Promene porodinog prava Sve promene porodinog prava mogu

Promene porodičnog prava Sve promene porodičnog prava mogu se sagledati kroz tri osnovne karakteristike: l Privatizacija l Individualizacija l Pluralizam 1

Privatizacija l l 2 Privatizacija se može odrediti kao davanje sve većeg značaja individualnoj volji i ugovorima, kao najznačajnijim instrumentima privatnog prava, i u domenu prava kojim se regulišu porodični odnosi. Porodica sve više sama utvrđuje sopstvena pravila ponašanja.

Individualizacija l l l 3 Proces koji se sastoji u tome da individua (pojedinac), a ne grupa (porodica), postaje centar autonomnih odluka Sve je veći značaj individualne volje i ugovora kao načina regulisanja porodičnih odnosa gotovo u svim delovima porodičnog prava. To je rezultat uticaja različitih unutrašnjih i spoljnih faktora, a pre svega prihvatanja međunarodnih dokumenata kojima se uglavnom regulišu individualna prava. Došlo je do pomeranja težišta pravne zaštite, od porodice ka individui

Pluralizam l l 4 U zakonu se više ne govori o tome kakva je struktura i društvena organizacija porodice u skladu sa društvenim potrebama. Individui se ne nameće porodični model koji bi bio poželjan sa stanovišta društvenih ciljeva, već joj predlažu rešenja i mogućnost izbora. Država više nema zadatak da štiti određen model porodice, onaj proizašao iz braka, ili bračno poreklo deteta, već da zaštiti individualne slobode Porodica je stoga sve manje sastavljena od roditelja i rođaka, a sve više od stranaka.

Faktori evolucije do sada l l l 5 Istorija porodičnog prava svakako nije i istorija porodice Porodično pravo nije ono koje opisuje šta su porodice, to je pravo koje utvrđuje određene vrednosti, norme, određene modele za koje društvo u datom trenutku smatra da jesu porodica. Porodica koja postoji trenutno u društvu verovatno ne odgovara u potpunosti modelu opisanom u pozitivnom pravu Pravna norma nije reprodukcija onoga što postoji u stvarnosti.

Faktori evolucije do sada l l 6 Porodično pravo se nalazilo pod jakim uticajem društvenih promena koje su se odigrale od polovine prošlog veka do danas. Ono se demokratizovalo udaljivši se od patrijarhalnih normi koje su ustanovljavale prava na osnovu prirodnih razlika: porekla, pola, uzrasta. Demokratizacija kao pravni fenomen se može pratiti kroz individualizaciju učesnika odnosa, kroz sporazumno uređivanje unutrašnjih odnosa i razrešavanje konflikta, ali i pre svega, kroz uspostavljanje dva oblika ravnopravnosti: ravnopravnosti polova i ravopravnosti dece.

Ravnopravnost polova i ravopravnosti dece l l l 7 Prva se svodi na ravnopravnost između muža i žene i između oca i majke. Šta više, porodično pravo je u ovom smislu postalo aseksualno. Više i ne govori o mužu i ženi već o supružnicima, niti ocu i majci već o roditeljima. Druga se odnosi na izjednačavanje dece bez obzira na njihovo poreklo. Jedina razlika-utvrđivanje očinstva

l 8 Zakonodavac je nastojao da odgovori na zahteve individua za što većom slobodom: sloboda razvoda i sloboda zajedničkog življenja bez braka označavaju značajne simbole reforme porodičnog prava. Zahtev za slobodom je sam po sebi paradoksalan: istovremeno se radi o želji za emancipacijom (pustite me da radim šta hoću), što je praćeno izvesnim oblicima uzmicanja prava, deregulacijom, odnosno dejurizacijom i u isto vreme snažnom željom za pravnim priznanjem slobode (pravno regulisanje vanbračne zajednice i zahtevi za pravno priznanje homoseksualnih zajednica).

Porodična prava para i prava dece l l l 9 Porodično pravo je prihvatilo potrebu priznanja individue Da bi se ovaj fenomen izmerio u svim delovima porodičnog prava potrebno je razlikovati porodična prava para i prava dece. Napredak autonomije volje u oblasti prava parova bio je frapantan poslednjih godina. Ipak, može se reći da je u porodičnom pravu u ovoj oblasti koja se oduvek smatrala institucionalnom, saglasnost volja igrala određenu ulogu. Ona se najpre afirmisala kroz bračno pravo, tačnije kroz uvođenje sporazumnog razvoda braka osamdesetih godina prošlog veka.

l 10 Pravnom normom se supružnicima pruža mogućnost da svoje odnose urede autonomno. Šta više, može se reći da je jedan od paradoksa porodičnog prava, za koje se obično smatra da ima više imperativnih normi u odnosu na građansko pravo, to što je u nekim slučajevima autonomija volje znatno veća nego u građanskom pravu

Javni poredak porodičnog prava l 11 Jačanje značaja individualne volje u porodičnom pravu ne znači neizostavno slabljenje onog što bi se moglo nazvati javni poredak porodičnog prava. Ovo najčešće znači samo uzmicanje imperativnih normi koje se ne mogu izjednačiti sa javnim poretkom.

Prava dece l l 12 Što se tiče prava dece njihov pravni položaj i sudbina nisu opredeljeni postojanjem, odnosno nepostojanjem pravne veze njihovih roditelja Položaj dece, prema tome, zavisi od toga u kojoj meri su roditelji odgovorni prema njima, tj. da li su dobri ili loši, a ne da li su u braku ili ne.

Dve velike tendencije porodičnog prava l l 13 Stoga se može reći da su pluralizam parova (postojanje različitih oblika življenja muškarca i žene), u krajnjem slučaju porodičnih oblika, i stabilnost roditeljskopravnog odnosa dve velike tendencije porodičnog prava na kraju dvadesetog i na početku XXI veka. Prema tome, može se reći da su ideje jednakosti i slobode bile i ostale osnovni pokretači promena porodičnog prava poslednje tri decenije. U ovom pogledu ne smeju se zanemariti ni evolucija običaja, kao i uticaj spoljnih fakora, pre svega prakse Suda za prava čoveka u Strazburu.

Antinomija između pojma prava čoveka i porodice l 14 Međutim, kako se ponekad ističe, odnos između formulisanja i priznanja prava čoveka i afirmacije apsolutnih sloboda, s jedne strane i porodičnog prava, s druge strane, nije očigledan. Ima čak i izvesne antinomije između pojma prava čoveka i porodice. Prava čoveka se bave subjektivizmom, to je trijumf ličnosti apsolutno slobodne i držaoca svih prava. Takav koncept se suprostavlja, na izvestan način, ideji porodice, koja se zasniva na konceptu grupe

Demografski razlozi pojave individue l 15 Postoje i demografski razlozi pojave individue i afirmaciji njenih prava. Sa padom nataliteta, porodica se smanjuje. Vrlo su retki parovi sa petoro ili šestoro dece. Jedna osoba, dakle, ima manje braće i sestara, manje ujaka, stričeva, tetki, rođaka. Sve je više porodica sa jednim detetom koje preživljava zahvaljujući opadanju smrtnosti dece. Paralelno sa produžavanjem životne dobi povećava se i broj porodica u kojima živi više generacija. Individua tako stiče jedan sasvim poseban položaj.

Faktori evolucije porodičnog prava danas l l l 16 Na prvom mestu mora se poći od onog što svako može uočiti, ali što je opet nedovoljno istraženo: Od društvenih promena. Povećan broj razvoda, vanbračnih zajednica, nepotpunih porodica. Model "nuklearne porodice" sve se više dovodi u pitanje, jer su se u praksi javile nove forme življenja, zavisno od želja i mogućnosti pojedinaca

Evolucija biologije i medicine l l 17 Evolucija biologije i medicine se ne sme zanemariti. Napredak nauke u domenu ljudske prokreacije na novi način postavlja pitanja utvrđivanja porekla dece u odnosu na roditelje. Ta saznanja, može se slobodno reći, imaju često krajnje kontradiktorne posledice. S jedne strane doprinose otkrivanju biološke istine o poreklu deteta, ali sa druge strane, ljudskoj volji u kreiranju porodice daju dominantan značaj (pobačaj, priznanje očinstva, ugovor o surogat roditeljstvu, itd).

Evolucija prava l l l 18 Evolucija prava je opšte poznata. Pod uticajem Evropske Konvencije o pravima čoveka i Konvencije o pravima deteta (1989. g. ) moraju se činiti odgovarajuće intervencije u zakonodavnom tekstu porodičnog prava. U ovom kontekstu potrebno je na novim osnovama graditi porodičnu koheziju kojoj se često suprotstavljaju individualna prava, roditeljska pravima deteta, individualna i kolektivna prava, a posebno u odnosu na pravo svakog na jednakost i nediskriminaciju. Osnovni zadatak koji se postavlja u domenu zakonodavne politike je kako ova pitanja da ne budu suprotstavljena već komplementarna. U kreiranju novih pravila mora se poći od dve premise:

Dve premise kreiranja novih porodičnih odnosa l l 19 1) Porodično pravo mora biti u skladu sa evolucijom običaja. 2) Na drugom mestu, porodično pravo mora biti u funkciji orijentacije, a ne samo adaptacije. Ono mora biti odraz evolucije vrednosti u društvu. Pravo ne treba samo da registruje ono što se dogodilo u društvu. Ono sadrži smernice za ponašanje pojedinaca, ali i za kreiranje sudske prakse.

Faktori evolucije porodičnog prava de lege ferenda l l l 20 Ako se zapitamo kako će dalje teći evolucija porodičnih odnosa, na ovo pitanje je vrlo teško odgovoriti budući da pravo treba uvek biti "prilagođeno vremenu", što je lajtmotiv svake reforme prava, pa i onog kojim se regulišu porodični odnosi. Ovo prilagođavanje realnosti ili stvarnosti, kako se ističe u pravnoj teoriji, ponekad dovodi do promene shvatanja realnosti. Realnost se u nekim slučajevima pretpostavlja. Afirmacija individualnih prava sprovedena kroz Porodični zakon Republike Srbije i prepuštanje subjektima porodičnih odnosa da sami i sve više urede svojom voljom odnose nužno podrazumeva opadanje porodične solidarnosti i njenu zamenu mehanizmima državne intervencije. Ako znamo da su mogućnosti ove intervencije u periodu tranzicije društva bitno smanjene, nije li se upravo realnost pretpostavila

Praksa Suda za ljudska prava u Strazburu l 21 Pored promena zakona koji regulišu porodicu i odnose u njoj na njihovo profilisanje imaće sve veći uticaj i praksa Suda za ljudska prava u Strazburu sa svojim tumačenjem odredbi Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ovaj Sud ima neosporno harmonizatorsku ulogu zakonodavstva Evrope u domenu porodičnog prava. Ono što bi se ovoj praksi moglo prigovoriti zasniva se, pre svega, na činjenici da se ona, po prirodi stvari, sastoji iz niza odluka od kojih praktično zavisi evolucija prava što predstavlja trijumf subjektivnih prava nad objektivnim pravima. Stoga Strazbur može postati mesto sukoba zemalja common law i zemalja pisanog prava.

De lege ferenda l 22 Na neki način može se čak očekivati da će u budućnosti promene unutar porodice imati male reperkusije na promene pravnih pravila kojima se ona reguliše. Ne zato što će zakon izgubiti interesovanje za nju, već zato što će demokratizacija porodičnih odnosa biti praćena uzmicanjem pravnih normi u korist drugih vidova regulisanja, pa i ugovora.

De lege ferenda l 23 Na kraju zapitajmo se gde će se u budućnosti odlučivati o porodičnom pravu? Vrlo je moguće da će se o tome podjednako odlučivati u Strazburu, eventualno za neke u Briselu, ali i u Beogradu, . . . No bez obzira na svoje poreklo, evropsko ili nacionalno, porodično pravo će iziskivati još više slobode i jednakosti. Ove reči kriju i dalje velike mogućnosti izbora i vrlo je verovatno da će sadržina porodičnog prava još dugo zavisiti od država.