KRITIKE KOLBERGOVE TEORIJE MORALNOG RAZVOJA Rest Giligen i

KRITIKE KOLBERGOVE TEORIJE MORALNOG RAZVOJA Rest, Giligen i Turijel

Najčešće kritike Kobergove teorije Prenaglašavanje koncepta pravde Moralni razvoj kakav treba da bude spram onoga kakav jeste Pocenjivanje konvencija Precenjivanje uloge rezonovanja - zanemarivanje emocija, ličlnosti, navika i predviđanja posledica u morlanom delovanju Zanemarivanje konteksta i specifičnosti dileme Metodološke zamerke Nedostatak dokaza o postojanju dva najviša

Džejms Rest: kritike Kolberga Anomalije u redoseldu stadijuma Nedakvatno ocenjivanje odgovora Neadekvatan tranformacioni model smenjvanja stadijuma (Aditivni model) Moralno ponašanje nije isključivo posledica rasuđivanja šta je ispravno i koncepta odgovornosti (Model 4 komponente: 4 procesa utiču na moralno ponašanje) Zadržao Kolbergovu petpostavku o postojanju stadijuma i najvećoj adekvatnosti najviših stadijuma

Restov novi isntrument: TEST DEFINISANJA SPORNIH PITANJA Lakše zadavavanje i objektivno ocenjivanje 6 moralnih dilema Traži se prepoznavanje, razumevanje, preferencija jednog od 12 iskaza za svaku dilemu Ispitanici na 5 -stepenoj skali rangiraju “važnost problema” za izbor načina njegovog rešavanja Veoma često korišćen + dobre metrijske karakteristike

Restov ADITIVNI MODEL STADIJUMA Pored kvalitativnog opisa stadijuma neophodni kvanitativni pokazatelji o tome u kojoj meri je svaki stadijum prisutan u određenom razvojnom trenutku Kolberg nije u pravu kada tvrdi da je osoba 50% na jednom stadijumu, a drugih 50% na dva susdena stadijuma Utvrditi u kom stepenu i pod kojim uslovima osoba ispoljava ponašanje koje svrstavamo na odr. stadijum Viši stadijumi ne zamenjuju niže (nema tranformacije), već se dodaju na nih i sve više se koriste (postepeno od jednostavnijih ka složenijim problemima). Niži se ne gube, koriste se u zavisnosti od složenosti problema, situacije, ličnosti, strogosti ocenjivanja. . . Model nije linearan, kao ni rešavanje problema, postoji interakcija komponenata (utiču jedna na drugu)

Restov model moralnog funkcionisanja: 4 KOMPONENTE 1. Tumačenje situacije i identifikovanje problema Uključeni: Empatija + Razmatranje posledice dela po dobrobit svih 2. Iznalaženje rešenja i primena moralnih ideala na datu situaciju Uključeni: Rasuđivanje + Pravda i Pravičnost + Primena društveno-moralnih pravila 3. Donošenje odluke u datoj situaciji: izbor između moralnih i vanmoralnih vrenosti Uključeni: Donošenje odluke + Vrednosna načela + Mehanizmi odbrane 4. Moralna akcija (sprovođenje u delo) Uključeni: Snaga ega + Samoregulacija

Restov model moralnog funkcionisanja: 4 KOMPONENTE i situacioni faktori 1. Rzmatranje načina delovanjanja u situaciji i poseldica Situacioni faktori: Stepen Jasnoće nečijih potreba, namera i radnji; Poznatost situacije; Raspoloživo vreme; Stepen opasnosti; Podložnost pritisku; Složenost rasuđivanja; Prethodna očekivanja 2. Donošenje odluke šta TREBA uraditi Situacioni faktori: Prethodna obećanja; Prebacivanje odgovornosti; Kombinacija moralnih problema u toj situaciji deluju na primenu moralnih normi i konvencija 3. Donošenje odluke ŠTA ĆE SE ZAISTA URADITI U KONKRETNOJ SITUACIJI Situacioni faktori: Faktori koji aktiviraju vanmoralne motive; Faktori koji utiču na procenu dobiti i uloženog truda, Reinterpretacija situacije pod dejstvom mehanizama odbrane 4. Snaga da se odluka sprovede u delo Situacioni faktori: Fizičke prepreke; Iskušenja, Teškoće da se u delo sprovede više planova. . .

Kolbergov odgovor na Restove kritike Oba modela stadijuma moralnog razvoja su korisna jer se pažnja može usrediti na spontane odgvore čime Kolberg procenjuje najviši nivo ispitanikove moralne kompetencije (Transfomacioni model) ili na razumevanje i prefrenciju ponuđenih odgovra kao u Restovom testu (Aditivni model) Restov test je potvrdio Kolbergove stadijume Koblergova hijerahija nije tako kruta da podrazumeva poptpunu transformaciju prethodnih

Kerol Giligen: Kritike Kolberga Fokus na pravdi, zanemareni briga i dobronamernost Moralnost pravde tipična samo za muškarce i temelji se na reciprocitetu, pravičnosti poštovanju sopstvenih i tuđih prava Kolbergov prvi uzorak činili samo muškarci, kasnije dominiraju muškarci. Za žene je tipična moralnost brige i odgvornosti koja se temelji na nenasilju, osećanju povezanosti sa drugima, brizi i dobrobiti za sebe i druge. One rasuđuju o konkretnim specifičnim situacijama. Zato su one u težem položaju na Kolbegovom instrumentu koji meri pravdu kroz hipotetičke situacije. Postoje dve kvalitativno različite vrste organizacije morlanog mišljenja: etika pravde i etika brige i

Giligen: 2 vrste morlanosti i razvoja Etika pravde i Etika brige ETIKA PTRAVDE ETIKA BRIGE I ODGOVORNOSTI Socijalizacija • Odvajanje od majke: osećanje izdvojenosti • Svet se sastoji od izolovanih jedinki • Odnose i sukobe među ljudima regulišu pravila Socijalizacija • Osećaj sličnosti sa majkom • Svet je mreža odnosa, zainteresovanost za skladne odnose • Odnose i sukobe reguliše empatija, dobronameran stav i kompromis Moralno rezonovanje - deduktivno FORMALNA LOGIKA PRAVIČNOSTI • Ostavriti svoja prava, a ne ugroziti druge • Morlani skuob: sukob prava • Glavni moralni pricip: jednakost, reciprocitet • Sve osobe podjenako važne • Moralna načela univerzalna i apstraktna (ličnost i kontekst ne utiču na moralno Moralno rezonovanje - induktivno PSIHOLOŠKA LOGIKA ODNOSA • Neutralisati nasilje, pomagati drugima • Moralni sukob: sukob odgvornosti • Glavni moralni princip: dobrota, ispunjavanje odgvornosti prema drugima (služenje drugima) • Moralna načela specifična: određena idnvidualnim svojstvima i zavisna od sociijalnog i kulturnog konteksta

Stadijumi razvoja moralnosti: Kolberga i Giligen ETIKA PRAVDE ETIKA BRIGE I ODGOVORNOSTI 1. Prekonvencionalni: Kazna i poslušnost 1. Individualni opstanak (usredsređenost na sebe) 2. Prekonvencionalni: Instrumentalna razmena (lični interes) 1. A + prvi prelazni stadijum Od sebičnosti do odgovornosti (razumevanje povezanosti sa drugima) 3. Konvencionalni: Uzajmna međusobna očekivanja (očekivanja drugih) 2. Samožrtvovanje i saglašavanje sa drugima (načelo dobrote i nenasilja) 4. Konvencionalni: Društveni zakon i red (očuvanje socijalnog reda) 5. Postkonvencionalni: Društveni dogovor i individualna pravda (razlikovanje moralnosti i društevih pravila) 2. A+ drugi prelazni stadijum Od dobrote ka istini Preispitvanje i poređenje sopstvene vrednosti u donosu na vrednost drugih 6. Postkonvencionalni: Univerzalna 3. Moralnost nenasilja i uzajamne

Kolbergov odgovor na kritike Giligen Značajno isticanje brige i odgvornosti za moralno rasuđivanje Pravda i briga nisu kvalitativno različite, već su isprepletani. Tako su na postkonvencionalnim nivoima morlanosti integrisani pravda i briga o drugima, posebno na najvišem. Svakodnevne situacije su možda bolje za test nego hipotetičke. Ne slaže se da njegov sistem skorovanja favorizuje muškarce jer se polne razlike gube kada se kontrolišu profesija i obrazovanje.

Eliot Turiel: Kritika Kolberga Neopravdano proširivanje oblasti morala i na oblast konvencija koj se smatraju podklasom morala Tok razvoja neopravdano shvaćen kao put od neizdiferenciranosti konevcija i morala, a moral se posmatra kao superiorniji. Moral i konvencije su dva posebna sistema koja postoje istovremeno i nastaju iz razlilčitih interakcija sa sredinom i imaju različite razvojne puteve.

Turiel: Razlika moralnih načela i društvenih konvencija MORALNA NAČELA DRUŠTVENE KONVENCIJE Određenje: Preskriptivna (propisana) i univerzalna načela Nastanak: potiču od dela sa kojima su u vezi Razvoj: Iz iskustava povezanih sa raspodelom dobara, krađom, ozleđivanjem drugih. Ima 6 stadijuma, jedan zamenjuje drugi (transformacija). Kršenje: Neprihvatljivo bez obzira da li postoji pravilo koje je prekršeno. Ukazuje se na posledice prekršaja. Određenje: Proizvoljni (postoje altrenative) i dogovoreni jednoobrazni obrasci ponašanja u nekom društvenom sistemu. Funkcija: (1) Koordinišu aktivnosti jedinki i omogućavaju funkcionisanje društvenog sistema; (2) Obaveštavaju o očekivanim ponašanjima u određenim situacijama Nastanak: kroz dogovor i saglasnost, zavisne od društvenog i kulturnog konteksta tj. od autoriteta i postojeće prakse Razvoj (sinteza mišljenja, akcije i delovanja sredine): Iz iskustava povezanim sa društvenim redom, pravilima. Ima 7 stadijuma - periodi ravnoteže i neravnoteže (dijalektički

Turiel: Stadijumi razvoja konvencija 1. Konvencija kao opis društvene jednoobraznosti ponašanja (Svi to čine) 6 -7 2. Negacija konvencije kao društvene jednoobraznosti. (Nije dovoljno da svi nešto čine da bi to bilo ispravno) 8 -9 3. Konvencija kao afirmacija sistema pravila (pravila su promenjiva i proizvoljna, pridržavanje vezano za autoritet) 10 -11 4. Negacija konvencije kao dela sistema pravila – konvencije su društvena očekivanja 12 -13 5. Konvencija je posredovana društvenim sistemom. (Norme karakteristične za 14 -16 uloge, imaju hijerarhijsku organizaciju) 6. Negacija konvencije kao društvenog sistema (Društveni standardi koji su kodifikovani kroz uobičajenu upotrebu) 17 -18 7. Konvencije kao usaglašavanje društvenih interakcija. Znanja zajednička za 19 -25 grupu koja olakšavaju socijalne interakcije. Afirmacija i negacija društvenih konvencija: stadijumi 1, 3, 5 i 7 izgradnja sistema mišljenja, a 2, 4 i 6 kritika prethodnog nivoa koja dovodi do izgradnje sledećeg. Svi prolaze istim redolsedom, ali različitom brzinom kroz stadijume

Kolbergov odgovor na kritike Turiela Značajno saznanje da mala deca razlikuju konvencije i moral. Kolberg se usmerava na moral, ali time ne negira da deca ne raspoznaju oblast konvencija. Moral nije apstraktan i nezavisan od društvene stvarnosti. Moral i konvencije su u složenom međusobnom odnosu te se postavlja pitanje da li je opravdano njihovo razdvajanje. (Kršenje društvenih konvencija nekada ima moralne implikacije, kršenje moralnih načela ne mora imati moralnu implikaciju ako je u skladu sa nekom društvenom konvencijom).