DEOBA RAST I DIFERENCIRANJE ELIJA Rastenje biljnih organa

DEOBA, RAST I DIFERENCIRANJE ĆELIJA Rastenje biljnih organa i čitave biljke je rastenje ćelija. Faze kroz koje prolazi ćelija u procesu rastenja: faza deobe-povećava se broj ćelija faza rastenja-ćelija povećava zapreminu faza diferenciranja-ćelija dobija konačan oblik i funkciju. Diferencirane ćelije grade biljna tkiva sa određenom funkcijom.

TVORNO TKIVO-MERISTEM Ćelije u vegetacionoj kupi korena i stabla zadržavaju sposobnost da se dele i čine tvorno tkivo Osobine ćeliaj tvornih tkiva imaju tanak ćelijski zid, krupno centralno jedro, sitne vakuole, male i malobrojne plastide gustu citoplazmu

Nakon nekoliko deoba ćelije koje se nađu van meristemske zone prestaju da se dele, izdužuju se i rastu. Dolazi do pojavljivanja sitnih vakuola koje se spajaju u jednu veliku. Ćelija raste na račun povećavanja vakuole, time se povećava zapremina ćelije. Vakuola tada ispunjava čitav prostor ćelije, potiskuje protoplazmu i jedro uza zid. Povećava se i količina citoplazme. Ćelijski zid se isteže, u njega se ugrađuju novi molekuli celuloze, pektina i drugih komponenata čime njegova građa postaje složenija.

RASTENJE BILJAKA-ZONE IZDUŽIVANJA Stablo i koren rastu vrhom, to je apikalno rastojanje. Zone izduživanja su udaljene 2 -3 mm od vrha stabla i korena. Listovi trava rastu pri osnovi lisne ploče, a listovi dikotila celom površinom. * Interkalarni meristemi-meristemi umetnuti između trajnih tkiva(npr. u osnovi lista koji raste), javljaju se kod trava.

PROCES DIFERENCIJACIJE ĆELIJA Od meristemskih ćelija postaju sve druge ćelije u organizmu biljke, to se dešava procesu diferencijacije ćelija. Kada ćelija pređe u ovu fazu, ona počinje da se razlikuje od meristemske ćelije po funkciji i građi. U toku diferencijacije ćelija postoja sposobna za određene funkcije, time se menja njihova građa. . . Npr: na epidermisu lista neke ćelije će se specijalizovati za funkciju regulacije transpiracije, i od njih će postati stomin aparatz. U koji tip ćelije će se preobraziti meristemska ćelija zavisi od uslova spoljašnje sredina pod kojim teče diferencija i od njenog položaja.

SEME Seme je reproduktivni biljni organ prisutan samo kod golosemenica i skrivenosemenica kojim biljka preživljava nepovoljne uslove spoljašnje sredine i u kome se nalazi klica, začetak nove biljke. Razvija se iz semenog zametka, posle oplođenja.

GRADJA SEMENA U semenu se razlikuju: - semenjača-štiti embrion od nepovoljnih spoljašnjih uticaja - embrion(klica) sa začecima stabla i korena - tkiva za magaciniranje rezervnih materija. Kod monokotila je to endosperm, a kod dikotila kotiledoni.

KLIJANJE SEMENA Za klijanje semena potrebni su sledeći uslovi: - Povoljna spoljašnja temperatura - Kiseonik - Prisustvo vode Optimalne temperature za klijanje semena kreću se između 25° i 30°C. Proces klijanja može da se podeli na nekoliko faza: Imbibicija – usvajanje vode od strane semena Faza aktivacije – početak metaboličkih procesa, respiracija(usvajanje kiseonika) � Faza mitotičkih deoba � Izrastanje korenka � � Svi delovi klice počinju naglo da rastu, semenjača puca i pojavljuje se korenčić(učvršćuje mladu biljku za podlogu). Time se završava proces klijanja i počinje razviće vegetativnih organa •

KLIJANJE SEMENA

TIPOVI KLIJANJA: Biljke klijaju na dva načina: -nadzemno(epigeično) -podzemno(hipogeično) *Na slici je prikazano hipogeično klijanje kod cera i epigeično kod bukve.

Epigeično: kod nekih biljaka(npr. soja i pasulj) kotiledoni izlaze na površinu zemlje, ozelene i do pojave prvih listova vrše fotosintezu. Ovakva semena se seju plitko da bi hipokotil, koji je u 1. fazi savijen, probio zemlju i izneo kotiledone na svetlost. Hipogečino: grašak i boba imaju krupne kotiledone sa dovoljno rezervnih materija. Oni ostaju posle Isklijavanja u zemlji i služe kao izvor hranljivih materija za prve faze razvića.