Struktura raunarskog sistema Raunarski sistemi Raunarski sistemi su

Struktura računarskog sistema

Računarski sistemi �Računarski sistemi su elektronske mašine koje obrađuju ulazne informacije (podatke) i od njih proizvode izlazne informacije (rezultate). računar podaci rezultat

Program �Program je skup instrukcija na osnovu kojih računar obrađuje podatke i informacije.

Funkcije računarskog sistema �Svaki računarski sistem, poseduje četiri osnovne funkcije: n čuvanje podataka n obrada podataka n prenos podataka kontrola čuvanja, obrade i prenosa podataka. n

Sastav računarskog sistema �Svaki računarski sistem sastoji se iz � hardvera – svega onoga što je u računaru fizički postojeće i vidljivo i �softvera – svih podataka i programa.

Struktura računarskog sistema �U hardverske komponente spadaju: �unutrašnja memorija, �aritmetičko-logička jedinica, �kontrolna jedinica, �jedinica spoljne memorije, �ulazne jedinice i �izlazne jedinice.

�Softver podrazumeva osnovni program koji upravlja radom računara (operativni sistem) i skup drugih programa koji imaju različite namene (aplikacioni programi).

Unutrašnja memorija �Unutrašnja memorija (centralna memorija) služi za smeštaj podataka i programa koji se trenutno obrađuju.

�Sastoji se od elektronskih kola, koja se mogu naći u dva stanja sa oznakama 0 i 1. Zbog toga se ova kola nazivaju bitovi (binary digit – bit). byte = 8 bitova 1 byte ima 28 = 256 različitih znakova (256 kombinacija 0 i 1)

Kapacitet memorije �Kapacitet memorije izražava se u bajtovima i jedinicama većim od bajta. 210 byte = 1024 byte = 1 KB 210 KB = 1024 KB = 1 MB (210 * 210 =1048576 byte) 1024 MB = 1 GB 1024 GB = 1 TB (terabajt)

Aritmetičko-logička jedinica �Procesor se kod personalnih računara sastoji od registara i elektronskih kola potrebnih za izvođenje aritmetičkih i logičkih operacija, tj. vršenje neposrednog računanja i stvaranje rezultata.

Procesor. . . predstavlja “mozak” računara. Zadužen je za obradu podataka i upravljanje drugim uređajima.

Sastoji se od više miliona tranzistora smeštenih na jednom čipu. Delovi procesora: ALU (aritmetičko logička jedinica): obavlja aritmetičko – logičke operacije nad podacima Dekoder instrukcija i Instrukcijski registar: upravlja radom ostalih delova procesora

Karakteristike procesora Brzina procesora. . . broj operacija koje procesor može da izvrši u jedinici vremena (1 sek). �Dužina procesorske reči. . . broj bitova koji se istovremeno prenosi i obrađuje unutar procesora. �Radni takt. . . broj otkucaja sata u jedinici vremena.

Kontrolna jedinica �Kontrolna jedinica predstavlja skup čipova kojim se kontroliše i koordinira rad celokupnog sistema.

Jedinice spoljne memorije �Spoljna memorije se koristi za čuvanje programa i podataka. Kapacitet spoljne memorije izražava se u istim jedinicama kao i kapacitet unutrašnje memorije.

�Ulazne jedinice – tastatura, miš, skener, digitalni fotoaparat, čitač bar-koda. �Izlazne jedinice – monitor, štampač, ploter.

Operativni sistem �Operativni sistem je poseban program za upravljanje radom računara. Nakon uključivanja računara automatski se aktivira OS. Kada korisnik zada neku naredbu, OS je transformiše u formu u koju procesor može da je izvrši i zatim vraća OS-u rezultat obrade, koji on šalje korisniku. Znači, OS predstavlja vezu između korisnika i računara. On je uvek prisutan, tj. deaktivira se tek po isključenju računara.

Aplikativni programi �Aplikativni programi su programi za rešavanje različitih problema, tj. programi različite namene (Paint, Word, Excel, Power Point, Winamp. . . )