predškolske dece Japan Model A Model B je ". . . da se doprinese celovitom ". . . celovit razvoj ukupnih potencijala deteta obrazovanje dece putem razvoju deteta predškolskog uzrasta, i napredovanje u svakom od njegovih aspekata, njihove okoline, imajući u tako što će mu pružiti uslove i uz vidu karakteristike ranog podsticaje da usavršavanje onih domena koje je već usvojilo. razvoja dece. ” sposobnosti i “Osnovni cilj (Šević-Andrek, 2007) proširuje razvije svojstva iskustva ličnosti, Teži se formiranju odnosno, kvalitativno emancipovane ličnosti, izgradjuje svesne sebe i svojih potencijala, svoje društvene saznanja o sebi, drugim ljudima i i prirodne sredine, ličnosti koja je otvorena, svetu. " komunikativna, (Kamenov: 2002) i svoje proširivanje, zadovoljna, vrednostima uravnotežena socijalna konstruktivna koja i se i kreativna, rukovodi humanim težnjama, intelektualna, svojstva, kod koje emocionalna odnegovane su i autentične potrebe, razvijene lične karakterne crte, kao i individualne sklonosti i sposobnosti. " (Kamenov: 2002)

Aspekti razvoja predškolskih ustanova Srbije i Japana Država Srbija Aspekti razvoja 1. Fizički razvoj deteta 2. Emocionalni i voljni razvoj 3. Društveno-moralni razvoj 4. Intelektualni razvoj i obrazovanje predškolskog deteta 1. Zdravlje 2. Odnosi među ljudima 3. Okolina 4. Jezik 5. Izražavanje Japan

Tipologija dečjih vrtića u Japanu A) orijentisani na odnose

Vrtići orijentisani na ulogu

Vrtići orijentisani na decu

Napomena Podaci u tabelama i fotografije preuzete iz diplomskog rada Veljka Kajganovića, Filozofski fakultet u Nišu, Departman za pedagogiju, 2009.