Ekspertski sistemi n su inteligentni raunarski programi koji

Ekspertski sistemi n . . . su inteligentni računarski programi koji sadrže ekspertsko znanje, tj. znanje kakvo bi imao i stručnjak iz neke oblasti. n Ekspertski sistemi znanje smeštaju u bazu znanja koje se koristi preko mehanizama zaključivanja.

n Razlog za primenu ekspertskih sistema je da znanje iz raznih specifičnih oblasti ljudske delatnosti postane dostupnije kroz primenu računarskih programa. n Oni ne mogu potpuno zameniti ljudeeksperte, naročito u korišćenju opšteg znanja ( iz običnog života ), ali oni imaju i neke od prednosti nad ljudimaljudsko znanje može vremenom da se gubi naročito ako se često ne koristi.

Neke od oblasti gde se primenjuju ekspertski sistemi upravljanje industrijskim procesima n praćenje rada medicinskih uređaja n autonomno kretanje vozila n automatski piloti n upravljanje satelitima n upravljanje vojnim operacijama na bojnom polju n analize složenih finansijskih transakcija n detekcija bušotina nafte n

n Ranih osamdesetih godina XX veka verovalo se da ekspertski sistemi predstavljaju budućnost veštačke inteligencije. n Do danas nisu dostigli ono što se od njih očekivalo. Mnogi ekspertski sistemi pomažu stručnjacima u oblastima kao što su medicina ili inženjering, ali njihovo stvaranje je izuzetno skupo i od pomoći samo u vrlo specifičnim oblastima.

n Sistemi koji najviše obećavaju bazirani su na neuralnim mrežama, koje su se pokazale uspešne u brojnim oblastima kao što su prepoznavanje glasa i procesiranje prirodnih jezika.

Veštačka inteligencija n n Postoje mnoge definicije veštačke inteligencije, ali možda najtačnija je sledeća: “Veštačka inteligencija je deo kompjuterske nauke koji je usmeren ka stvaranju računara koji bi uspešno radili stvari koje u ovom momentu bolje rade ljudi “

n 1. 2. Dva glavna pravca razvoja veštačke inteligencije su: Proučavanje prirodne inteligencije (spoznavanje funkcija mozga, simuliranje čovekovog ponašanja, reagovanja i rezonovanja). Postizanje inteligentnog ponašanja primenom drugačijih pristupa, kakvi se ne mogu sresti u prirodnim sistemima.

n Veštačka inteligencija n n n obuhvata: računarske programe koji mogu da igraju igre (šah) ekspertske sisteme - računarske programe koji omogućavaju donošenje odluka u realnim situacijama prirodne jezike - računarske programe koji razumeju prirodne ljudske jezike neuralne mreže - sisteme koji simuliraju inteligenciju nastojeći da oponašaju tipove fizičkih veza koje postoje u mozgu robotiku - računarske programe koji "vide", "čuju" i reaguju na druge stimulacije senzora

n n Još uvek smo daleko od potpunog osvajanja onoga što veštačka inteligencija podrazumeva, dakle, od sistema koji su sposobni da u potpunosti simuliraju ljudsko ponašanje. Najveći napredak postignut je u oblasti igara. Najbolji računarski programi za igranje šaha danas pobeđuju ljude.

n Maja 1997. godine, IBM-ov superračunar, nazvan "Deep Blue", bez sentimenta pobedio je tadašnjeg šampiona sveta u šahu, Garija Kasparova.

n Roboti su našli vrlo široku primenu na montažnim trakama u industrijskim pogonima i na opasnim mestima za čoveka kao što su to, na primer, nuklearne elektrane. n Međutim, njihova sposobnost ograničena je na vrlo mali broj operacija i pokazuje velike teškoće u identifikovanju objekata.

Postoje 2 razloga što smo ipak daleko od stvaranja zaista super-inteligentnog sistema. n Prvi je činjenica da je to veoma težak zadatak. Mašine ne mogu lako da savladaju nama lake radnje ( hod, govor. . . ) ali lako rešavaju kompleksne radnje ( npr. igranje šaha). Usklađivanje svih tih radnji je verovatno i najteži zadatak veštačke inteligencije. n Drugi je taj da nismo krenuli pravim putem. Dosadašnji projekti su bili okrenuti primeni u industriji, poboljšanju produktivnosti, ali ne rešavaju pitanje veštačke inteligencije. Napretku ne pomaže razvijanje specijalizovanih sistema koji rešavaju samo jedan određeni zadatak. n

n Koliko će se daleko otići u stvaranju veštačke inteligencije, još se ne zna. n Ostaje nam da čekamo i da se nadamo da će naučnici naći načina da reše probleme koji su ih dosad kočili, ali mislim da ni onda neće biti mnogo blizu stvaranju realne kopije jedinog inteligentnog bića u prirodi- ljudskog bića.

Izvori: 1. 2. “Veštačka inteligencija” Vladimir Jelenković ( “Scitech” www. sgi. co. yu) “Veštačka inteligencija” Velibor Ilić (www. solair. eunet. yu/~ilicv/ai_index. htm ) Slike preuzete sa: 1. 2. 3. www. iis. ns. ac. yu www. inforchess. com www. rochadekuppenheim. com