OPTA PEDAGOGIJA Ostali inioci sistema vaspitanja porodica vrnjaci

OPŠTA PEDAGOGIJA - Ostali činioci sistema vaspitanja (porodica, vršnjaci, mediji. . . ) - Obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju - Inkluzivno obrazovanje i individualni obrazovni plan (IOP)

OSTALI ČINIOCI SISTEMA VASPITANJA Vaspitanje u porodici Uticaj vršnjaka Sredstva masovne komunikacije i njihov vaspitni značaj Slobodne aktivnosti deteta i učenika Slobodno vreme Nastavne ekskurzije

Porodica Složena, stalna i trajna društvena grupa. Zahvata vrlo različite strane ljudskog života. Prva zajednica u koju stupa dete po rođenju. Velika porodica Razlozi osnivanja Rodbinski odnosi Autoritet Odnos prema deci Mala porodica Razlozi osnivanja Rodbinski odnosi Uređenje porodice / odnosi Fokus je na. . .

Zbog čega je porodica važna za dete? Neguje poverenje, kvalitetne odnose; Zadovoljava osnovne potrebe za ljubavlju, sigurnošću, priznanjem, poverenjem; Dete u njoj doživljava sve emocije i uči kako da ih kontroliše i ispoljava. . .

Razvoj Raznovrsna opažaja, pamćenja, ishrana, Komunikacija u porodici higijena, pažnje, fizičke mišljenja, Intrageneracijska aktivnosti. . . razgovori. . . Intergeneracijska Organizacija života i međusobni odnosi Učešće u životu porodice Pedagoško značenje porodice – učenje kroz život, ličnu posmatranje. Estetski ukus u porodici, odlasci na aktivnost i kult. događaje Fizičko, intelektualno, moralno, radno, estetsko vaspitanje unutar porodice.

Polazak deteta u predškolsku ustanovu Polazak deteta u školu Oblici saradnje porodice i škole Individualni sastanci Zajednički roditeljski sastanci Sastanci sa roditeljima, učenicima i nastavnicima Ostalo Šta je Savet škole a šta Školski odbor?

Vršnjaci Vršnjačka grupa omogućava iskustva koja se ne mogu steći u porodici. Kao takva predstavlja izazov. Pozitivna i negativna iskustva vršnjačkih grupa. Šta je buling (bullyng)? Fizičko agresivno ponašanje Socijalno izopštavanje Verbalno agresivno ponašanje Zaplašivanje Nasilje preko internete (cyberbullying)

Sredstva masovne komunikacije Štampa, radio, televizija, film, internet, mobilni telefoni, plakati. . . Paralelna faktor Kooperativni škola Kvalitativno drugačiji izvori znanja u koje se po potrebi može uroniti i izroniti. obrazovanja Da li je učenje u učionici kvalitativno drugačije od učenja prilikom gledanja neke obrazovne emisije (Animal Planet, Discovery, National Geographic, Nat Geo Wild. . . )? Pitkost sadržaja i ulaženje u temu ne umanjuje njihov obrazovni potencijal. Televizijski sadržaj koji ostvaruje obrazovnu funkciju daje obrazovnom kontekstu razvojni smisao i značenje. Internet je uveo nove mogućnosti u komunikaciju. - Rasprostranjenost postojećih medija; striming, vlog, blog, viralnost. . . razvoj informatičke pismenosti i unapređivanje ITC. ? ! Opasnosti i dobrobiti virtuelnog identiteta. - Široko postavljena tema; - Skokovit razvoj razumevanja prikazanog; - Kontekstualno sagledavanje

Slobodne aktivnosti učenika Kontekstualno pripadaju vaspitno-obrazovnom radu, jer se ostvaruju van organizovanog oblika obrazovno-vaspitnog rada, odnosno nastave. Oslanjaju se na učeničku inicijativu, samostalnost, interesovanje, stvaralaštvo. Oblasti: Nastavnik – posmatrač, saradnik, koordinator (samo tamo gde je neophodno). Nauke (matematika, biologija, fizika, Tri načela / principa slobodnih aktivnosti učenika Načelo slobodnog izbora Načelo samostalnosti Načelo učeničke samouprave hemija. . . ) Tehnika i tehnologija (modelari, foto-amateri, radioamateri, informatičari. . . ) Kultura i umetnost (dramska, folklorna, recitatori, novinari, mladi pisci. . . ) Ova vrsta samopotvrđivanja učenika je izražajnija nego u nastavi i neretko se kao uspešni iskazuju učenici koji ne ostvaruju najbolje rezultate u školi. Ostvarujući uzorne rezultate učenici postaju svesni svojih mogućnosti i sigurniji u sebe. Sport i rekreacija Neretko se i odnos prema školi, nakon ovakvog iskustva, menja. Slobodno vreme Organizovanje vremena nakon škole sa vaspitnim sadržajem. Ovim područjem se bavi pedagogija slobodnog vremena. (gimnastičari, atletičari, fudbaleri, košarkaši, odbojkaši, rukometaši. . . )

Nastavne ekskurzije Poseban vid nastave koji se realizuje izvan školske zgrade, sa ciljem upoznavanja objektivne stvarnosti. Kriterijum podele ekskurzija Prema trajanju (višednevne, jednodnevne, višesatne) Prema obimu sadržaja (tematske i višetematske) Prema broju učenika (grupne, odeljenske, razredne, školske) Ekskurzija traži pripremu, realizaciju / izvođenje i završni rad / evaluaciju. Zbog značaja koji ima, nastavna ekskurzija ostvaruje istovremeno i obrazovno-vaspitni i vaspitno-obrazovni zadatak.

DOBRO DOŠLI U HOLANDIJU

Često me pitaju da opišem svoje iskustvu podizanja deteta sa teškoćama u razvoju – da pokušam da pomognem ljudima koji nisu imali to jedinstveno iskustvo da ga razumeju, zamisle kako bi se osećali. Ovako to izgleda. . . Čekanje bebe je kao planiranje predivnog putovanja – u Italiju. Kupujete gomilu vodiča i pravite divne planove. Koloseum. Mikelanđelov David. Gondole u Veneciji. Možda ćete naučiti neke nove korisne fraze na italijanskom. Sve je vrlo uzbudljivo. Nakon više meseci očekivanja, taj dan konačno dolazi. Pakujete svoje torbe i polazite. Nekoliko sati kasnije avion sleće. Stjuardesa dolazi i kaže vam: „Dobro došli u Holandiju“. „Holandija? ? ? “ kažete vi. „Kako to mislite Holandija? Prijavila sam se za Italiju! Trebalo bi da sam u Italiji. Čitavog života sanjam da odem u Italiju“. Ali došlo je do promene u planu leta. Avion je sleteo u Holandiji i tamo morate ostati. Važna stvar je da vas nisu odveli na strašno, užasno ili prljavo mesto, puno zaraze, gladi ili bolesti. To je samo drugačije mesto. I onda morate da kupite nove vodiče. I morate da naučite potpuno nov jezik. I upoznajete totalno novu grupu ljudi, koje inače nikada ne biste upoznali. To je samo drugačije mesto. Sporije je od Italije, manje raskošno od Italije. Ali nakon nekog vremena tamo provedenog, uhvatite dah, pogledate okolo. . . i počinjete da primećujute da Holandija ima vetrenjače. . . i Holandija ima tulipane. Holandija ima čak i Rembranta. Ali svi koje poznajete su zauzeti odlaskom i dolaskom iz Italije. . . i svi se oni hvale kako su se tamo predivno proveli. I do kraja vašeg života, govorićete „Da, tamo je trebalo i ja da odem. Tako sam planirala. “ I taj bol neće nikada, nikada proći. . . zato što je gubitak tog sna veoma značajan gubitak. Ali. . . ako provedete svoj život tugujući zato što niste otišli u Italiju, možda nikada nećete biti slobodni da uživate u veoma posebnim i divnim stvarima. . . o Holandiji.

DOBRO DOŠLI U HOLANDIJU Drugačije mesto. Sporije, manje raskošno. Ali Holandija ima vetrenjače, lale, Rembranta, Van Goga, Rud Gulita, Robin van Persija. . . Svi koje poznajete su zauzeti odlascima u Italiju i pričaju o svojim iskustvima. „Tamo je trebalo i ja da odem, tako sam planirala, ali. . . “ Taj bol nikada neće proći. Ali ako provedete život tugujući što niste otišli u Italiju, možda nikada nećete biti slobodni da uživate u posebnim i divnim stvarima koje čine Holandiju! Emily Perl Kingsley je spisateljica i majka deteta sa Daunovim sindromom. Zastupnica je prava dece sa smetnjama u razovju i odraslih sa ometenošću i invaliditetom. Priču „Dobro došli u Holandiju“ napisala je 1987. godine.

OBRAZOVANJE DECE SA SMETNJAMA U RAZVOJU Specijalne škole Oblik organizovanog vaspitnog i obrazovnog rada sa decom čije zdravstveno stanje, senzorne sposobnosti, odnosno mentalna razvijenost predstavljaju ograničavajući faktor za njihovo uključivanje u tipičnu školu. Škole za decu sa smetnjama u razvoju se osnivaju Kao samostalne ustanove koje nude dnevni boravak i domski smeštaj Kao ustanove pri tipičnim školama (OŠ „Jovan Popović“ Novi Sad)

Dugo je ovaj oblik obrazovanja funkcionisao kao izdvojen sistem, a deca koja su ga pohađala su bila izolovana od populacije dece koja pohađa neki od oblika formalnog obrazovanja. To je uticalo, vodilo, doprinosilo. . . U školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju školuju se učenici bez obzira na vrstu smetnje. Obrazovno-vaspitni rad se organizuje u zavisnosti od stepena i kategorije smetnje: 1. nedovoljno mentalno razvijena deca; 2. deca sa poremećajima govora; 3. deca sa oštećenjem vida; 4. deca sa oštećenjem sluha; 5. deca sa telesnim invaliditetom; 6. deca sa višestrukim smetnjama u razvoju

Ja = lični krug 1. Krug intimnosti § porodica, roditelji. . . 2. Krug prijatelja § osobe sa kojima se neguje poverenje, otvoren i emotivno topao odnos 3. Krug saradnika § osobe sa kojima smo išli u školu, komšije, poznanici. . . 4. Krug plaćenih ljudi koji nam vrše usluge § lekari, majstori, frizeri. . . Krugovi prijatelja odraslog čoveka tipičnog Krugovi prijatelja deteta sa smetnjama u razvoju

VEŽBE

INKLUZIVNO OBRAZOVANJE I INDIVIDUALNI OBRAZOVNI PLAN (IOP) ≠ Inkluzija Uključivanje dece sa smetnjama u razvoju u vaspitno-obrazovni, odnosno obrazovno-vaspitni sistem. Integracija Fokus promene je u sistemu koji se prilagođava detetu. Integracija Uključivanje dece iz ranjivih i marginalizovanih grupa u vaspitnoobrazovni, odnosno obrazovno-vaspitni sistem, kako bi se ’dopunila’ u školskom okruženju. Dete je to koje treba da se menja.

Sistemski pristup traži sagledavanje deteta u celini. Zajedničkim pristupom iz više nauka teži se ostvarivanje detetove dobrobiti. Rana intervencija sa i bez inkluzije.

Individualni obrazovni plan (IOP) Poseban dokument kojim se planira dodatna podrška za dete i učenika kojem je to potrebno, ali u skladu sa njegovim sposobnostima i mogućnostima. Donosi ga Tim za inkluzivno obrazovanje i roditelj deteta kao član tima. Cilj IOP-a je. . . Da li se sprovodi inkluzija ukoliko ne postoji IOP? Postoji li IOP za darovitu decu?