Arhitektura raunarskog sistema Raunarski sistemi odnosno raunari su

Arhitektura računarskog sistema

Računarski sistemi, odnosno računari, su elektronske mašine koje obrađuju ulazne informacije (podatke ili naredbe) i iz njih proizvode izlazne informacije (rezultate) Ulazni podaci (podaci, naredbe) Obrada Sinonim: mašine za obradu podataka Izlazni podaci (rezultat)

Postupak rešavanja nekog problema sastoji se u raščlanjivanju problema na najjednostavnije korake, a potom se za svaki od tih koraka napiše odgovarajuća naredba koju računar treba da izvrši. Ovaj postupak naziva se programiranje, a skup instrukcija za izvršavanje obrade naziva se program. Naredba 1 Problem Rasčlanjivanje Naredba 2 Problem Naredba 3 Naredba 5 Naredba 4

Podela računara može se izvršiti prema: Njihovoj primeni računari opšte namene - mogu da učitavaju razne programe da rešavaju različite probleme. računari za specijalne namene - imaju ugrađene programe za rešavanje samo onih problema za koji su namenjeni (na primer, igranje šaha, automatski piloti, upravljanje nekom mašinom itd. )

Broju korisnika koji istovremeno mogu da koriste jedan računar: višekorisnički - centralni računar opslužuje više korisnika. jednokorisnički - svaki korisnik ima svoj računar i na njemu vrši obradu svojih programa. Centralni računar PC Based Centralni računar opslužuje sve korisnike Mainframe računari

Broju naredbi koje računar može da izvrši u jednom trenutku: serijski - u trenutku vremena mogu da izvrše jednu naredbu nad samo jednim podatkom u memoriji. paralelni - mogu u jednom trenutku vremena da izvrše istu naredbu nad većim brojem podataka u memoriji. Podatak Instrukcija Serijski računari Podatak Instrukcija Podatak Paralelni računari

Svaki računarski sistem sastoji se od: Hardvera - fizički uređaji, odnosno komponente računarskog sistema. Softvera - skup programa sa kojima i pomoću kojih računar radi.

Računarski sistem se sastoji od sledećih komponenti: Centralne (unutrašnje) memorije Aritmetičko-logičke jedinice Kontrolne jedinice Jedinice spoljne memorije Ulaznih jedinica Izlaznih jedinica

�Funkcionalna organizacija sistema Ulazne jedinice Izlazne jedinice Kontrolna jedinica Unutrašnja memorija Aritmetičko logička jedinica Crvena boja – tokovi kontrole Zelena boja – tokovi podataka Jedinice spoljne memorije

Centralna (unutrašnja) memorija Računar obrađuje podatke izvršavajući naredbe date programom. Program i podaci koji se obrađuju nalaze se uskladišteni u unutrašnjoj memoriji. Ova memorija se sastoji od elektronskih kola od kojih svako može da ima dva stanja. Ta stanja se označavaju sa 0 i 1. 0 – stanje kada u kolu nema struje 1 – kada u kolu ima struje Ovi brojevi (0 i 1) se zovu bit-ovi (BInary Digi. T – binarna cifra).

PRIMER: Elektronska kola se mogu analogno predstaviti sijalicama. 1 - ima struje, sijalica je upaljena 0 – nema struje, sijalica je ugašena 1, 1 1 1, 0 0 1 - Ide u bioskop 0 - Ne ide u bioskop 2 informacije=21 0, 0 - Ostaje kod kuće 0, 1 - Ide u grad 1, 0 - Ide u pozorište 1, 1 - Ide u bioskop 4 informacije=22 0, 1 0, 0

Elektronsko kolo ima dva stanja i može da zapamti samo informaciju 1 ili 0). Znači, jedno elektronsko kolo može da pamti samo 1 bit. Pošto je količina informacija koja može da se uskladišti u jedno ovakvo kolo mala, bitovi se udružuju u grupe, odnosno registre. Registri kod personalnih računara se sastoje od osam bitova, a ta grupa se naziva BAJT. 1 0 1 b – 1 bit 1 B – 1 bajt

Kapacitet memorije računara izražava se brojem bajtova koje računar ima. Svaka grupa od 1024= 2 10 se izražava prefiksom k (kilo). 1024 B = 1 KB 1024 k. B = 1 MB 1024 MB = 1 GB 1024 GB = 1 TB Pored grupisanja po 8 bitova u registre (bajtove), postoji i grupisanje po: 16 bitova – polureč (halfword) i 32 bita – reč (word)

Aritmetičko-logička jedinica (ALU) Aritmetičko-logička jedinica se sastoji od registara i elektronskih kola potrebnih za izvođenje: Aritmetičkih operacija – sabiranje, oduzimanje, množenje i deljenje Logičkih operacija – upoređivane dve vrednosti i određivanje istinitosti izraza, itd. Kontrolna jedinica kontroliše izvršavanje programa Uzima instrukcije iz memorije i prepoznaje ih, dekodira i naređuje akcije drugim jedinicama Započinje operacije ulazno-izlaznih jedinica i prenosi podatke u centralnu memoriju

Jedinice spoljne memorije Služe za čuvanje programa i podataka kada računar nije u upotrebi. Osim toga, za vreme rada računara delovi programa i podaci koji trenutno nisu potrebni privremeno se skladište na jedinicama spoljne memorije. Kapacitet spoljne memorije se izražava u istim jedinicama kao i kapacitet unutrašnje memorije, tj. brojem bajtova koji mogu da se uskladište. Spoljne memorije su realizovane na četiri načina: tvrdi disk (hard disk) disketa (floppy disk) kompakt disk (CD, DVD) fleš disk (flash) ili SSD (Solid State Disk)

Ulazne jedinice Uređaji koji se koriste za unos podataka u računar nazivaju se ulazne jedinice. Kod personalnih računara ulazne jedinice su: miš, tastatura, grafička tabla, skener, mikrofon, džojstik, digitalni fotoaparat, . . . Izlazne jedinice su uređaji koji omogućavaju korisniku da primi informacije od računara i služe za izdavanje podataka iz unutrašnje memorije računara. Najčešća izlazna jedinica je monitor, a pored toga tu su i štampači, ploteri, zvučnici, slušalice. . .