MENTALNOHIGIJENSKI ASPEKTI PORODINOG SMETAJA I USVOJENJA PROF DR

MENTALNOHIGIJENSKI ASPEKTI PORODIČNOG SMEŠTAJA I USVOJENJA PROF. DR BOJANA DIMITRIJEVIĆ

Održavanje duševnog zdravlja je progresivni proces. n On zahteva zadovoljavanje određenih preduslova da bi jedna osoba postigla emocionalnu zrelost, bila sposobna da zdravo reaguje na unutrašnje konflikte i spoljne nedaće koje život neminovno donosi.

n Ako se malom detetu oduzme mogućnost odrastanja i toploj porodičnoj sredini, ako mu se ne pruži mogućnost ostvarivanja zadovoljavajućih emocionalnih odnosa sa drugom osobom, ono neće moći da stekne određene reakcije koje su potrebne u njegovom sazrevanju.

Pomenuli smo kako odsustvo majke deluje na duševni život deteta. n n Dete može duže ili kraće ostati bez brige ako je majka bolesna i hospitalizovana, ako u porodici postoji smrt jednog ili oba roditelja, ako su deca napuštena od vanbračne majke. Mnogobrojne studije ukazuju da će dete biti emocionalno oštećeno i karakterno izmenjeno ako bude lišeno takvog odnosa, i to utoliko više ukoliko je odvajanja bilo ranije i ukoliko je trajalo duže.

n Da bi se takvoj deci obezbedilo što je moguće povoljnije odrastanje i smanjio negativan uticaj deprivacije, deca lišena materinske brige upućuju se u porodični smeštaj ili se daju na usvajanje.

PORODIČNI SMEŠTAJ

Porodični smeštaj kao način zbrinjavanja deteta javio se još 1924. godine u Francuskoj (prihvatilišta smeštaju decu do 14 godina), a zatim u Švedskoj i Danskoj (postoji zakon kojim je predviđeno da se deca ne smeju smeštati u socijalne ustanove, već se moraju smeštati u porodice).

U V. Britaniji je zakonom određeno: n n da se spreči poveravanje dece onim porodicama koje nisu ovlašćene od vlasti; da lokalne vlasti osnuju dosije za svaku porodicu koja je primila ili želi da primi tuđe dete na smeštaj i dr.

U delovima naše zemlje koji su bili pod Austro. Ugarskom monarhijom Zakon o zbrinjavanju napuštenog deteta donesen je 1903. godine. Posle I sv. rata ovaj zakon se ukida te su deca smeštana u domove, a 1931. se osnivaju dečije kolonije. n Posle II sv. rata u našoj zemlji je bilo oko 280 000 ratnih siročadi pa se zbog tako velikog broja moralo pribegavati DOMSKOM smeštaju, ali su primećeni negativni efekti ovakvog zbrinjavanja koji su se ispoljavali i kasnijim godinama: n n n san, apetit, loša socijalizacija.

Posle rata, ponovo počinje porodični smeštaj, i danas u našoj zemlji zakonom je regulisan smeštaj kao oblik dečije zaštite. n n Do skoro je u Nišu bilo oko 40 hraniteljskih porodica i to su uglavnom Roma, dok je od 2004. počeo novi trend bolje popularizacije ovog oblika zbrinjavanja, tako da je u proceduri više od 100 porodica koje su se prijavile za ulogu hranitelja. U našoj zemlji porodični smeštaj je zakonom regulisan kao oblik dečije zaštite i on sadrži u sebi niz pozitivnih zakonskih propisa. Postoje i zvanične institucije koje se bave ovom problematikom.

Dete se, po pravilu, smešta u POTPUNU PORODIČNU SREDINU n n Ovo pravilo ne treba prihvatiti i primenjivati rigidno, jer u porodici možda postoji neki drugi odrasli član koji će zameniti nedostatak muža. Obzirom da se ovim porodicama daje određena materijalna nadoknada za čuvanje, potrebno je dobro proceniti razloge primanja deteta u porodicu. Nekad, novac može da bude jedina motivacija.

Pri odabiranju porodice, veliku pomoć pruža uvid u njihovu sopstvenu decu jer je to najbolji pokazatelj atmosfere u porodici i odnosa u njoj. n n Nisu pogodne porodice koje imaju više dece (više od 3) jer to prevazilazi slabašne snage deteta koje dajemo u porodicu da se adaptira i izbori se za svoje mesto. Diskutabilno je pitanje porodice bez dece. Često takve porodice žele da usvoje dete, ali su ambivalentne, te je ovo način da provere ispravnost ili neispravnost svojih želja i sumnji.

STAROST roditelja je bitna. Kada dajemo dete u porodicu, pretpostavljamo da će ono tamo odrasti, dok se ne osamostali, te se mora voditi računa da bi dete bilo pogođeno smrću svojih hranitelja i promenom porodice. n n PRETERAN INTERES za poreklo deteta opominje na opreznost jer ukazuje na nesposobnost uspostavljanja emocionalnog odnosa. Otpori prema detetu čija je majka «pokvarena» , ukazuju na nesposobnost prihvatanja deteta «sa prošlošću» ukazuje na nesposobnost ostvarivanja dobrih emocionalnih odnosa ne samo za to već i za svako dete koje smeštamo.

n n Zahtevi da majka NE posećuje dete ukoliko takva mogućnost postoji, takođe su indikacija za naše odustajanje. Treba obratiti pažnju na zahteve usvojitelja i hranitelja da ih zovu «mama» i «tata» - savetuje se da se na vreme budući hranjenici upute da im hranitelji nisu roditelji.

Nijedno dete ne treba smeštati u porodicu bez pripreme. n n n Posete psihologa su u početku češće, ali nemaju vid kontrole zbog čega će se porodica osećati nesigurnom, već su to prijateljske posete. Treba im savetovati da ne treba da postavljaju detetu preterane zahteve čim je došlo. Može se desiti da dete prividno prihvati ono što se od njega očekuje, ali će to onemogućiti pozitivan odnos i realno prihvatanje pozitivnih normi.

Naše porodice pokazuju u velikom procentu sklonost da pruže zaštitu, ali je priprema neorganizovana. n n n Priprema i propaganda ne treba da zanemari ni decu sa specifičnim smetnjama, jer će biti porodica koje će prihvatiti da čuvaju zaostalu ili hendikepiranu decu. Ako je osećanje krivice motivacija koju ne možemo da prihvatimo u jednom slučaju, onda će možda biti razlog da je prihvatimo u nekom specijalnom slučaju. Zato treba imati na umu da je svaka porodica koja se prijavila moguća porodica za smeštaj, ali treba odabrati dete koje će odgovarati toj porodici.

BITNI USLOVI za smeštanje u hraniteljsku porodicu su: n n n Psihički zdravi i ne teško fizički oboleli hranitelji Da su u zakonitom braku Da imaju stambene uslove propisane zakonom (bar jedna soba i kuhinja) Materijalno koliko-toliko obezbeđeni Da su članovi porodice trezveni i bez zamerke u moralnom pogledu.

Zašto je mali broj hraniteljskih porodica? n n Nema dobre informisanosti ljudi o potrebi ovakvog zbrinjavanja dece. Nema propagandnih aktivnosti putem medija.

USVOJENJE

Usvojenje je trajan oblik zaštite i ne može se prekinuti ako je neuspešno. n Motivacija koju nalazimo u porodicama onih koje traže dete za usvojenje su veoma često bliske motivacijama porodice za smeštaj, ali principi kojima se rukovodimo u našem izboru odstupaju značajno od ranije iznetih principa.

Prema ranijem zakonu, dete se nije moglo dati na usvojenje pre navršene godinu dana. n Ova mera je imala za cilj da zaštiti roditelje od eventualnog usvajanja zaostalog deteta, što bi zaista predstvljalo ogromnu traumu za roditelje.

Nekada roditelji traže dete određenog pola, ili uzrasta, ili čak zahtevaju dete određene boje kose ili očiju. n n n Nekada traže i decu posebnih osobenosti, npr. da je muzikalno. Ovakvi roditelji su nepoželjni kao usvojitelji jer će ubrzo biti razočarani detetom koje neće moći da zadovolji njihove ambicije. Oni nisu u stanju da prihvate dete onakvo kakvo jeste.

Naročito je opasno ako su roditelji izgubili svoje dete i traže dete koje treba da im zameni izgubljeno. n n To ne znači da ovakva porodica ne može da se prihvati, već da sa njima treba da se radi, da bi se upoznali sa njihovim nesvesnim motivacijama i teškoćama na koje bi naišli. I ovde važi pravilo da se starim roditeljima ne daje dete na usvojenje, jer bi za dete bilo previše da ponovo izgubi roditelje.

Postoje porodice koje imaju jedno ili dvoje dece i žele da usvoje neko dete. n U kojoj meri su sposobni da se staraju o detetu, šta ih pokreće na ovaj zahtev, sve su to činjenice koje moramo razmatrati.

Bitno je savetovati usvojiteljima da što ranije, čim dete to može da shvati, saopšte detetu na prigodan način da mu nisu pravi roditelji. n Time se mogu izbeći mnoge teškoće (saznanje od drugog, burne reakcije, laganje). Iskustva pokazuju da deca relativno brzo saznaju da nisu rođena deca svojih roditelja i to često dovodi do burnih reakcija. Dete to najčešće doživljava kao teško razočarenje, osobito laž roditelja.

Nekada se javljaju teškoće kada se pojavi pravi roditelj, zato je zakonom u mnogim zemljama previđeno ČUVANJE TAJNE kome je dete dato na usvojenje. n Nekada se javi vanbračna majka koja je uspela da sredi svoje životne teškoće i sada hoće svoje dete, nekada se majka udala i ne može da ima dece, nekada je majka izmenjena, zapuštena i pojavljuje se iz svoje neurotične potrebe.

n n Sukobi koji nastaju iz ovih situacija čine ogromne štete detetu, nekada dovode do definitivnih promena i upropašćuju dugogodišnji trud usvojitelja. Upoznavanje deteta sa stvarnim odnosom usvojitelja obezbeđuje u znatnoj meri i ovakve teškoće, jer je sigurnost deteta onda realna i ono svoje usvojitelje doživljava kao prave roditelje, što zaista i jesu.