SISTEMI UPRAVLJANJA IVOTNOM SREDINOM ta izuava ekologija Ekologija

SISTEMI UPRAVLJANJA ŽIVOTNOM SREDINOM

Šta izučava ekologija? - Ekologija kao ekonomija prirode - Ekologija i održivi razvoj - Ekološki faktori, adaptacije -Ekološki principi kruženje materija u prirodi - Proizvodnja hrane –fotosinteza i načini ishrane živih bića - Industrijski sistemi kao ekosistemi ili industrijska ekologija

Šta je predmet izučavanja predmeta Sistemi upravljanja životnom sredinom? - Načini degradacije životne sredine - Mere zaštite životne sredine - Zakon o zaštiti prirode - Zaštićena prirodna dobra - Strateška procena uticaja na životnu sredinu - Procena uticaja na životnu sredinu - Integralna zaštita životne sredine -Održivi razvoj i upravljanje životnom sredinom -sistem kvaliteta ISO 14. 000 o zaštiti životne sredine -ISO 18. 000 o bezbednosti i zdravlju na radu, -HCCP sistem o bezbednosti hrane, -ISO standard 22. 000 o bezbednosti hrane. - Rizici u životnoj i radnoj sredini i kako ih analizirati i držati pod kontrolom

Zagađenja životne sredine KAPACITET ŽIVOTNE SREDINE - Postaju danas jedan od osnovnih ograničavajućih faktora daljeg razvoja čovečanstva. - Zato se moraju hitno preduzeti odgovarajuće mere u cilju smanjivanja i sprečavanja daljeg zagađivanja životne sredine, ali isto tako i preduzeti mere da se čovek odvrati od potpunog iscrpljivanja neobnavljajućih prirodnih bogatstava (resursa) Zemlje

UTICAJ ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA NA ORGANIZME - Postojanje biomolekula u prirodi definiše sasvim odeđenu grupu elemenata koji ih grade i bez kojih biljni i životinjski svet ne može da opstane. Ti elementi nazivaju se esencijalnim, a među njima spadaju: C, H, O, Na, K, Mg, Cl, Ca, N, P i S (makroelementi), као i Co, Cr, Cu, J, Mn, Mo, Se, Zn, B, Fe, F, Ni, Si (mikroelementi). Ovim elementima suprotstavljeni su neesencijalni elementi (štetni za živi svet): Cd, Hg, Pb, Be, Ba, Al, As, Sb, Bi, i drugi.

Rešavanje problema zgađenja? Postoje razlike u pogledu načina rešavanja ovih problema u različitim delovima sveta Rešavanje zavisi prvenstveno od same prirode i vrste zagađivača U većem delu sveta, (odnosno u nerazvijenim zemljama), zagađenja su uglavnom organska

Problemi nerazvijenog sveta? - Nedostatak hrane i sirovina, sirovina zajedno sa hroničnim zagađenjem i bolestima izazvanim industrijom i otpacima čoveka i životinja, - Zagađenja organskim materijama U razvijenim i bogatim zemljama? U razvijenim zemljama sveta u kojima živi manji deo svetskog stanovništva, zagađenja su pretežno hemijska i izazvana su intenzivnom poljoprivrednom i industrijskom proizvodnjom. razvijene zemlje su glavni zagađivači (vazduha, vode i zemlje, hrane) globalnih razmera.

U razrešavanju kompleksnih i globalnih problema zagađenja treba imati u vidu lokalne pristupe i u odnosu na biosferu u celini, a posebno činjenicu da se radi o celovitom ekološkom problemu. pojedinačne mere se sastoje u -smanjivanju ili otklanjanju osnovnih uzroka zagađivanja - merama koje se moraju usklađivati u okviru jedinstvenog ekološkog, odnosno ekosistemskog pristupa.

Narušavanje i uništavanje prirodnih ekosistema - Prirodni ekosistemi deluju po principu bezotpadne tehnologije i imaju zatvoren ciklus razmene materija i energije. - Čovekova proizvodnja i potrošnja su praćene sve većom produkcijom otpada - Na taj način se smanjuje ukupna količina raspoloživih materija u prirodi koja može da kruži. - Sve veća količina materija ostaje vezana u otpad, isključena iz procesa kruženja u prirodi, zatrpava Zemljinu površinu i smanjuje : - Površinu plodne zemlje i prostor za živi svet na Planeti, - prostor za proizvodnju hrane - Priroda ima određen kapacitet i otpadne materije asimilira do određenih granica, međutim u poslednje vreme to nije moguće.

Otpadne materije se sve više gomilaju a to dovodi do: - Zagađivanja životne sredine; - Uništavanja njene ekološke veze; - Narušavajnja zdravlja čoveka; - Nanosa ekonomske štete društvu; - Ugrožavanja i opstanka biljnih, životinjskih vrsta -Opstanak i same ljudske vrste Taj proces se u celini naziva DEGRADACIJOM ŽIVOTNE SREDINE

Mnoge postupke čovek čini zbog: - proizvodnje veće količine hrane -i proširivanja svog životnog prostora, a to je karakteristično za urbane i visokoindustrijske životne sredine. NPR. Tako 1 Amerikanac nanosi 25 i više puta negativan uticaj na prirodu nego 1 Indijac?

Koji su osnovni prirodni resursi? Voda (za piće, industrijska i tehnička). . Vazduh (za disanje i fotosintezu) Zemlja (kao mesto stanovanja i izvor hrane i vode). . Mineralne materije (za industrijsku proizvodnju , za proizvodnju hrane. . ). . Hrana (kao izvor energije i za izgradnju živih bića) Energija ( kao izvor u procesima proizvodnje, za zagrevanje kao pokretač. . ). . . LJUDSKI RESURS kao najvažniji koji je svojim načinom upravljanja i gazdovanja prirodom doveo do degradacije prirode i u budućnosti će svojim znanjem i upravljanjem prirodom u skladu sa održivim razvojem - Neophodno je da se omogući život živih bića i čoveka na Zemlji, a to znači da Treba da nađe supstituciju za mnoge izvore energije i mineralne sirovine koje su većinom iskorišćene

Zagađenje životne sredine • Pod zagađenjem životne sredine podrazumeva se kvalitativna i kvantitativna promena fizičkih, hemijskih i bioloških komponenata životne sredine (voda, vazduh, zemljište i hrana) koja dovodi do narušavanja zakonitosti ekosistema. lanac procesa i zagađenja životne sredine

Do zagađenja životne sredine došlo je zbog: • sve većeg korišćenja prirodnih bogatstava • proizvodnje raznih hemijskih jedinjenja • velike upotrebe novih sintetičkih materijala koji se ne mogu razgraditi biološkim i fizičkim metodama • sve veće upotrebe zaštitnih sredstava u industrijskoj proizvodnji i tehnologiji hrane (aditivi i pesticidi) • brzog i nekontrolisanog porasta ljudske populacije, a posebno urbane • razvoja industrije

Proces zagađivanja je raznolik i ne postoji jedinstvena klasifikacija zbog: • Velikog broja zagađujućih agenasa • Velika heterogenost zagađujućih agenasa • Raznoliki karakter zagađivača • Raznoliki efekti zagađivača • Izraženo preklapanje različitih tipova zagađivača

Prema poreklu izvori zagađenja mogu biti: • Prirodni i • veštački (antropogene) Prema hemijskoj strukturi zagađivači mogu biti: • Organskog i • Neorganskog sastava Prema agregatnom stanju mogu biti: • Čvrsti • Tečni • Gasoviti

Prema svojstvu zagađivači se klasifikuju na: • Rastvorljivi ili ne rastvorljivi u vodi • Rastvorljivi ili ne rastvorljivi u uljima • Rastvorljivi ili ne rastvorljivi u mastima • Biorazgradivi ili bionerazgradivi • Reaktivni ili nereaktivni sa drugim supstancama • Postojani ili nepostojani u vodi, vazduhu, zemljištu, živim bićima. . .

Prema izvoru nastanka zagađivači se klasifikuju: • Produkti sagorevanja goriva (pre svega fosilnih) • Produkti industrijskog porekla • Produkti poljoprivrednog porekla • Komunalni produkti U odnosu na mogućnosti smanjenja zagađenja: • Nerazgrađujuće • Biorazgrađujuće

• U grupu nerazgrađujućih materija spadaju razne hemijske materije kao što su soli žive, jedinjenja fenola, aluminijumske konzerve i plastična ambalaža, odnosno materije koje se u prirodnoj sredini ne razgrađuju potpuno ili taj proces traje veoma dugo. • Jedina mogućnost čišćenja ovakvih materija je njihovo potpuno uklanjanje iz životne sredine. • Biorazgrađujuće materije se karakterišu mogućnošću potpune razgradnje u određenim biološkim procesima (npr. otpadne vode iz domaćinstva)

• U priordnim uslovima problem je izražen i u pojavi preklapanja delovanja različitih tipova zagađivača istovremeno tako ih je nemoguće posmatrati izolovano, a često je sasvim nemoguće objasniti koji od njih izaziva koje posledice, a posebno kad se ima u vidu često prisutno njihovo međusobno delovanje. • Poseban problem je i pojava toksičnosti koja se često javlja kao prateći oblik zagađivanja životne sredine.

• Nekada nije moguće identifikovati sve zagađujuće agense koji deluju u ŽS. • Mnogi od njih ne nalaze izvor u konkretnoj, posmatranoj sredini, već se pojavom tzv. daljinskog transporta prenose iz jednih krajeva u druge – sa jednog kraja planete na drugi.

OPASNE MATERIJE U ŽIVOTNOJ SREDINI • Opasne materije mogu izazvati zagađenje životne sredine, narušiti zdravlje, naneti štete ekosistemima, privredi i drugim delatnostima. • Broj opasnih materija neprekidno raste • Opasne materije se definišu kao eksplozivne, zapaljive, oksidirajuće, otrovne, zarazne, korozivne, kancerogene i radioaktivne materije koje se koriste , skladište ili proizvode u procesu rada. • Opasnim materijama smatraju se i sirovine od kojih se one proizvode i otpaci ako sadrže te materije.

• Opasne materije poseduju veliki broj fizičkohemijskih osobina: eksplozivnost, zapaljivost i toksičnost su od najvećeg opasnosti za životnu sredinu. • Toksičnost jedne materije iste materije za čoveka zavisi od: unete količine, koncentracije, oblika u kojem je uneta, načina unošenja, otpornosti organizma i dr. • Jedna ista materija može biti neophodna organizmu u malim količinama, u nešto većim i tačno određenim dozama – lek, dok u većim dozama otrov.

• Otrovi mogu biti: mineralnog, biljnog, životinjskog i sintetičkog porekla • U otrove mineralnog porekla spadaju soli teških metala (živa, olovo, bakar, cink, mangan i dr) • Otrove biljnog porekla sačinjavaju orgaske kiseline, alkaloidi, organski rastvarači, estri idr. • Otrove životnjskog porekla čine: zmijski otrovi, otrovi škorpiona, otrovi raznih insekata • Sintetički otrovi su pesticidi. . .

Veštački izvori zagađenja • Životnu sredinu može zagaditi veći broj veštačkih izvora: • proces vađenja i obrada mineralnih sirovina, • hemijska industrija, • sagorevanje ulja, • poljoprivreda, • odlaganje otada, • drumski saobraćaj, • naselja i dr.

Negativan uticaj čoveka na prirodu ogleda se u: - Zagađivanju otpadnim materijama - Spalivanjem otpadaka i biomase - Uništavanjem šuma sečom i nestajanjem šumskog pokrivača zbog kiselih kiša, požara. . . - Povećavanju ozonske rupe. . i pojave raznih mutacija i bolesti kao posledica UV zračenja, - Globalnim Klimatskim promenama na planeti Posledice sve ovoga su elementarne Odgovor prirode su poplave, veliki vetrovi. zemljotresi. . . ) Nestručnoj upotrebi mineralnih đubriva i pesticida (čovek uništava oko 0. 5% od celokupnog broja vrsta u biosferi, a broj insekata se u prirodi povećava i uništavaju rezerve hrane), opasni su po zdravlje pesticidi sa kumulativnim destvom). .

Progradacija je proces obnavljanja životne sredine Procesi progradacije su znatno manji od degradacionih; Tu se mogu uvrstiti: - svi procesi sa zatvorenim ciklusima proizvodnje i sa bezotpadnom tehnologijom - postupci korišćenja sekundarnih sirovina - pošumljavanje površina kojim se sprečava erozija zemljišta

Šta znači primena integralne zaštite? U procesu proizvodnje podrazumeva: Istovremeno primenu: - agrotehničkih mera; - smanjenu upotrebu pesticida; - korišćenje Biopreparata – ekološki preparati; - selekciju sorti biljaka i životinja Prečišćavanje i regeneraciju materija koje se iz tehnoloških procesa vraćaju i izbacuju u životnu sredinu (vazduh, voda dr. . ) Primena genetičkog inž. da bi se dobili novi organizmi sa novim kvalitativnim osobinama koji nikada ne bi mogli nastati u prirodi a koji se koriste u zaštiti životne sredine.

Uništavanje vegetacije i erozija zemljišta Svake godine u svetsko more spere se toliko plodnog zemljišta da bi se mogla obezbediti proizvodnja hrane za 40 i više miliona stanovnika Na poljima izloženim eroziji prinosi su 5 -10 puta manji , a poslednjih 100 godina erozijom je izgubljeno više od 2 milijarde ha plodne zemlje Procesu zasoljavanja je izloženo 40% i više navodnjavanog zemljišta Neki proračuni kažu da u celom svetu je degradirano više od 20 miliona km 2, a to je više od ukupne površine zemljišta koje se koristi i odrađuje (oko 15 miliona km 2 ). Po svim osnovama se godišnje gubi 70 i više hiljada km 2 plodne zemlje.

Posebno je ugrožena šumska vegetacija! DEFORESTACIJA Deforestacija je sečenje šuma da bi se dobilo zemljište čijoj nameni šuma nije potrebna. Često se navodi da je krčenje šuma jedan od glavnih uzroka pojačanog efekta staklene bašte: stabla koja su spaljena ispuštaju ugljen-dioksid, a isečena stabla više ne uklanjaju ugljen-dioksid iz atmosfere. Deforestacija je postala ogroman problem za okruženje zato što troši jedan od Zemljinih najvažnijih prirodnih resursa; -povećava koncentraciju ugljen-dioksida u atmosferi, čime značajno utiče na klimatsku promenu; - i u isto vremeti i uništava stanište hiljada vrsta biljaka i životinja.

-Šume na zemlji nestaju brzinom od oko 100. 000 km 2 godišnje -Nasuprot tome, pustinje se šire godišnje brzinom od 60. 000 km 2 -Time se količina atmosferskog kiseonika umanjuje za oko 10 miliona tona godišnje -Procenjeno je da je oko polovine svih tropskih šuma na svetu – između 7. 5 miliona i 8 miliona km 2 od početnih 15 do 16 miliona km 2 koje su do 1947. godine prekrivale planetu – sada posečeno. Pogubna je varvarska seča tropskih šuma (Film o seči Amazonskih šuma)

Ugrožavanje oraničnog sloja zemlje Gornji oranični sloj , koji je najplodniji odnosi se: - spiranjem putem erozije -naročito je izraženo na nagnutim terenima ogolelih usled uništavanja vegetacije - Za obnavljanje sloja od samo 2. 5 cm debljine potrebno je 300 -1000 godina (pod pretpostavkom da postoji vegetacijski pokrivač),

Osiromašenje vodenih resursa biosfere Danas su najviše ugroženi vodeni ekosisemi, - mnogi od njih su izgubili svoju prirodnu funkciju -neki nisu više pogodni ni za navodnjavanje Tendencija je osiromašivanja podloge u pogledu vodenih rezervi. Smanjenjem količine vode u zemlji, smanjuju se i podzemne rezerve vode što je vrlo nepovoljno naročito za vegetaciju; Smanjenje rezervi podzemne vode nastaje usled smanjenja površina pod vegetacijom, a posledica toga je nastajanje sušnih područija, što ubrzavaju i agroekosistemi koji brže odaju vodu, jer je manje bljaka po jedinici površine u odnosu na prirodne ekosisteme.

Sukcesija ekosistema u istoriji Zemlje U istoriji zemlje su postojale smene sušnih i vlažnih perioda Pre 5. 000 godina klima u Sahari je bila vlažnija i Sahara je bila pokrivena vegetacijom Jedan od ograničavajućih faktora daljeg razvoja društva je nedostatak vode što je jedna od 5 glavnih tema za rasprave na raznim seminarima, kongresima…

Da li postoje i korisne čovekove aktivnosti u biosferi? - Čovek je proizvodio i proizvodi viškove hrane i time spašava milione ljudi od gladi i smrti. - Otimao je zemlju od mora i napravio vrtove - Podigao nivo zdravstvene zaštite i smanjio smrtnost, naročito novorođenčadi; - Manuelan rad zamenio je mašinama i robotima a, intelektualni kompjuterizacijom i veštačkom inteligencijom; - Traži neiskorišćeni prostor koji primenom nauke može da iskoristi,

Da li je čovek do danas učinio dovoljno za prirodu i sebe? Čovek do danas nije našao odgovaraujuće mehanizme i metode kojima bi što je moguće više sačuvao prirodnu ravnotežu i Zakone koji vladaju u prirodi. O ovome će ubuduće morati da se vodi više računa kao i o zaštiti životne sredine i da se posveti mnogo više pažnje pri: - korišćenju prirodnih neobnovljivih resursa u skladu sa Održivim razvojem - da razvija nove bezotpadne tehnologije i nove oblike energije koji će biti obnovljivi i manje štetni.

Šta je sa resursima ? Raspored rudnog bogatstva u Zemljinoj kori u vertikalnom i horizontalnom pravcu rezultat je vulkanskih erupcija i tektonskih poremećaja; Ako se uporede proizvodnja i rezerve neobnovljivih sirovina, može se proceniti koliko dugo će se te sirovine moći da se eksploatišu; Ekspanzija industrije u prošlom veku zahtevala je velike količine energetskih i mineralnih sirovina; Potrošnja energije je takva da svakih 10 godina će se udvostručiti ili čak i više povećati; Glavne energetske sirovine UGALJ; NAFTA I PRIRODNI GAS imaju ograničenu mogućnost eksploatacije,

Nestašice sirovina Rezerve ruda su ograničene , ali ispitivanja su pokazala da zemlje u razvoju su bogate ovim sirovinama; Tehnološki razvoj omogućuje zamene starih i uvođenje novih materijala (delovi automobila se danas prave od plastične mase), a uštede su i energetske Sve više starog materijala treba reciklirati Fe, Cu. . . , a otpad smatrati ne kao smeće već kao bogatstvo Smanjenje neobnovljivih prirodnih resursa u biosferi, neće zaustaviti dalji privredni razvoj svetskog društva. Iznalaziće se novi materijali i nove Tehnologije, a u većoj meri će se koristiti stari materijali u procesu reciklaže

Šta je sa energetskim izvorima? Osnovu industrije svake zemlje predstavlja energetika i mineralne sirovine; Energetski izvori nisu ravnomerno korišćeni u proteklom periodu; Više su korišćeni: korišćeni Ugalj, nafta, vodena snaga, nuklearna energija. . . ; energija A manje su korišćeni: korišćeni snaga mora-plima i oseka, snaga vetra, geotermalna energija, solarna energija, energija iz biomase kao i energija iz otpadnih materija kongeneracija i dr. U našoj državi je izračunato da ima dosta uglja, Ima nešto nafte i njenih derivata i prirodanog gas

Najjeftiniji i ekološki najbezbedniji izvor energije je hidroenergija, koja je obnovljiva Kod nas je iskorišćeno više od 50% izvora hidroenergije i ostaje da se iskoriste svi manji hidropotencijali izgradnjom većeg broja manjih hidrocentrala; Manja je šteta prilikom izgradnje hidrocentrale, narušavaju se ekosistemi; a prilikom korišćenja fosilnih goriva u termoelektranama javljaju se polutanti-zagađivači: - štetni gasovi - Čvrste čestice i oksidi sa vodom daju kisele kiše - Ugljovodonici i dr. supstance -Pepeo i šljaka, šljaka deponuju se na plodnim površinama oko termoelektrane, zagađuju zemlju. . Nuklearna energija, (nosi veliki rizik otpad koji se mora specijalno deponovati i vek trajanja je ograničen, pa se mora demontirati, (to puno košta, skoro kao i izgradnja).

Čovečanstvo se mora orijentisati što više na večne izvore energije i ekološki bezbedne - Hidroenergija - Energija iz biomase - Solarna energija - Energija iz otpada (smeća i otpadne toplote iz termoelektrana. . . ) - Geotermalna i dr. - Energija vetrova Problem zaštite životne sredine se mora staviti ispred ekonomkog značaja pri korišćenju energije, proizvodnji hrane i svakoj proizvodnji. .

EKOLOGIJA Ekologija je disciplina koja proučava odnose, strukturu i funkcionisanje prirode u celini, uključujući i čoveka, odnosno čovečanstvo kao specifičnu komponentu bioloških sistema na Zemlji. Ekologija se bavi odnosima živih bića i njihove životne sredine, i uzajamnim odnosima svih živih bića u prirodi uključujući i uticaj čovekaantropogeni uticaj.

Osnovni ekološki principi ili zakonitosti su: Kruženje materije i proticanje energije, zasnovani na: Trofičkim odnosima (odnosima ishrane) u ekosistemima Biološkoj raznovrsnosti (biodiverzitetu) Hijerarhiskoj organizaciji i Adaptibilnosti bioloških sistema, Njihovoj dinamičnosti, Organskoj produkciji i U stabilnim i uravnoteženim abiotičkim i biotičkim uslovima

U današnje vreme, u eri industrijalizacije, tehnološkog napretka i nezaustavljivog rasta ljudske populacije trebalo bi EKOLOGIJU prihvatiti kao etički ekološki princip, Ekološka svest i savest savremenog civilozovanog društva, za održivim korišćenjem i vraćanjem neupotrebljenih i obnovljenih resursa prirodi.

ŽIVOTNA SREDINA je kompleks fizičko-hemijskih i bioloških uslova za određen organizam. Svaka životna sredina je i spoljašnja sredina, ali Svaka spoljašnja sredina u kojoj se organizam slučajno našao nije obavezna i njegova životna sredina. Životna sredina je ona u kojoj je organizam prilagođen individualno i preko prilagođenosti vrste, bez nje ne može opstati.

Šta čini životnu sredinu? Za svaki organizam, okolna, životna sredina je • 1. Neživa priroda određena uslovima: (temperatura, vlažnost, p. H zemljišta, . . ) • 2. Raspoloživi resursi ( energija, voda, minerali. . ), kao • 3. Živa priroda, priroda koju čine živa bića sa kojima je svaki organizam u kontaktu. • U životnoj sredini svaki organizam nalazi ono što mu je neophodno za odvijanje života-opstanak a to su: • metabolički procesi-gradivne i energetske materije, • rast i razvoj, razmnožavanje. .

Kakva je životna sredina prema živim bićima? • Nije uvek na svakom mestu i u svakom trenutku darežljiva prema živim bićima, a • živa bića da bi opstala u takvoj životnoj sredini moraju stalno da se menjaju i prilagođavaju- adaptiraju. • Adaptacije se stiču kroz stalne promene mutacije i modifikacije, a • Organizmi sa takvim promenama kroz borbu za opstanak stiču nove adaptacije i održavaju se u promenljivoj životnoj sredini. • Posebno su surovi uslovi za život pustinjskim predelima.

Zašto je važna raznovrsnost uslova u životnoj sredini? • Raznovrsnost uslova u životnoj sredini je omogućila i pojavu najrazličitijih vrsta živih bića naročito biljaka i životinja na našoj planeti Zemlji odnosno BOIODIVERZITET. • Antropogenim uticajem svakodnevno se menjaju uslovi za život u datoj životnoj sredini, • Mnoge vrste budu ugrožene i preti mogućnost izumiranja, • Zbog toga postoje zakonske mere zaštite ugroženih biljnih i životinjskih vrsta.

Koliki je broj vrsta živih bića na planeti Zemlji? • Prema nekim proračunima broj vrsta je od 5 -8 miliona, • Do 2001. godine je opisano samo oko 1, 5 miliona vrsta • Za mnoge vrste se zna da su ugrožene ili u fazi nestajanja: • 6. 522 ugroženih i u opasnosti da iščeznu. • 7. 950 ranljivih, osetljive i ugrožene. • 14. 504 retke biljke. • 4. 070 neodređenog statusa

Šta je sa svetom faune? Za poslednjih 200. godina iščezlo je : • 86 vrsta sisara, • 104 vrste ptica, • 20 vrsta gmizavaca, • 80 vrsta košljoriba. • 72 vrste insekata, • 206 vrsta gastropoda i • Mnoge druge vrste o kojima nema tačne evidencije. • Da se ne bi se manipulisalo sa različitim tačnim i manje tačnim podacima još davne 1956 godine pojavila se CRVENA KNJIGA

ŠTA SADRŽI CRVENA KNJIGA ? • Potreba da se evedentiraju sve otkrivene i ugrožene vrste živih bića na jedno mesto ostvarila se 1956 u Švajcarskoj kada je naučnik LAUSSANE napisao knjigu” RED DATA BOOK” • “ Divlja priroda u opasnosti “ i “Crvena knjiga” sa evidencijom dotadašnjeg stanja ugroženih vrsta.

Šta znači zagađenje životne sredine? • Danas imamo razne definicije zagađenja i zagađivača. • Jedna od definicija je da je zagađivač svaka materija ili energija koja se nalazi kao nepoželjna u životnoj sredini na određenom mestu i u određeno vreme. • Prema Zakonu o zaštiti životne sredine, “zagađivanje životne sredine je unošenje zagađujućih materija u životnu sredinu izazvano ljudskom delatnošću ili prirodnim procesima koje ima štetne posledice na kvalitet životne sredine i zdravlje ludi. ”

Zagađivanje životne sredine i ekosistema? • Vrši se ljudskom delatnošću ili prirodnim procesima koji imaju štetne posledice po kvalitet životne sredine u ekosistemima i na ljudsko zdravlje. • Antropogeno zagađenje je globalno i trajno, • Zagađuje se zemlja, voda, vazduh, hrana, šume… • Neracionalno se troše neobnovljivi resursi kao što su fosilna goriva, . . , na taj način se priroda dovodi u stanje totalne degradacije bez mogućnosti vraćanja ravnoteže.

Podela ekosistema Ekosistemi se mogu podeliti na: 1. Vodeni Bara, reka, jezero, more i okeani Biljke čine fitoplankton i produkuju organske materijehranu za životinje 2. Kopneni Livadski, šumski, Svaki ekosistem je otvoren dinamičan sistem gde se neprekidno odvijaju procesi koji održavaju život na planeti zemlji, a to su: - kruženje materija i - proticanje energije

Antropogeni uticaj na prirodu Kada je čovek počeo da menja prirodu u svoju korist, da proizvodi materije u novom obliku u prirodi; To je trenutak kada se upotrebljene materije bacajunastaje otpad; Te nove materije nisu više razgradive kroz lanac ishrane i mnogi molekuli ostaju vezani i isključeni iz procesa kruženja; Tada dolazi do poremećaja ravnoteže u ekosistemima i od tada do danas sve više se narušava ta ravnoteža; Da bi vratio ravnotežu čovek preduzima razne vrste zaštite životne sredine.

Zelena ekonomija je ekonomija koja se bori za zdravu životnu sredinu i smanjenje socialnih razlika među ljudima. Za cilj ima održivi razvoj bez degredacije životne sredine i ima politički fokus.

Zelena ekonomija se zalaže za: • povećanje energetske efikasnosti • smanjenje gasova koji izazivaju efekat staklene bašte • raširen ekonomski rast • smanjenje negativnog uticaja promene klime

• Danas preko 780 miliona ljudi nema pristup hemijski ispravnoj vodi. • 2, 5 milijarde ljudi nema adekvatne sanitarne uslove. • Prema UN, coveku je dnevno potrebno minimum 50 litara vode za najosnovnije potrebe kako ne bi dolazilo do zaraze. • U Africi veliki deo stanovništva koristi do 20 litara vode dnevno. • U Srbiji jedan stanovnik prosečno koristi oko 130 litara vode dnevno.

• Zagađenost vazuha postaje krivac za više od 3, 5 miliona smrti godisnje. Simptomi zagađenja vazduha su: • ubrzano starenje pluća • pojava bolesti kao sto su astma, bronhitis i rak • gubitak kapaciteta pluća

Sadnja novog drveća: • čisti vazduh od CO • povećava biološku raznovrsnost • reguliše protok vode • reguliše eroziju zemljišta Potrebno je: • obnoviti korisćene šume • stopirati nelegalnu seču drveća i čišćenje šuma • promovisati održivo korišćenje šuma

Agrokultura • Zeleni razvoj je osnova za dugotrajno snadbevanje hranom i smanjenje siromaštva. Potrebno je: • promovisati biljake koje su prirodno otoporne na sušu i • slano zemljište • promovisati ostale alternative kako bi se sprečili • gubici u prihodima i povećanje prihoda u sušnim godinama • Investiranje i promovisanje organskih produkata otvara nova radna mesta a ujedno se zadržava zdravo zemljište i čista voda.

Energija • Energetski efikasne zgrade mogu uštedeti više od 30% energije. Ostale beneficije: • manji računi • ušteda na kućnim popravkama • smanjena buka • veća otpornost na zemljotrese • bolji kvalitet vazduha • utiče pozitivno na životnu sredinu