PREDMET I GRANE PSIHOLOGIJE ISTORIJAT Vunt kao osniva

PREDMET I GRANE PSIHOLOGIJE

Ü ISTORIJAT Vunt kao osnivač psihologije Psihologija se sredinom XIX veka izdvojila iz filozofije i medicine zahvaljujući Vuntu. Wilhelm Wundt (1832 -1920) Vilhelm Vunt, nemački filozof i psiholog, je 1874, objavio svoju knjigu „Principi fiziološke psihologije” kojom je psihologija odvojena od medicine i filozofije. Godine 1879. Vunt je osnovao prvu psihološku laboratoriju (u Lajpcigu). Laboratorija u Lajpcigu Tu je ispitivao osećaje i opažaje, a pre svega prag osetljivosti, vreme reakcije i dr.

Ü ZNAČENJE TERMINA Reč PSIHOLOGIJA je grčka kovanica „psiho” duh ”logos” nauka PSIHOLOGIJA nauka o duši

Ü PREDMET Svaka nauka je definisana predmetom i metodama. Predmet predstavljaju pojave kojima se ta nauka bavi, a metode su načini otkrivanja i proučavanja tih pojava. Psihologija se bavi proučavanjem psihičkog života i ponašanja. PSIHIČKI ŽIVOT Kognitivni procesi Psihičke osobine Emocionalni procesi Motivacioni procesi Manifestacije u ponašanju Psihički život čine: • psihički procesi – opažanje, učenje, mišljenje, osećanja, motivacija, . . . • psihičke osobine – temperament, karakter, sposobnosti, interesovanja. . . • manifestacije u ponašanju – pričanje, ćutanje, smejanje, plakanje, trčanje. . .

Ü DEFINICIJA PREDMET To je nauka koja proučava psihički život ljudi i životinja, a na osnovu proučavanja ponašanja i neposrednog iskustva. METOD

Ü CILJEVI PSIHOLOGIJE Razlikujemo: 1. Teorijski cilj – upoznavanje karakteristika i zakonitosti psihičkih pojava. Otkrivanje i opisivanje psihičkih pojava, kao i utvrđivanje uzroka i pravilnosti po kojima se odvijaju. 1. Praktični cilj – primena rezultata psiholoških istraživanja u svakodnevnom životu. A J I R O TE Ciljevi u psihologiji su povezani. Teorija je smisleno objašnjenje određene pojave, koje se delimično zasniva na činjenicama, a delimično na prepostavkama. SA K A PR

Psihologika treba da odgovori na tri pitanja • Šta? – što potpunije prikaže i opiše psihičke pojave • Kako? – pokaže kako se odvijaju psihički procesi i kako se formiraju psihičke osobine • Zašto? – otkrije uzroke pojedinih psihičkih pojava i objasni postupke i delovanje ljudi

Ü GRANE PSIHOLOGIJE I Teorijske discipline: • Opšta psihologija – proučava osnovne psihičke pojave (opažanje, učenje, mišljenje, emocije) • Fiziološka psihologija – proučava organsku osnovu psihičkog života • Razvojna psihologija – proučava razvitak psihičkog života od rođenja do smrti. • Socijalna psihologija – proučava društveno ponašanje ljudi • Psihologija ličnosti – proučava psihološka obeležja, crte i osobine pojedinca II Praktične discipline • Pedagoška psihologija – proučava psihološku stranu vaspitanja i obrazovanja • Psihologija rada – proučava vezu između čoveka, posla i uslova rada • Mentalna higijena – bavi se merama zaštite i unapređenja duševnog zdravlja • Klinička psihologija – bavi se razumevanjem i rešavanjem problema pojedinca

OPŠTA PEDAGOŠKA FIZIOLOŠKA PSIH. RADA RAZVOJNA MENT. HIGIJENA SOCIJALNA KLINIČKA PSIH. LIČNOSTI PRAKTIČNE TEORIJSKE GRANE TERMIN PSIHO LOGOS PSIHOLOGIJA PREDMET PROCESI PONAŠANJE OSOBINE METOD NA SLEDEĆEM ČASU