Sve boje naih emocija ta je emocija Emocija

Sve boje naših emocija

Šta je emocija? • Emocija je uzbuđeno stanje organizma izazvano subjektivno značajnim stimulusom ili situacijom na koju on usmerava aktivnost. (Sroufe, 1996) • Emocije su reakcije našeg organizma na našu okolinu, često mogu biti subjektivne a ne objektivne. • Emocija kao složena reakcija, sastoji se od 3 komponente: fiziološke, izražajne i subjektivne.

Privremene Afektivni ton Karakteristike emocija Intenzitet Utiču na pažnju Motivacija

Podela emocija • Osnovne (primarne) i složene (sekundarne) • Prijatne i neprijatne

Točak emocija (Plutchik, 1980)

Osnovne emocije (primarne) • Radost • Iznenađenost • Gnev • Tuga • Strah • Gađenje

Složene emocije (sekundarne) • • • Zadovoljstvo Ljubav Strast Uživanje Oduševljenje Bes Stid Razočarenje Nervoza Patnja

Radost Zadovoljstvo Osećanje sigurnosti Prijatne emocije Sreća Ljubav Ushićenost Zaljubljenost

Neprijatne emocije • Bes • Anksioznost • Depresivnost • Strah • Ljubomora • Tuga • Stid • Krivica

Šta nas čini srećnim u životu? Radost se obično oseća kada se uspe u težnji ka izvesnom cilju. Intenzitet radosti zavisi od važnosti koju je pojedinac pridavao postizanju cilja. Mada se radost javlja kao trenutno emotivno stanje, postoji i jedno trajnije osećanje koje je najbolje nazvati osećanjem (životne) sreće.

„Svako se može naljutiti, to je lako. Ali naljutiti se na pravu osobu, u pravoj meri, u pravo vreme, zbog valjanog razloga i na pravi način – to nije lako“ (Aristotel) Ljutnja je najčešće reakcija na frustraciju, odnosno osujećenost u postizanju željenog cilja. Osoba će se naljutiti ukoliko smatra da je nepravedno ili zlonamerno osujećena, pri čemu procena može biti i pogrešna. Ljutnja je veoma česta emocija.

„Možda je u početku bilo i drugih motiva, ali danas je glavni strah. Od straha su ljudi zli i surovi, i podli, od straha su darežljivi, čak dobri. “ (Ivo Andrić) Strah je reakcija na opasnost. Biološka svrha straha je da nas upozori na opasnost i motiviše na opreznije ponašanje, bekstvo ili odbranu. Magda Arnold (Arnold, 1960) smatra da je od posebne važnosti subjektivna procena potencijalne opasnosti koji nosi određena situacija. Strah je emocija koja lako deluje na druge osobe i izaziva emocionalnu zarazu. Ponekad strah izaziva i paniku.

„Ne znam kuda me vodi put, ali znam da, kada držim tvoju ruku, sigurnije koračam!“ (Alfred de Muse) Ljubav je jedna od najsloženijih ali i najlepših emocija koju pokušavaju da opišu kako naučnici, tako i umetnici. Ljubav je motiv koji se zasniva na urođenoj potrebi za afektivnom vezanošću i koji pokreće prosocijalna ponašanja. Osećanje ljubavi može da bude sasvim različito po svom kvalitetu.

Romantična ljubav • Romantična ljubav je ljubav najčešće prema osobi suprotnog pola, a uključuje i seksualnu želju. • Prema shvatanju američkog naučnika Roberta Sternberga, glavne karakteristike ljubavi jesu bliskost, strast i zavet. • Bliskost (intimnost) znači da u odnosu postoji razmena emocija, saosećajnost, razumevanje i deljenje. • Strast podrazumeva da u odnosu postoje romantična osećanja i seksualna želja. • Iza zavetovanja na odanost stoji želja za zajedničkim životom i obećavanje posvećenosti partneru.

Vrste ljubavi (Sternberg) Vrste ljubavi prema Sternbergu Komponente Idealna ljubav bliskost + strast + zavet Naklonost bliskost (prijateljstvo) Zaljubljenost strast Romantična ljubav strast + bliskost Partnerska / prijateljska bliskost + zavet Površna strast + zavet Prazna obaveza / zavet

Literatura: Milojević Apostolović, B. (2012). Psihologija. Beograd: Novi Logos. dr Kordić, B. , dr Babić, L. (2014). Uvod u psihologiju. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju. Žiropađa, Lj. (2016). Uvod u psihologiju (4. izdanje). Beograd: Čigoja štampa.

Hvala na pažnji Anđela Stojanov 2016100150