POLNI ORGANI POLNE LEZDE SPROVDODNI KANALI AKCESORNE POLNE

POLNI ORGANI • POLNE ŽLEZDE • SPROVDODNI KANALI • AKCESORNE POLNE ŽLEZDE • KOPULACOINI ORGANI • MUŠKI POLNI ORGANI • ŽENSKI POLNI ORGANI

MUŠKI POLNI ORGANA GENITALIA MASCULINA • POLNE ŽLEZDE: SEMENICI – TESTIS • POLNI KANALI: PASEMENIK – EPIDIDYMIS SEMENOVOD – DUCTUS DEFERENS • AKCESORNE POLNE ŽLEZDE: SEMENE KESICE – VESICULAE SEMINALES PROSTATA - PROSTATA BULBOURETRALNE ŽLEZDE- GLANDULE BULBOURETHRALES • KOPULACIONI ORGAN : POLNI UD - PENIS

SEMENIK TESTIS (ORCHIS) PARNE MUŠKE POLNE ŽLEZDE SMEŠTENE U KESASTOM IZBOČENJU KOŽE (MOŠNICE) PRED ROĐENJE SPUŠTAJU SE INGVINALNIM KANALOM IZ TRBUŠNE DUPLJE U MOŠNICE KRIPTORHIZAM JEDNOSTRAN OBOSTRAN

MOŠNICE SCROTUM PREGRADOM MOŠNICE PODELJENE NA DVE POLOVINE U SVAKOJ POLOVINI SE NALAZI PO JEDAN SEMENIK U MOŠNICAMA SE NALAZI MIŠIĆ KOJI REGULIŠE VISINU SEMENIKA

ZID MOŠNICA • KOŽA • POTKOŽNO TKIVO TUNICA DARTOS • PARIJETALNA SEROZA TUNICA VAGINALIS COMMUNIS • VISCERALNA SEROZA TUNICA VAGINALIS PROPRIA

SEMENIK TUNICA ALBUGINEA TVRDA BELIČASTA OPNA OBLAŽE SEMENIK JE PODELJEN NA REŽNJEVE U PREGRADAMA LAJDIGOVE ĆELIJE KOJE LUČE TESTOSTERON UNUTAR REŽNJEVA SEMENI KANALIĆI OBLOŽENI SPERMATOGONIJAMA

SPERMATOGENEZA OD JEDNE SPERMATOGONIJE NASTAJE ČETIRI SPERMATOZOIDA DVA SA “X” i DVA SA “Y” POLNIM HROMOZOMOM HAPLOIDAN BROJ HROMOZOMA

SPERMATOZOID

PASEMENIK EPIDIDYMIS PASEMENIK NASTAJE OD ZAVRŠNIH DELOVA SEMENIH KANALIĆA DUGA IZUVIJANA CEV SA DVOREDNIM TREPLJASTIM PRIZMATIČNIM EPITELOM U KOJOJ SE SAKUPLJAJU SPERMATOZOIDI

SEMENOVOD DUCTUS DEFERENS NASTAVLJA SE NA PASEMENIK, PRUŽA SE KROZ INGBINALNI KANAL U TRBUŠNU DUPLJU GDE SE ULIVA U URETRU POD KOSIM UGLOM SLUZOKOŽA MIŠIĆNI SLOJ VEZIVNI OMOTAČ

SEMENOVOD

AKCESORNE POLNE ŽLEZDE GLANDULAE GENITALES ACCESORIA • SEMENE KESICE • PROSTATA • BULBOURETRALNE ŽLEZDE NALAZE SE OKO VRATA MOKRAĆNE BEŠIKE LUČE SEKRET KOJI SA SPERMOTOZOIDIMA ČINI SPERMU

URETHRA URETRA PROLAZI KROZ PENIS I SLUŽI ZA IZBACIVANJE I MOKRAĆE I SPERME EJAKULACIJA IZBACIVANJE SPERME EJAKULAT IZBAČENA SPERMA

EJAKULAT VRSTA UJAKULAT ukupno u cm 3 SPERMATOZOIDA u cm 3 BIK 2 -8 300. 000 -2. 000 NERAST 200 - 250 100. 000 PASTUV 50 - 150 60. 000 – 120. 000 OVAN 1, 0 800. 000 – 6. 000 JARAC 0, 5 – 1, 0 800. 000 – 4. 000 PAS 10 60. 000 - 300. 000 PETAO 0, 8 50. 000 – 6. 000

PENIS VALJKAST ORGAN PRUŽA SE OD SEDNE KOSTI DO PREDELA PUPKA KOREN RADIX PENIS TELO CORPUS PENIS GLAVA GLANS PENIS KOŽNA DUPLIKATURA PREPUTIUM

GRAĐA PENISA • CORPORA CAVERNOSA PENIS ŠUPLJIKAVA TELA EREKCIJA PUNJENJE KRVLJU ŠUPLJIKAVIH TELA URETRA MIŠIĆI KOŽA VEZIVNO TKIVO

PENIS BIKA FLEXURA SIGMOIDEA PENIS “S” KRIVINA DUG, ČVRST, TANAK ORGAN VALJKASTOG OBLIKA DUŽINE OKO 1 m GLAVA KUPASTA

PENIS NERASTA ZAVRŠETAK PENISA DUG I ŠILJAT ZAVIJEN KAO SVRDLO U LEVU STRANU DIVERTICULUM PREPUTIALE KESASTO PROŠIRENJE U KOM SE ZADRŽAVA MOKRAĆA

PENIS PASTUVA KRAĆI, DEBLJI I MEKŠI OD PENISA BIKA GLAVA JE PEČURKASTA ŽLEBOM ODVOJENA OD TELA PENISA

PENIS PSA • OS PENIS

ŽENSKI POLNI ORGANA GENITALIA FEMININA • JAJNICI OVARIUM • JAJOVOD OVIDUCT TUBA UTERINA • MATERICA UTERUS • RODNICA VAGINA • STIDNICA VULVA • DRAŽICA CLITORIS

JAJNIK - OVARIUM PARNA ŽLEZDA U KARLIČNOJ DUPLJI VISI NA DUPLIKATURI PERITONEMA OOGONIJE JEDNOSLOJNI PRIZMATIČAN KLICIN EPITEL TUNICA ALBUGINEA KORA ZONA PRENHYMATOSA SRŽ ZONA VASCULOSA KOD KOBILA OBRNUTO

RAZVOJ FOLIKULA OOGONIJE SE DELE NA PRIMARNE I NA SEKUNDARNE OOCITE OD KOJIH NASTAJE JAJNA ĆELIJA I TRI POLOCITA OOGENEZA JAJNA ĆELIJA IMA SAMO “X” POLNI HROMOZOM DE GRAAFOF FOLIKUL

OOGENEZA CAVUM FOLICULI ESTROGENI

OVULACIJA JE PUCANJE FOLIKULA I OSLOBAĐANJE ZRELE JAJNE ĆELIJE SPONTANA IZAZVANA ŽUTO TELO CORPUS LUTEUM PROGESTERON

ŽUTO TELO – CORPUS LUTEUM PERIODICUM CORPUS LUTEUM GRAVIDITATIS CORPUS LUTEUM PERSISTENS

JAJOVOD TUBA UTERINA OVIDUCT IZUVIJANA CEV SPAJA JAJNIKE SA ROGOVIMA MATERICE U JAJOVUDU DOLAZI DO OPLODNJE POČETNI DEO PROŠIREM U OBLIKU LEVKA SA RESICAMA NAIVICAMA

JAJOVOD SLUZOKOŽA GRADI NABORE (PRIZMATIČAN TREPLJAST EPITEL) JEDNOĆELIJSKE PEHARASTE ŽLEZDE MIŠIĆNI OMOTAČ (3 SLOJA) SEROSA

MATERICA UTERUS METRA • ROGOVI MATERICE CORNUA UTERI UTERUS BICORNUS • TELO CORPUS UTERI • VRAT /(GRLIĆ) CERVIX UTERI MATERICA SE NALAZI U KARLIČNOJ DUPLJI ISPOD REKTUMA I MOŽE SE NAPIPATI

MATERICA • ROGOVI MATERICE NALAZE SE U TRBUŠNOJ DUPLJI KARAKTERITIČNO SU UVIJENI U NJIMA SE RAZVIJAJU FETUSI • TELO MATERICE KRATKO JE I SPAJA ROGOVE SA VRATOM MATERICE • VRAT MATERICE ZIDOVI DEBELI I JAKI GRAĐENI OD MIŠIĆNIH NABORA KOJI SE UKLAPAJU JEDAN U DRUGI CANALIS CERVICALIS UTERI KANAL JE OTVOREN U ESTRUSU I PRILIKOM POROĐAJA

ZID MATERICE • SLUZOKOŽA ENDOMETRIUM JEDNOSLOJNI PRIZMATIČNI EPITEL. ISPOD VEZIVNI ELEMENTI I MATERIČNE ŽLEZDE IZGLED ZAVISI OD FAZE POLNOG CIKLUSA • MIŠIĆNI SLOJ MYOMETRIUM TRI SLOJA GLATKIH MIŠIĆA UNUTRAŠNJI: UZDUŽNI SREDNJI: KRUŽNI SPOLJAŠNJI: UZDUŽNI • SEROZA PERIMETRIUM

RODNICA - VAGINA ŠUPLJI ORGAN NEŠTO BOČNO SPLJOŠTEN SLUZOKOŽA PLOČASTO SLOJEVIT EPITEL GRADI NABORE VAGINALNE ŽLEZDE MIŠIĆNI SLOJ VEZIVNI OMOTAČ TREM VESTIBULUM VAGINAE HYMEN

STIDNICA - VULVA VENTRALNO OD ANUSA I PREDSTAVLJA ULAZ U VAGINU JEDINI DEO ŽENSKIH POLNIH ORGANA KOJI SE VIDI SPOLJA STIDNE USNE LABIA VULVE DRAŽICA CLITORIS MEĐICA PERINEUM

POLNI ORGANI KRMAČE

POLNI ORGANI KRMAČE

POLNI ORGANI KOBILE

POLNI ORGANI KRAVE

POLNI ORGANI KUJE

FIZIOLOGIJA ŽENSKIH POLNIH ORGANA PUBERTET POLNA ZRELOST POTPUNI RAZVOJ POLNIH ORGANA POČETAK LUČENJA POLNIH HORMONA POJAVA ESTRUSA MOGUĆNOST OPLODNJE RAZVOJ SEKUNDARNIH POLNIH KARAKTERISTIKA ( VIME, KARLICA. . )

VREME POLNE ZRELOSTI RASNA PRIPADNOST -RANOSTASNE - SREDNJESTASNE - KASNOSTASNE KLIMA ISHRANA NAČIN DRŽANJA I ISKORIŠĆAVANJA

POLNA I PRIPLODNA ZRELOST POLNA ZRELOST ( meseci) PRIPLODNA ZRELOST KOBILA 12 -18 24 - 36 KRAVA 7 - 11 12 - 24 OVCA, KOZA 6 -8 12 - 24 KRMAČA 5 -8 9 - 12 KUJA 6 -8 12 - 24 VRSTA ( meseci)

POLNI CIKLUS FIZIOLOŠKE I MORFOLOŠKE PROMENE NA ŽENSKIM POLNIM ORGANIMA I PSIHIČKE MANIFESTACIJE KOJE SE PERIODIČNO PONAVLJAJU CILJ PROMENA JE PRIPREMA ZA PARENJE, OPLODNJU I RAZVOJ EMBRIONA VRHUNAC CIKLUSA SU ESTRUS i OVULACIJA

POLNI CIKLUS ESTROGENSKA FAZA • PROESTRUS • ESTRUS PROGESTERONSKA FAZA: • POSTESTRUS • (METESTRUS) • DIESTRUS

POLNI NAGON - OESTRUS • MONOESTRIČNE • DIESTRIČNE • POLIESTRIČNE PROMENE: • MORFOLOŠKE • PSIHOLOŠKE • FIZIOLOŠKE

ZNACI ESTRUSA • UZNEMIRAVANJE DRUGIH ŽIVOTINJA • CRVENA OTEČENA VULVA • BISTRA VAGINALNA SLUZ • POVEĆANA AKTIVNOST • POVIJANJE LEĐA I OKRETANJE PREMA REPU • PODIGNUT REP, RAŠIRENE NOGE, UČESTALO URINIRANJE • POJAČANO OGLAŠAVANJE • STAJANJE U PRISUSTVU PRIPLODNJAKA

TRAJANJE ESTRUSA VRSTA POLNI CIKLUS ESTRUS BREMENITOST KRAVA 19 – 21 DAN 12 – 36 h 285 DANA KOBILA 21 DAN 5 – 6 DANA 335 DANA KRMAČA 17 - 21 DAN 2 – 5 DANA 114 DANA OVCA 16 – 17 DANA (sezonski) 30 - 36 h 150 DANA KOZA 20 DANA 36 – 48 h 151 DAN KUJA 6 MESECI 5 – 14 DANA 58 - 68 DANA

VREME PRIPUSTA VREME OVULACIJE VREME PRIPUSTA KRAVA 14 h od pojave estrusa 12 - 16 h od pojave estrusa KOBILA 24 - 48 h pre kraja estrusa 3 -5 -7 dana od pojave estrusa KRMAČA 24 - 48 h od pojave estrusa 24 - 48 od pojave estrusa OVCA pred kraj estrusa 24 - 30 h od pojave estrusa KOZA druga polovina estrusa 20 - 40 h od pojave estrusa KUJA pred kraj estrusa 9 - 13 dana estrusa

PARENJE – COPULATIO , COITUS

VEŠTAČKO OSEMENJAVANJE

KRETANJE SPERMATOZOIDA SPERMA SE PARENJEM UBACUJE U VAGINU, CERVIKS ILI U MATERICU SPERMATOZOIDI SE AKTIVNO POKREĆU PLIVAJUĆI U TEČNOJ SREDINI I UZ POMOĆ ANTIPERISTALTIČKIH KONTRAKCIJA VAGINE, MATERICE I JAJOVODA KOJI USISAVAJU SPERMU

KRETANJE SPERMATOZOIDA BRZINA KRETANJA SPERMATOZOIDA IZNOSI OKO 2 – 4 mm U SEKUNDI POKRETLJIVOST ZAVISI OD OKOLNE SREDINE KISELA SREDINA VAGINE USPORAVA I UBIJA VEĆINU SPERMATOZOIDA U JAJOVODU NJIHOVO KRETANJE JE SUPROTNO OD PRAVCA TREPERENJA TREPLJI ŽIVOTNI VEK SPERMATOZOIDA JE 24 – 48 h, PONEKAD I DUŽE

KAPACITACIJA SPERMATOZOIDI SISARA NEPOSREDNO POSLE EJAKULACIJE NISU POTPUNO PRIPREMLJENI ZA OPLODNJU TA PRIPREMA ILI DOZREVANJE SPERMATOZOIDA DEŠAVA SE PRILIKOM NJIHOVOG UZAJAMNOG DEJSTVA SA SEKRETIMA POLNIH ŽLEZDA PLOTKINJE I NAZIVA SE KAPACITACIJA SPERMATOZOIDA

OPLODNJA - FECCUNDATIO FERMENTI U KAPI AKROZOMA NA GLAVI SPERMATOZOIDA RASTVARAJU OPNU JAJNE ĆELIJE I SPERMATOZOID PRODIRE U NJU NAKON PROLASKA JEDNOG SPERMATOZOIDA OPNA JAJNE ĆELIJE POSTAJE NEPROPUSNA ZA DRUGE SPERMATOZOIDE TAKO DA OPLODNJU VRŠI SAMO JEDAN SPERMATOZOID

OPLODNJA AKO OPLODNJU IZVRŠI SPERMATOZOID SA “X” POLNIM HROMOZOMOM BUDUĆI POTOMAK BIĆE ŽENSKOG POLA AKO OPLODNJU IZVRŠI SPERMATOZOID SA “Y” POLNIM HROMOZOMOM BUDUĆI POTOMAK BIĆE MUŠKOG POLA

JAJNA ĆELIJA • CORONA RADIATA • SPOLJAŠNJA OPNA • ZONA PELLUCIDA • PROZRAČNA OPNA • PLAZMATIČNA MEMBRANA • CITOPLAZMA • JEDRO SPOSOBNOST JAJNE ĆELIJE ZA OPLODNJU IZNOSI OD 2 - 4 ČASA KOD KOBILE DO JEDNOG DANA KOD KRAVE

OPLODNJA DO OPL ODNJE DOLAZI U JAJOVODU SPAJANJEM JAJNE ĆELIJE I SPERMATOZOIDA NASTAJE ZIGOT OPLOĐENA JAJNA ĆELIJA SPUŠTA SE U MATERICU ZAMETAK EMBRION PLOD FETUS

RAZVOJ EMBRIONA

RAZVOJ EMBRIONA • MORULA • BLASTULA • GASTRULA

PLOD STIŽE U MATERICU U STADIJUMU MORULE ILI BLASTOCISTE KOD PREŽIVARA STIŽE POSLE TRI DANA U STADIJUMU 8 -16 ĆELIJA KOD KRMAČA POSLE 2 DANA KAO ČETIRI ĆELIJE KOD KOBILA DOLAZI U MATERICU POSLE 5 – 7 DANA VELIČINA MORULE JE TADA OKO 0, 1 – 0, 2 mm

IMPLANTACIJA, NIDACIJA BLASTULA MIGRIRA TRAŽEĆI MESTO GDE ĆE SE UGNEZDITI MOŽE PREĆI IZ ROGA U ROG TO TRAJE OD 10 DANA (KRMAČA) DO 56 DANA KOD KOBILE

PLODOVI OMOTAČI • HORION SPOLJAŠNJI • AMNION UNUTRAŠNJI • ALANTOIS

PLACENTA NA OSNOVU RASPOREDA HORIONSKIH RESICA PLACENTA SE DELI NA: • PLACENTA DIFFUSA • PLACENTA COTYLICA • PLACENTA CIRCULARIS • PLACENTA DISCOIDALIS

PLACENTA DIFFUSA HORIONSKE RESICE RAVNOMERNO – DIFUZNO RASPOREĐENE PO HORIONU KOBILA I KRMAČA

PLACENTA COTYLEDONATA KOTILEDONI OSTRVCA RESICA KARUNKUL PEČURKASTE IZRASLINE MATERICE NA KOJA NALEŽU KOTILEDONI PLACENTOMI SPOJ KOTILEDONA I KARUNKULA BROJ PLACENTOMA KRAVE: 80 - 110

PLACENTA CIRCULARIS • HORIONSKE RESICE • RASPOREĐENE U • OBLIKU ŠIREG KRUGA ODNOSNO • POJASA • KUJA • MAČKA

PLACENTA DISCOIDALIS HORIONSKE RESICE NALAZE SE NAJEDNOM MESTU U OBLIKU PLOČE ODNOSNO DISKA (PRIMATI, ŽENA)

VRSTE PLACENTE prema intimnosti veze horiona i materice • PRILJUBLJENE PLACENTE: • PLACENTA EPITHELOCHORIALIS • PLACENTA SYNDESMOCHORIALIS • SRASLE PLACENTE: • PLACENTA ENDOTHELIOCHORIALIS • PLACENTA HAEMOCHORIALIS

PRILJUBLJENE PLACENTA EPITHELIOCHORIALIS HORIONSKE RESICE NALAZE SE U LABAVOJ VEZI SA SLUZOKOŽOM MATERICE POSLE POROĐAJA POSTELJICA SE LAKO ODVAJA I NE OSTAJU RANE NA SLUZOKOŽI MATERICE KRMAČA I KOBILA PLACENTA SYNDESMOCHORIALIS RAZVIJA SE KOD PREŽIVARA HORIONSKE RESICE PRODIRU DUBLJE I NAKON POROĐAJA OSTAJU POVREDE NA KARUNKULIMA I POSTELJICA SE TEŽE ODVAJA

SRASLE PLACENTA ENDOTELIOCHORIALIS NALAZI SE KOD MESOŽDERA RESICE HORIONA SU U VEZI SA ENDOTELOM KAPILARA SLUZOKOŽE MATERICE PLACENTA HEMOHORIALIS NALAZI SE KOD ŽENE HORIONSKE RESICE PRODIRU DIREKTNO U KAPILARE SLUZOKOŽE MATERICE

ULOGA PLACENTE OMOGUĆAVA RAZMENU MATERIJA IZMEĐU MAJKE I PLODA OMOGUĆAVA IZMENU GASOVA OBEZBEĐUJE ISHRANU I EKSKRECIJU DIFUZIJOM KROZ PLACENTU PROLAZI VODA, AMINOKISELINE, LIPIDI, MINERALI, ŠEĆERI, VITAMINI, HORMONI, UREA, KREATININ, MOKRAĆNA KISELINA PROLAZ ANTITELA I STVARANJE PRIVREMENOG IMUNITETA ENDOKRINA ULOGA

PUPČANA VRPCA NASTAJE U TOKU RAZVIĆA EMBRIONA U VREME NJENOG STVARANJA U NJOJ SE NALAZE DVE ARTERIJE I DVE VENE aa. i vv. Umblicales KOD NEKIH ŽIVOTINJA JEDNA VENA DEGENERIŠE I DO POROĐAJA OSTAJU DVE ARTERIJE I JEDNA VENA PUPČANA VRPCA KOPITARA JE POLA DUŽINE TELA KOD KRMAČA IMA DUŽINU TELA KOD PREŽIVARA JE KRATKA I IZNOSI OKO 35 cm KRATKE PUPČANE VRPCE OTEŽAVAJU POROĐAJ DUGE VRPCE SE OBAVIJAJU OKO VRATA PLODA I IZAIVAJU GUŠENJE

RAZVOJ PLODA