Teorije razvoja Predavanja iz razvojne psihologije psihoanalitika teorija

Teorije razvoja Predavanja iz razvojne psihologije (psihoanalitička teorija, etologija)

Psihoanalitička teorija Sigmund Frojd (1856 - 1939). Baveći se svojim pacijentkinjama, otkrio je da su one “patile od sećanja”, jer su neka traumatična iskustva zaboravili, potisnuli. Po pravilu takva sećanja su bila vezana za seksualna zavođenja od strane njima bliskih ljudi, do kojih se moglo doći samo psihoanalitičkom terapijom. Simptomi oduzetosti, neosetljivosti najčešće ruku i nogu, senzorne smetenje (psihičko slepilo) – histerični simptomi tj. konverzivne reakcije Kada bi se uz pomoć terapije žene prisetile tih sećanja, simptomi su nestajali. Zaključak Frojda: neprijatna sećanja potisnuta u nesvesno deluju patogeno, treba vratiti sećanja iz nesvesnog u svesno.

Seksualni i agresivni nagon Kasnije je otkrio da su sećanja na traumatična iskustva često bila lažna sećanja, da se to uopšte nije dogodilo u realnosti, pa je zaključio da neke nagonske sile moraju biti odgovorne za takve doživljaje. Čovekovim ponašanjem upravljaju seksualni i agresivni nagon. Kod odraslih ti nagoni su dobro prikriveni a sasvim su uočljivi samo kod male dece, kod teških duševnih poremećaja i intoksikacija.

Id, ego, superego Po rođenju ponašanjem upravljaju nagoni koji čine deo ličnosti nazvan id (ono). Tokom prvih nekoliko godina pojavljuje se ego (ja), deo ličnosti čija je funkcija da nađe bezbedne i prikladne načine da se osnovni nagoni izraze, zadovolje. Razvoj ega podrazumeva nastajanje sposobnosti za odlaganje zadovoljenja impulsa, da bi se udovoljilo zahtevima koje postavljaju najpre roditelji, a kasnije i društvo. Strah od kazne je u osnovi samokontrole. Tokom kasnog predškolskog uzrasta razvija se treći deo ličnosti superego (savest). Tada roditeljska pravila i vrednosti postaju deo ličnosti deteta i dete oseća da je krivo ako se ponaša neprihvatljivo. Osećaj krivice i kada odrasli nije u blizini.

Id, ego, superego Vaspitanje nas ograničava u neposrednom zadovoljenju nagona, tako nastaje zrela ličnost. Ni zrela ličnost nije lišena nagona ali je naučila da ih zadovolji na odgovarajućem mestu, u odgovarajuće vreme i na odgovarajući način.

Individualni razvoj ličnosti Objasniti razlike u socijalnom i emocionalnom životu. Pet stadijuma u razvoju ličnosti, u svakom stadijumu jedan deo tela predstavlja centar interesovanja i aktivnosti detata, stimulacija tog dela pričinjava detetu zadovoljstvo, koje je u suštini seksualno zadovoljstvo. Sva deca prolaze kroz sve stadijume. Odrasla ličnost je rezultat stepena do koga je zadovoljenje nagona omogućeno ili sputano na svakom stadijumu. Fiksacija: zadržavanje u zadovoljavanju seksualnog nagona na način karakterističan za raniji stadijum, jer je postignut neadekvatan stepen zadovoljenje nagona kada se dete nalazilo u tom stadijumu.

! Seksualni i agresivni nagon ne podrazumevaju samo takve manifestacije u ponašanju koje imaju jasan erotski ili destruktivni karakter npr. dojenje za bebu može da bude mnifestacija i jednog i drugog nagona, a nema ni erotski, ni destruktivni karakter

Faze psihoseksualnog sazrevanja 1. 2. 3. 4. 5. Oralna faza Analna faza Falusna faza Faza latencije Genitalna faza razvoja

1. Oralna faza Traje tokom prve godine života. Većina detetovih aktivnosti i zadovoljstva se odvijaju preko usta: dojenje (hrana i kontakt), ispitivanje okoline (stavljanje predmeta u usta), cucla ili palac (sredstvo za umirenje). Osnovna aktivnost deteta u tom periodu se svodi na hranjenje i spavanje. Spokojno i samopouzdano dete ako je odgovarajuća nega.

2. Analna faza Sazrevanje mišićnog i koštanog sistema, samostalno se kreće, hvata predmete, odbacuje ono što ne želi. Pojavljuje se volja. Negativizam. U 2, 3 godini se dete nalazi u analnoj fazi razvoja. Osnovna preokupacija u podizanju deteta na tom uzrastu je navikavanje na čistoću i kontrola sfinktera.

3. Falusna faza Prema upadljivoj karakteristici: interesovanje za polne razlike, pitanja u vezi sa načinom dolaska na svet. Počinje u 3, 4 godini. Edipov kompleks: rivalstvo prema roditelju istog pola. U nemogućnosti da istisne roditelja koji je istog pola u razvoju dece se događa odbrambeni, razvojno koristan manevar: identifikacija sa roditeljem istog pola kao način da se zadobiju lične karakteristike koje roditelj različlitog pola ceni i voli. Tako se dobija sličnost oca i sina, majke i kćerke u pogledu osobina ličnosti. Razvija se savest i poštovanje autoriteta. Identifikacija: prvo roditelji kao uzori, kasnije se lista širi.

4. Faza latencije Posle pete godine. Relativno mirovanje nagonskog života. U osnovi je ličnost formirana, naučeni su osnovni zahtevi porodice i kulture, nagoni su u dobroj meri kontrolisani, savest koja počinje da funkcioniše radi to automatski. Dete sada ima vreme i energiju za druge aktivnosti: školsko učenje. Iskonske potrebe ne prestaju da postoje, ali se zadovoljavaju na indirektan i zaobilazni način, u visoko socijalizovanom obliku.

5. Genitalna faza Pubertet, fizičko sazrevanje, nagonske potrebe se razbuktavaju ponovo, ali na novom nivou. Ako su ranije faze prošle na zadovoljavajući način, ako je dete uspelo da izgradi ličnost koja zna da zadovolji potrebe na socijalno dopuštene načine, onda će i ova faza proći bez većih problema. Prve prave ljubavi, važnost društva vršnjaka, kritičnost prema roditeljima, bunt prema autoritetu svake vrste, pojačana osetljivost za nepravdu, važnost fizičkog izgleda. Izlaskom iz ove faze potiže se zrelost, a to je znak da je osoba sposobna za ljubav i rad. Šire shvatanje termina ljubav i rad.

Vrednosti Frojdove teorije Stanovište da su rane emocionalne veze od suštinske važnosti za ljudski razvoj. Verovanje da konflikti, iako potisnuti u nesvesno i dalje utiču na ponašanje. Isti događaji mogu imati različito značenje za različite osobe, zavisno od njihovih razvojnih istorija.

ETOLOGIJA U velikoj meri se oslanja na teoriju evolucije. Prema etolozima svako ponašanje može biti određeno neposrednim i evolucionim uzrocima. Neposredni uzroci: karakteristike sredine u kojoj se jedinka nalazi, njeno nedavno iskustvo ili stanje u kom se nalazi. Evolucioni uzroci: manje jasni, teže opažljivi, za njih se pretpostavlja da najviše doprinose produženju vrste i opstanku jedinke. Urođene podsticaje za ponašanje karakteriše: univerzalnost, nenaučenost, stereotipnost i specifična podražljivost.

Urođeni obrasci ponašanja Univerzalnost: ponašanje se javlja kod svih jedinki te vrste. Nenaučenost: nisu plod učenja i iskustva. Stereotipnost: odvijaju se na isti način bez obzira na okolnosti. Specifična podražljivost: ponašanje se javlja samo pod određenim uslovima sredine. Senzitivni period (ranije kritični period): određena ponašanja se najlakše uče tokom određenih životnih razdoblja. Pačići, tek izlegli, tendencija praćenja majke, kartonska kutija.

Urođeni obrasci ponašanja kod ljudi? Pre ne, nego da. Ipak postoje neki primeri koji se mogu dovesti u vezu sa etološkim učenjem. Proučavanja razvoja dece u sirotištima posle 2. sv. rata. Konstatovan je izostanak razvoja privrženosti te dece prema nekoj osobi u njihovoj okolini. Zato se smatra da kvalitet ranih emocionalnih veza je presudan za kasniji uravnotežen emocionalni život. Deca iz sirotišta su propustila kritičan, senzitivan period za razvoj privrženosti a kasnije je više nisu mogla uspostaviti, i kada su imali prema kome. Rano iskustvo je ostavilo neizbrisiv trag.