Raunarski sistemi Raunarski sistemi raunari su elektronske maine

Računarski sistemi

• Računarski sistemi (računari) su elektronske mašine koje obrađuju ulazne informacije (podatke ili naredbe) i iz njih proizvode izlazne informacije (rezultate). • Računari su preuzeli mesto ljudima kod poslova koje je potrebno obaviti velikom brzinom, koji se stalno ponavljaju, koji zahtevaju veliku preciznost, ali su ljudi još uvek dominantni kod poslova gde je potrebna kreativnost i poslova koji su uvek različiti.

Sa stanovišta primene računari se dele na: • računare opšte namene (koji mogu koristiti različite programe za rešavanje različitih problema); • računare za specijalne namene (koji koriste samo one programe za rešavanje onih problema za koji su namenjeni: igranje šaha automatski piloti upravljanje nekom mašinom.

Sa stanovišta broja korisnika koji istovremeno mogu da koriste isti računar postoje: • višekorisnički (mainframe based) koji obavlja složena i zahtevna izračunavanja i koristi se u velikim korporacijskim sistemima • jednokorisnički (PC based)

Svaki računarski sistem sastoji se od dve komponente: • same mašine – računarskog hardvera i • programa po kojima računar radi – računarskog softvera. Izraz hardver označava fizičke uređaje računarskog sistema (monitor, tastatura, miš, štampač, procesor, . . . ). Izraz softver predstavlja skup programa koji omogućavaju rad računara ( operativni sistemi, aplikativni programi, . . . )

Struktura hardvera računarskog sistema • • • Tipičan računarski sistem sastoji se od sledećih komponenati: centralne (unutrašnje) memorije, aritmetičko-logičke jedinice, kontrolne jedinice, jedinice spoljne memorije, ulaznih jedinica i izlaznih jedinica.

Centralna memorija • Računar obrađuje podatke izvršavajući naredbe koje se nalaze u programima. Programi i podaci koji se obrađuju čuvaju se u unutrašnjoj (centralnoj) memoriji. • Ova memorija se sastoji od elektronskih kola koja mogu imati dva stanja, koja se obično obeležavaju sa 0 i 1 (0 -nema napona i 1 -ima napona). Ova kola se zovu bit (binary digit). • Ova količina memorije je veoma mala pa se bitovi u memoriji udružuju u grupe (registre), koji su kod personalnih računara obično dužine 8 bita. Ovakva grupa bitova zove se bajt (byte). Jedan bajt ima 8 bitova i on može imati 28 (256) različitih kombinacija nula i jedinica. • Svaki bajt u memoriji računara ima svoju adresu na kojoj se nalazi, koja se koristi prilikom upisa ili čitanja podataka.

• 8 bitova=1 B (bajt) • Veće merne jedinice su: 0 ili 1 – bit 8 bitova=1 B (bajt) 1024 (210)B =1 k. B (kilobajt) 1024 (210)k. B=1 MB (megabajt) 1024 (210)MB=1 GB (gigabajt) 1024 (210)GB=1 TB (terabajt) • Pored grupisanja u registre po 8 bita, moguća su grupisanja u veće jedinice: 16 bita (halfword), 32 bita (word), a uvedene su i nove grupe od 64 i 128 bita.

Aritmetičko-logička jedinica • Aritmetičko-logička jedinica sastoji se od registara i elektronskih kola koja izvode aritmetičke operacije ( sabiranje, oduzimanje, množenje, deljenje) i logičke operacije (upređivanje dve vrednosti po veličini i određivanje da li je izraz istinit ili nije). • Ranije je kod računara ova jedinica bila samostalna i nazivala se još i matematički koprocesor dok je kod savremenih računara ona sastavni deo procesora.

Kontrolna jedinica • Kontrolna jedinica kontroliše i koordinira rad računarskog sistema. • Ona se sastoji od više čipova koji se nalaze na matičnoj ploči i kontroliše izvršavanje programa i rad svih uređaja računarskog sistema.

Jedinice spoljne memorije se koriste za čuvanje programa i podataka kad računar nije uključen ili kada se oni trenutno ne koriste. Značajni parametri za izbor jedinica spoljne memorije su: • srednje vreme pristupa podacima ( merna jedinica mili sekunda-ms) • brzina prenosa podataka (merna jedinica Gbit/s) • kapacitet (merna jedinica GB-giga bajt ).

Jedinice spoljne memorije su: • • • flopi disk hard disk cd dvd USB fleš memorije memorijske kartice

Ulazne jedinice: • Uređaji koji se koriste za unos informacija u računar nazivaju se ulazne jedinice. • Najčešće se za unos programa i podataka koristi tastatura. Osim tastature kao ulazne jedinice koriste se i miš, skener, digitalni foto aparat, digitalna kamera, mikrofon, digitajzer (grafička tabla), čitač bar koda.

Izlazne jedinice: • Izlazne jedinice se koriste za prikaz informacija kroje se nalaze u računaru. • Najčešće se koristi monitor, a osim njega koriste se i štampač, ploter, zvučnik, slušalice.