Predmet i istorijski razvojne psihologije PSIHIKE FUNKCIJE RAZVOJ

Predmet i istorijski razvojne psihologije

PSIHIKE FUNKCIJE: RAZVOJ vs. UČENJE • I učenje i razvoj predstavljaju promene individue. • Razvoj je uslovljen sazrevanjem (maturacijom) organizma, pre svega nervnog sistema. Kod učenja naglasak je na aktivnosti i iskustvu individue. • I umor je promena povezana sa aktivnošću individue. • Uticaj sredine? • Smer promene? • Trajanje promene? Slika preuzeta sa: https: //www. buyonlineclass. com /

RAZVOJ vs. UČENJE • Razvoj predstavlja trajne promene koje su povezane sa protokom vremena i sazrevanjem organizma, koje mogu biti progresivne i regresivne i nisu dominantno pod uticajem sredine (sredina utiče ali je organska osnova primarna). • Učenje predstavlja progresivne i relativno trajne promene koje su vezane za iskustvo i aktivnost individue nastale pod uticajem sredine (organska osnova je bitna ali se naglasak stavlja na uticaj sredine). • Navedene razlike su kvantitativne (razlike u stepenu), a ne kvalitativne. • U praksi nije moguće povući oštru granicu između ove dve pojave jer su one međusobno povezane. Učenje pojedinh veština nemoguće je ako nije dostignut izvestan stepen razvoja, dok aktivnost individue povratno deluje na razvoj.

PREDMET IZUČAVANJA • • Opšta psihologija izučava psihički život. Razvojna psihologija izučava razvoj psihičkih funkcija. Psihologija učenja izučava psihološku osnovu procesa učenja. Pedagoška psihologija izučava psihološke osnove obrazovanja i vaspitanja. • • • Dečija psihologija? Životinjska psihologija? Socijalna psihologija? Psihologija rada? Klinička psihologija? Pedagogija? Slika preuzeta sa: http: //v-nayke. ru/

ISTORIJSKI KORENI • Još u antičkoj Grčkoj uočena je potreba izučavanja razvoja, vaspitanja i obrazovanja (na pr. Aristotel se interesovao za period puberteta, Platon uočava da individualne razlike treba da imaju ulogu u određivanju poziva). • U srednjem veku, pod uticajem hrišćanstva se smatralo da je dete po prirodi loše i da ga vaspitanjem treba očistiti od greha. Odrasli treba da postupaju sa decom kao da su odrasla.

ISTORIJSKI KORENI • Komenski (1592 -1670): decu treba posmatrati u razvoju i vaspitanje i obrazovanje prilagoditi njihovom uzrastu. Zalagao se za obavezno obrazovanje za sve bez obzira na materijalni položaj. Zahtevao je da u procesu obrazovanja deca sama izvode zaključke odnosno uče aktivno. • Ruso (1746 -1778): treba dozvoliti da se dete prirodno razvija, da razvije svoje prirodne tendencije i sklonosti i da ga tek od 10 te godine treba vaspitavati. • Pestaloci (1746 -1827): u procesu vaspitanja najveću ulogi igra ljubav, koju prvo roditelji a zatim vaspitači pokazuju prema detetu. • Trema za diskusiju: • Savremena shvatanja brige o deci u poređenju sa shvatanjem razvoja deteta u prošlosti.

ISTORIJSKI KORENI – TEORIJA EVOLUCIJE • Darvin (1809 -1882): teorija evolucije prema zakonima aaptacije i prirodne selekcije. • Čovek nije nastao od majmuna, čovek i majmun imaju zajedničkog predka. • Evolutivna psihologija predstavlja teorijski pristup koji za svoj predmet izučavanja uzima razvoj i funkcionisanje ljudskog uma (psihičkog života) i pokušava da ga sagleda i objasni iz ugla teorije evolucije. Slika preuzeta sa https: //www. biografija. org

ISTORIJSKI KORENI – TEORIJA EVOLUCIJE • Osnovni princip evolutivne psihologije je princip adaptacije. Kao što se diverzitet razvoja tkiva i organa može objasniti pre svega u funkciji adaptacije uslovima spoljašnje sredine tako i za razumevanje nastanka, razvoja i prirode psiholoških funkcija potrebno ih je sagledati i razumeti u funkciji adaptacije, odnosno u funkciji rešavanja svakodenvnih problema preživljavanja i reprodukcije. • Drugi ključan princip evolutivne psihologije je prirodna selekcija - psihički mehanizmi i funkcije koji su se pokazali kao efikasni u odgovoru na uslove spoljašnje sredine učvrstili su se u genetskom kodu vrste dok su oni manje efikasni izumrli • Kao nužan uslov za nastanak svesti i kognicije evolucioni psiholozi vide kretanje odnosno ponašanje. Slika preuzeta sa: https/mixedmentalarts. online • Organizmi koji se ne kreću ne razvijaju nervni sistem, organizmi koji se ne kreću u određenim fazama svog razvoja u tim fazama takođe ne razvijaju nervi sistem. Zanimljiv je primer jedne vrste morskog beskičmenjaka iz reda tunikata koji se kreće u ranim fazama svog razvitka, pliva i traži pogodno mesto gde će da se nastani, kada ga pronađe i pričvrsti se za podlogu prestaje da se kreće i u daljem svom razvoju pojede (upije) većinu svog nervnog sistema. • Premošćen jaz između ljudske i psihologije životinja.

ISTORIJSKI KORENI • Psihologija učenja – Pavlov (1849 -1936): uslovni refleks • Bihejviorizam - Votson(1878 -1958): emocionalno uslovljavanje • Geštal – Keler (1887 - 1967): učenje uviđanjem • Pokret za proučavanje deteta – Hol (18461924): u razvoju dete prolazi sve stadijume razvoja ljudske vrste • Mentalno testiranje – Bine (1857 -1911): IQ test

LITERATURA • • Brković A. 2011. Razvojna sihologija. Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju. Bruner J. 1986. Actual minds, possible worlds. Harvard University Press. Cosmides L. , Tooby J. 1997. Evolutionary Psychology: A Primer. Center for evolutionary psychology: http: //www. cep. ucsb. edu/primer. html. FMK. 2011. Razvojna psihologija osnovna literatura. http: //web. fmk. edu. rs/files/blogs/201011/Psihologija/Razvojna/reader_razvojna. pdf Đorđević D. 1994. Razvojna psihologija. Dečije novine. Herman D. 2013. Storytelling and the Sciences of Mind. Cambridge: The MIT Press. Jerković, I. , Zotović, M. 2010. Razvojna psihologija. Društvo psihologa Srbije. Milošević, M. , Čolović, M. 2019. Razvojna i pedagoška psihologija. Univerzitet Singidunum Smiljanić V. 1991. Razvojna psihologija. Društvo psihologa Srbije. • Vučić L. 1991. “Pedagoška psihologija”. Društvo psihologa Srbije. • •