ULNI ORGANI ulni organi otkrivaju promene u spoljanjoj

ČULNI ORGANI

Čulni organi otkrivaju promene u spoljašnjoj sredini-promene elektromagnetne i mehaničke energije, energije hemijskih agenasa Ove energije stimulusa receptori pretvaraju u akcione potencijale koji se putem senzitivnih neurita prenose do CNS-a gde se obrađuju i prepoznaju ( ŠIFRE OBELEŽENIH LINIJA )

KOŽA KAO ČULNI ORGAN TERMORECEPTORI za hladno-Krauzeova telašca (ispod epidermisa) toplo-Rufinijeva telašca (u dermisu)

Nadraživanje (ekscitacija) termoreceptora uključuje promene metabolizma ćelija receptora pod uticajem promenjene temperature (promena brzine hemijskih reakcija koje se odvijaju u receptornim ćelijama)

KAKO RAZLIKUJEMO INTENZITET BOLA ? Na temperaturi oko 40 o C reaguju receptori za toplo Na temperaturi od 20 o C reaguju receptori za hladno Na visokim temperaturama reaguju i receptori za bol Termoreceptori se nakon izvesnog vremena adaptiraju na draž

NOCIOCEPTORI (RECEPTORI ZA BOL) Slobodni nervni završeci smešteni unutar tela ili na telu ili pri površini Registruju bockanje, žarenje, tupi bol Postoje: mehanosenzitivni receptori za bol, hemosenzitivni receptori za bol i termosenzitivni receptori za bol

Ne mogu da se adaptiraju, već ukoliko stimulus traje duže nastaje povećana osetljivost receptora za bol -HIPERALGEZIJA, što znači kada nas boli zub ili uho treba odmah ići lekaru, jer će se bol samo pojačavati !!!!!

RECEPTORI ZA PRITISAK-PAČINIJEVA TELAŠCA specifičan nervni završetak koji je okružen kapsulom ispunjenom tečnošću povećanjem pritiska oko kapsule signal se prenosi prvo na tečnost, pa na nervni završetak koji stvara impuls

Receptor za bol Receptor za hladno Krauzeovo telašce Receptor za pritisak Fater-Pačinijevo telašce Receptor za toplotu Rufinijeva telašca

MAJSNEROVA TELAŠCA Taktilne draži

ČULO UKUSA grade hemoreceptori koji se nalaze u ustima, na jeziku, ali i u drugim delovima usne šupljine i u pojedinim delovima ždrela -farinksa Hemoreceptori na jeziku su smešteni u pupoljcima ili kvržicama osim njih u kvržicama su i ćelije od kojih nastaju novi receptori (receptori traju 10 dana) i potporne ćelije

gorko kiselo slano slatko

I nešto za one koji žele više da znaju ! Šta se to dešava na nivou molekula – jona? Kako osećamo slano, slatko, kiselo i gorko ?

SLANO KISELO

GORKO

SLATKO

ČULO MIRISA Čulni organi za miris-olfaktorni organisadrže hemoreceptore sposobne da iz atmosfere detektuju prisustvo različitih isparljivih materija Hemoreceptori su primarne bipolarne čulne ćelije, nervne ćelije od kojih se pružaju mikrovili cilije u mukozni mirisni sloj

Između hemoreceptora se nalaze potporne ćelije Mirisna oblast čoveka ima oko 5 cm 2 Nastavci čulnih ćelija su direktno povezani sa olfaktornim bulbusima Postoji adapatacija receptora i to je razlog što nakon izvesnog vremena ne osećamo svoj parfem !!!!!

Molekuli isparljive supstance Receptor na membrani cilije

Mirisni putevi iz bulbusa se prenose do hipotalamusa, hipokampusa Iz čula ukusa impulsi se prenose do moždanog stabla, talamusa i donje ivice postcentralne vijuge

I nešto za one koji žele više da znaju ! Šta se to dešava na nivou molekula – jona? Kako osećamo mirise ?

ČULO SLUHA RAVNOTEŽE FONORECEPCIJA -sposobnost prijema informacija nastalih talasnim kretanjem vazduha ili vode i pretvaranje zvučnih draži u nervne impulse

Malo zanimljivosti kako čuju insekti ? Timpanalni organi-proširene traheje sa jednom ili dve membrane Diptera i Coleoptera - Džonsonovi oragni u antenama Blatoidea- „cerci anales“

Kako čuju : VODENI KIČMENJACI -bočna linija, koža i labirint REPTILI -osetljivi na zvučne frekvencije od 70 -2900 Hz PTICE I SISARI -čulni organ uho: spoljašnje, srednje i unutrašnje

UHO ČOVEKA Ušna školjka Polukružni kanali Spoljašnji slušni kanal Puž Eustahijeva tuba Bubna opna Slušne koščice : čekić, nakovanj i uzengije

GRAĐA PUŽA +5 m. V +80 m. V +7 m. V

Kortijev organ – receptorski deo čula sluha na bazilarnoj membrani Sastoji se od unutrašnjih i spoljašnjih ćelija sa cilijama čije su baze povezane sa mrežom završetaka slušnog nerva Iznad ćelija sa cilijama je pokrovna membrana koja ili direktno naleže na njih ili je u vezi sa dlačicama preko želatinozne mase

KAKO ČUJEMO ? Zbog rezonatnog kretanja bazilarne membrane cilije receptornih ćelija Kortijevog organa taru se o pokrovnu membranu Savijanje cilija u jednom smeru dovodi do depolarizacije u ćelijama kojima pripadaju i nadraživanja završetaka slušnog nerva

Organizmi koji žive u vodi najbolje razlikuju zvuke niskih frekvencija : ajkule pronalaze plen koji stvara zvuk između 50 i 500 Hz, raže ispod 120 Hz pomoću zvučnih receptora kože i bočne linije Evolucija organa čula sluha nakon izlaska iz vode očigledno je tekla u pravcu stvaranja sposobnosti da se čuju visoke frekvence

Čovek čuje zvučne talase od 20 do 20 000 Hz Deca 20 000 Hz Osobe srednje starosne dobi 15 000 Hz Stare osobe 5 000 Hz – ne čuju visoke tonove

POLUKRUŽNI KANALI ČULO RAVNOTEŽE AMPULE sa ispupčenjem-kristom i iznad kupulom od želatinozne mase KOHLEARNI NERV TREM- utrikulus i sakulus sa makulama prekrivenim želatinoznim slojem i otolitima- kristali Ca. CO 3

Organ ravnoteže kičmenjaka čine trem i tri polukružna kanala Centri za ravnotežu smešteni u tremu reaguju na promene položaja tela pri kretanju u vertikalnoj ravni U polukružnim kanalima je deo centra za ravnotežu koji reaguje pri kretanju u odnosu na horizontalnu ravan

Unutrašnjost polukružnih kanala i trema je ispunjena endolimfom Epitel koji ih oblaže čine potporne i čulne ćelije sa cilijama

TREM

ČULNE ĆELIJE SA CILIJAMA I POTPORNE ĆELIJE CILIJARNE ĆELIJE-STEREOCILIJE STIMULISANE SU PRI SAVIJANJU KA KINOCILIJI, A INHIBISANE SAVIJANJEM OD NJE

Prilikom pomeranja glave ili tela pomeraju se otoliti i želatinozna masa i menja se položaj dlačica čulnih ćelija što dalje dovodi do promene frekvencije AP koji se šalju u centre malog mozga i povratnom informacijom do retikularne formacije moždanog stabla i kičmene moždine i ukiliko je potrebno dolazi do korekcije položaja tela ili glave

POLOŽAJ ČULNIH DLAČICA KADA JE GLAVA PRAVO POSTAVLJENA KUPULA KRISTA

POLOŽAJ ČULNIH DLAČICA KADA JE GLAVA OKRENUTA BOČNO POLOŽAJ KUPULE

POLOŽAJ ČULNIH DLAČICA KADA JE GLAVA SAVIJENA NAPRED POLOŽAJ ŽELATINOZNE MASE I OTOLITA TREM

ČULO VIDA Fotoreceptori su primarne ili sekundarne čilne ćelije koje na elektromagnetne talase raznih talasnih dužina “odgovaraju“ promenom membranskog potencijala

OKO KIČMENJAKA

NA MREŽNJAČI OKA SE FORMIRA OBRNUT I UMANJEN LIK

DELJENJE OČNIH NERAVA I NJIHOVO UKRŠTANJE SU RAZLOG ŠTO VIDIMO JEDAN PREDMET A IMAMO DVA OKA KOJA SAMOSTALNO FORMIRAJU NJEGOVE SLIKE

IZGLED DELA MREŽNJAČE

Postoje dva tipa čulnih ćelija u mrežnjači oka: Štapići – omogućavaju viđenje pri niskom intenzitetu svetlosti Sadrže vidni pigment-rodopsin izgrađen od belančevine-opsina i pigmenta retinala

čepić štapić

Posle apsorpcije svetlosti dolazi do fotoaktivacije elektrona u retinalu i on se odovaja od opsina Zatim se dešava nešto neobično otvaraju se kanali za K što ne može dovesti do nastanka AP !!!! Kako onda vidimo ?

Pretpostavlja se da su se oči kopnenih organizama razvile od očju vodenih organizama za koje je stimulus bila senka grabljivice iznad njih Evolucija očiju je tekla u drugom pravcu favorizujući više prisustvo svetlosti nego njegovo odsustvo

Čepići posreduju u viđenju pri jakoj svetlosti Sadrže vidni pigment –rodopsin, ali je razlika u građi opsina u odnosu na šatapiće, što dovodi i do razlike u funkciji U čepićima postoje tri različite vrste pigmenta što omogućava apsorpciju svetlosti u različitim talasnim dužinama i viđenje u boji

Apsorpcioni spektri pigmenata oka čoveka