EKOLOGIJA prof dr Bojka Blagojevi Definicija i predmet

EKOLOGIJA prof. dr Bojka Blagojević

Definicija i predmet ekologije • Ekologija je naučna disciplina koja proučava odnose živih bića prema živoj i neživoj prirodi • Termin ekologija je prvi put upotrebio nemački biolog Ernest Hekel 1866. godine • Naziv potiče od dve grčke reči : oikos što znači stanište i logos što znači nauka.

Podela ekologije • Ekologija se deli na : - analitičku (autoekologiju), odnosno ekologiju individualnih organizama i - sintetičku, odnosno ekologiju složenih bioloških sistema

Podela ekologije • Sintetička ekologija se dalje može podeliti na : - demekologiju (ekologija populacije), koja proučava populacije raznih organizama - biocenologiju, koja proučava životne zajednice i - ekosistemologiju, koja proučava zakonitosti u ekosistemima

Podela ekologije • Biocenologija, kao grana ekologije se dalje može podeliti na : - fitocenologiju, koja proučava zajednice biljnih vrsta i - zoocenologiju, koja proučava zajednice životinjskih organizama

Životna sredina • Životna sredina predstavlja skup odgovarajućih elemenata spoljašnje sredine (fizičke, hemijske ili biološke prirode) u odgovarajućem prostornom okviru koji neprekidno deluju na organizme i za koje su vezani svojim životnim potrebama

Ekološki faktori • Ekološki faktori su elementi neophodni organizmu ili imaju negativne uticaje na organizam

Dejstvo ekoloških faktora na organizam • Ekološki faktori mogu delovati neposredno (direktno) i posredno (indirektno) na neki živi organizam. Ako neki ekološki faktor vrši promene koje se direktno posmatraju, radi se o direktnom dejstvu, a ako vrši neke promene koje su uzrok pojavljivanja direktno posmatranih pojava radi se o indirektnim ekološkom faktorima.

Dejstvo ekoloških faktora na organizam • Granice izvan kojih više nije moguć opstanak organizma zovu se donja (minimum) i gornja (maksimum) granica izdržljivosti. • Najpovoljnije dejstvo ekološkog faktora na životnu aktivnost organizma zove se ekološki optimum, a najnepovoljnije ekološki pesimum.

Ekološka valenca • Ekološka valenca predstavlja raspon kolebanja dejstva jednog ekološkog faktora u kome je moguć opstanak neke organske vrste. • Organizmi sa uzanom ekološkom valencom se zovu stenovalentni organizmi, a organizmi sa širokom ekološkom valencom se zovu eurivalentni organizmi.

Klasifikacija ekoloških faktora • Osnovne kategorje ekoloških faktora čine abiotički faktori i biotički faktori, dok se antropogeni faktori svrstavaju u posebnu grupu biotičkih faktora

Abiotički ekološki faktori • Ovu grupu faktora čine : - klimatski faktori (temperatura, padavine, osunčanost, . . . ) - edafski faktori (fizičko-hemijske osobine zemljišta ) - orografski faktori (nadmorska visina, nagib terena, i ostale osobine reljefa) - geo-fizički faktori (gravitacija, magnetno polje Zemlje, brzina Zemljine rotacije, . . .

Biotički ekološki faktori • Biotički faktori obuhvataju kompleks međusobnih dejstava svih organizama na nekom prostoru. Mogu biti faktori uticaja biljaka na životinje, faktori uticaja biljaka na biljke, faktori uticaja životinja na životinje, itd.

Antropogeni faktori • Antropogeni faktori obuhvataju celokupno delovanje čoveka na prirodu. Mogu imati pozitivno i negativno dejstvo.

Životna forma • Životna forma predstavlja skup morfoloških i fizioloških prilagođenosti jedne vrste, usaglašenih odgovarajućim uslovima životne sredine. • Često se u okviru iste sistematske grupe organizama mogu sresti različite životne forme.

Ekološka niša • Ekološka niša predstavlja mesto i ulogu neke vrste u ekosistemu u kome živi, kao i njen položaj u spektru ekoloških faktora. • Drugim rečima, ekološka niša predstavlja ’’adresu’’ nekog organizma.

Biotop i životno stanište • Biotop je prostorno ograničena jedinica koja se odlikuje specifičnim kompleksom abiotičkih faktora • Životno stanište je, takođe, ograničen prostor, ali podrazumeva kompleks abiotičkih i biotičkih faktora.

Klasifikacija životnih oblasti • Životne oblasti na Zemlji se dele na : - životne oblasti mora - životne oblasti kopnenih voda i - životne oblasti kopna

Populacija i njene snovne odlike • Populacija predstavlja skup jedinki iste vrste koji se međusobno razmnožavaju i naseljavaju neki ekološki ili topografski ograničen prostor. - Gustina populacije je, u stvari, prosečan broj jedinki iste vrste po jedinici prostora. - Prostorni raspored podrazumeva raspored jedinki jedne populacije u životnom staništu u datom trenutku

Populacija i njene osnovne odlike - Natalitet je broj živorođenih članova jedne populacije u nekom vremenskom periodu - Mortalitet predstavlja broj uginulih članova jedne populacije u nekom vremenskom periodu - Prirodni priraštaj predstavlja razliku natalitet i mortaliteta

Populacija i njene osnovne odlike - Uzrasna struktura populacije predstavlja proporcionalni udeo pojedinih starosnih stupnjeva koji ulaze u sastav jedne populacije. - Polana struktura populacije podrazumeva proporcionalnu zastupljenost članova muškog i ženskog pola u populaciji.

Životna zajeddnica - biocenoza • Životne zajednice su organizovane grupe životnja, biljka i mikroorganizama koji žive zajedno u istim uslovima životne sredine. • Osnovni elementi biocenoze su : - strukturnust zajednice u pogledu ekoloških niša - sastav vrsta - prostorna struktura i - ekološka struktura

Klasifikacija životnih zajednica • Najčešća klasifikacija biocenoze je na : - fitocenozu (zajednica biljaka) - zoocenozu (zajednica životinja) i - mikrocenozu (zajednica mikroorganizama)

Odnosi isharane • Organizmi koji vrše fotosintezu i mogu sami da izrađuju organsku materiju iz neorganskih jedinjenja zovu se autotrofni organizmi, dok organizmi koji uzimaju gotovu hranu se zovu heterotrofni organizmi.

Tipovi ishrane • Prema tipu ishrane svi heterotrofni organizmi mogu da se podele na : - biljojede - mesojede i - razlagače

Lanci ishrane • Postije tri onovna tipa lanaca ishrane : - lanac grabljivica - lanac parazita - lanac saprofita

Ekosistem je ekološki sistem na takvom nivou organizacije koji predstavlja kompleksno strukturno-funkcionalano jedinstvo žive i nežive prirode. Jedno od osnovnih svojstva svakog ekosistema predstavlja proces neprekidne razmene materije i energije između biotopa i biocenoze.

Ekološka sukcesija • Ekološka sukcesija predstavlja proces postupnih smenjivanja ekosistema tokom vremena.

Grupisanje ekosistema • Biom je komplks sastavljen od većeg broja ekosistema u okviru jedne klimatske oblasti, okarakterisan prisustvom nekog postojananog tipa ekosistema i određenom životnom formom.

Biosfera • Biosfera je globalni ekološki sistem koji predstavlja vrhunsko jedinstvo žive i nežive prirode na Zemlji i obuhvata čitav prostor naseljen živim svetom.

Biogeohemijski ciklusi • Biogeohemijski ciklusi su procesi kruženja hemijskih elemenata koji ulaze u sastav protoplazme, odnosno žive materije. • Najznačajniji ciklusi su ciklusi kruženja vode, ugljenika, azota, sumpora i fosfora.

Životne oblasti • Biomi se mogu grupisati u tri osnovne oblasti života na Zemlji : - oblast mora i okeana - oblast kopnenih voda i - suvozemnu oblast

Suvozemna oblast života • Osnovni tipovi suvozemnih oblasti su raspoređeni prema klimatskim zonama i to su : - oblast tropskih šuma - oblast listopadnih umerenih šuma - oblast tajgi - oblast tundri - oblast stepa - oblast pustinja i - oblast zimzelenih šuma i šikara

HVALA NA PAŽNJI !