REPRODUKTIVNI SISTEM Kod kimenjaka dominantna je biseksualna reprodukcija

REPRODUKTIVNI SISTEM

Kod kičmenjaka, dominantna je biseksualna reprodukcija i gonohorizam. Ø Mnogo ređe se javlja uniseksualna reprodukcija, koja se odigrava bez učešća mužjaka iste vrste: Ø ribe (80 vrsta) • vodozemci (repati) • gmizavci (gušteri) • Ø Reproduktivni sistem kičmenjaka se sastoji od gonada, primarnih seksualnih organa u kojima se stvaraju polne ćelije i polni hormoni; izvodnih kanala, koji služe za provođenje gameta; kopulatornih organa, koji postoje kod nekih grupa kičmenjaka koji imaju unutrašnje oplođenje.

Ø • • Gonade kičmenjaka nastaju od dva embrionalna materijala. Osnovna masa organa diferencira se od genitalnih nabora. Drugi embrionalni materijal su primarne polne ćelije (gonocytae), koje nastaju u zidu vitelusne kesice ili creva. Gonade embriona oba pola sastoje se od spoljašnjeg germinativnog epitela (kore) i središnjeg dela (srži). Ø Konačno formiranje gonada uključuje dominaciju jedne od komponenti; dominacijom kore nastaju jajnici, a dominacijom srži nastaju semenici. Ø

Ø Ø Gonade većine grupa zadržavaju primitivan položaj, medijalno u odnosu na bubrežne organe. Međutim, kod sisara dolazi do pomeranja gonada u kaudalnom smeru. Testisi često migriraju u vantrbušnu kesu, mošnicu (scrotum). Tu je tepmeratura niža od abdominalne, što je važno za proces spermatogeneze.

Muški polni sistem Ženski polni sistem

Izvodni kanali u ženskom polu Ø Ø Ø Ne ostvaruju direktnu vezu sa jajnikom! Jajovodi (oviduct) imaju prednji prošireni deo (ostium tubae) koji se nalazu u neposrednoj blizini jajnika. Često ima treplje pomoću kojih se jajna ćelija nakon oslobađanja iz jajnika doprema u jajovod. Proksimalni delovi jajovoda kod nekih grupa su žlezdani (stvaraju albumen i/ili različite opne oko jajne ćelije pre fertilizacije). U distalnim delovima se kod oviparnih grupa često nagomilavaju jaja pre izbacivanja, a kod viviparnih grupa često postoje diferencijacije u kojima se embrion razvija. Ovarijumi su najčešće parni, međutim kod ptica dolazi do redukcije desnog jajovoda.

ženski polni sistem ptica muški polni sistem ptica - penis kod guske

Izvodni kanali u muškom polu Ø Ø Ø Postoji zatvoren sistem kanala preko kojih se spermatozoidi izbacuju u spoljašnju sredinu. Posebni kanalići (vassa eferentia) koji nastaju od izvesnog broja nefrona povezuju se sa sabirnim kanalićima semenika. Iz njih spermatozoidi dospevaju u pronefrotički kanal, koji je kod najvećeg broja kičmenjaka isključivo ili najvećim delom spermatični kanal (ductus deferens) ( Epididimis- od prednjih delova pronefrotičkog kanala Semevod se kod nekih grupa proširuje u ampulu za skladištenje sperme (vesicula seminalis) - kod riba sa hrskavičavim skeletom i kopnenih kičmenjaka. Kod nekih grupa kičmenjaka postoje akcesorne žlezde polnog sistema- glandula prostatica (sisari), Lajdigove žlezde…

Ø Ø 1. 2. 3. 4. Kod Theria ženski genitalni trakt je podeljen u tri regiona. Prednji delovi jajovoda (tuba Falopii) su obično izuvijani i nalaze se u neposrednoj blizini jajovoda. Sledeći deo je materica (uterus) u kome se razvija embrion. Na kraju uterusa nalazi se uzak, vratni do označen kao grlić (cervix ). ( Treći deo je kopulatorni i označava se kao vagina. uterus duplex uterus bipartitus uterus bicornis uterus simplex

TIPOVI MATERICE: 1. Uterus duplex Ø Materični delovi jajovoda ostaju samostalni i čine dva odvojena uterusa. Ø Kod torbara, zečeva, slonova i dr.

2. Uterus bipartitus Desna i leva materica srastaju svojim završnim krajem. Ø Kod zveri, glodara, kopitara, svinja. Ø

3. Uterus bicornis Desna i leva materica srastaju čak približno na polovini svoje dužine. Ø Kod papkara, kopitara, kitova, majmuna itd. Ø

4. Uterus simplex Obe materice srastaju u jednu prostu – neparnu matericu. Ø Kod primata, krezubica i nekih slepih miševa. Ø

Kloaka i kopulatorni organi Ø Ø Kloaka je zadnji deo creva u koji se izlivaju urinarni i genitalni izvodni kanali. Prednji deo kloake mnogih kičmenjaka podeljen je na coprodaeum (crevo) i urodaeum (bubrezi). Kod Theria kloaka je potpuno podeljena na dorzalni deo (rectum) i ventralni deo (sinus urogenitalis). Ovakvo stanje se zadržava u muškom polu i kod ženki nekih grupa. Međutim, kod ženki pojedinih vrsta sinus je podeljen na uretru i vaginu. Kod grupa sa unutrašnjim oplođenjem postoje kopulatorni organi.

Kopulatorni organi pterigopodium (kod Elasmobranchii, od trbušnog peraja) gonopodijum (košljoribe, od trbušnog peraja)

Kopulatorni organi hemipenis (parni, gušteri i zmije) phallodeum (beznogi vodozemci)

Kopulatorni organi penis (kornjače, krokodili, sisari i neke ptice). Ø klitoris se javlja kod ženki i homolog je penisu mužjaka kod istih grupa kičmenjaka Ø kornjače krokodili Os penis (baculum)

Diferencija polova i reproduktivne strategije Primarne polne karakteristike (prisustvo jajnika ili testisa); sekundarne polne karakteristike (stukturne, funkcionalne, bihevioralne odlike); seksualni dimorfizam. Ø Kod nekih grupa pol je determinisan polnim hromozomima (genetičko određenje pola). Kod nekih ektotermnih grupa utvrđeno je da pol određuju spoljašnji faktori (posebno temperatura- sredinsko određenje pola). Ø Gonohorizam je dominantan kod kičmenjaka. Ø

Diferencija polova i reproduktivne strategije Ø Pravo hermafroditno stanje zadržava se kod miksina i nekih košljoriba (poseduju ovotestis); ne dolazi do samooplodnje izuzev kod ribe Rivulus marmoratus. Kod nekih košljoriba i jedne vrste žaba postoji sekvencijalni hermafroditizam: jedinke menjaju pol- ili su prvo ženke pa mužjaci (protogynia) ili su prvo mužjaci pa ženke (protandria). Ø Kod nekih riba i vodozemaca, ali i kod nekih vrsta ptica poznati su slučajevi promene pola nasuprot genetičkoj osnovi.

Ø Ø Ø Najveći broj grupa kičmenjaka karakteriše biseksualna reprodukcija. Međutim, manji broj grupa se karakteriše uniseksualnom reprodukcijom koja može biti ostvarena na više načina: Hibridogeneza-fertilizacija se vrši spermatozoidima mužjaka bliskih vrsta. Nastaju gotovo isključivo ženke koje su interspecijski hibridi. Ginogeneza- spermatozoidi mužjaka drugih vrsta samo aktiviraju jajnu ćeliju, ne dolazi do amfimiksisa. Partenogeneza-odigrava se bez ikakvog učešća spermatozoida Uniseksualna reprodukcija može imati adaptivne prednosti u odnosu na biseksualno razmnožavanje

Bespolno razmnožavanje partenogeneza Ramphotyphlops sp. ginogeneza Poecilia sp. hibridogeneza Rana esculenta

U pogledu načina razvića oplođenih jajnih ćelija, kod kičmenjaka postoje tri reproduktivne strategije: Ø Ovoparija – jaja se polažu van tela ženke. Oviparne grupe kičmenjaka su kolouste, većina košljoriba, neke hrskavičave ribe, većina vodozemaca i gmizavaca, sve ptice i Monotremata među sisarima. Ø Viviparija – razviće embriona je u telu ženke, pri čemu embrion prima hranljive supstance od majke. Kod grupe Theria dolazi do razmene materije između majke i ploda preko placente. Viviparija se javlja kod svih osnovnih grupa kičmenjaka izuzev kolousta i ptica. Ø Ovoviviparija – embrion se razvija u telu majke, pri čemu ne dolazi do razmene hranljivih materija između njih. Ø