2 1 Umetnost antikog Rima Arhitektura Skulptura Slikarstvo

2 -1 Umetnost antičkog Rima Arhitektura, Skulptura, Slikarstvo

Rimsko društvo, rimska umetnost: kompleksno, kosmopolitsko, grandiozno, pragmatično… • Rimsko carstvo je kosmopolitsko društvo, koje brzo asimilira nacionalne i regionalne specifičnosti novoosvojenih teritorija. Međutim, iako osvojene provincije moraju da prihvate rimsku vlast i zakone, Rim rado prihvata njihove različite tradicije, običaje i znanja. • Na taj način se rimska umetnost zasniva na kombinaciji raznih uticaja: grčkog i etrurskog, egipatskog i bliskoistočnog. Upravo je ta kompleksnost ono što karakteriše rimsku umetnost. • Proistekla iz kombinacije raznovrsnih uticaja, rimska umetnost se izdvaja svojom praktičnošću i pragmatičnošću ali i stalnom težnjom ka grandioznom i monumentalnom, što se najbolje vidi u arhitekturi.

I Arhitektura: kombinacija uticaja • Arhitektura antičkog Rima je kosmopolitska i kompleksna: kombinuje na inovativne načine raznovrsno nasleđe (grčko, etrursko, bliskoistočno. . . ). • Koristi elemente grčkog hrama (stub, arhitrav, zabat), ali kao ukras fasade, i kombinuje grčke stilove u istoj građevini (dorski, jonski i korintski), dok visok podijum i duboki portik rimskog hrama ukazuje na etrurske uticaje. • Kupola, luk i svod su uticaj Bliskog Istoka, čiju tehniku gradnje u betonu takođe udavršavaju Rimljani. Beton omogućava jeftiniju gradnju grandioznih građevina, simbola moći Rimskog carstva. • Ta kompleksnost uticaja, monumentalnost i pragmatičnost upravo definišu specifični karakter rimske umetnosti.

Rimski hram se izgledom ugleda na grčki (korintski stubovi, arhitrav, friz, zabat) ali su visoki podijum i duboki trem preuzeti iz etrurske arhitekture (elementi etrurskog hrama). Kružni Sibilin hram je tolos, okrugli grčki hram, ali je zid cele ovde od betona, mešavine maltera, šljunka i lomljene cigle. Beton je i ranije bio korišćen na Bliskom Istoku, ali ga Rimljani usavršavaju. Maison Carrée, France, Nîmes, Ier siècle av. J. C. Sibilin hram, Tivoli, oko 100 p. n. e.

Upravo će upotreba betona, ekonomičnog i otpornog materijala, omogućiti Rimljanima da grade monumentalne građevine, simbole rimske moći, od kojih su najpoznatije Koloseum, Panteon i rimska bazilika. Koloseum, Rim, 70 – 82: amfiteatar

Koloseum je amfiteatar (kao dva spojena grčka pozorišta, teatra). Ovaj, najpoznatiji, u Rimu (Flavijev) sazidan je malo pre početka naše ere, za cirkuske predstave i borbe gladijatora. Le Colisée, Rome, 70 – 82 après J. C.

Koloseum je napravljen od betona. Fasadu čine tri sprata arkada odvojenih polustubovima ukrašenim elementima grčkih stilova, i to kombinovanih prema « težini » : u prizemlju imamo kapitele dorskog, na prvom spratu jonskog, a na trećem korintskog stila. Beton: mešavina maltera, šljunka i lomljene cigle

Rimljani u gradnji koriste polukružni luk i poluobličasti svod, elemente gradnje koje smo već sretali u umetnosti Mesopotamije, ili kombinaciju dva poluobličasta svoda koja se ukrštaju pod pravim uglom, čineći krstasti svod. Le Colisée, Rome, 70 – 82 après J. C.

Uz luk i svod, Rimljani su u gradnji koristili i kupolu. Ovi konstruktivni elementi su omogućavali gradnju prostranih unutrašnjih prostora. Građevine zasvođene kupolom su prvobitno korišćene za izgradnju termi, javnih kupatila, značajnih mesta okupljanja društva carskog Rima. . . Thermes de Caracalla, Rome, IIIème siècle

Kasnije je kupola korišćena i u drugim vrstama građevina, od kojih je Panteon najzanimljiviji primer… Le Panthéon, Rome, IIème siècle après J. C. )

Panteon je prostrani kružni hram posvećen « svim bogovima » . Pokriven je kupolom sa kružnim otvorom na vrhu, kroz koji ulazi snop svetlosti. Tokom dana snop svetlosti kruži tamburom (cilindričnim zidom) očitujući u unutrašnjosti dnevno kretanje sunca na nebu (tj. rotaciju Zemlje).

Rimska bazilika je pravougaona građevina. Viši središnji deo, ili centralni brod, je kolonadama (stubovima) razdvojen od dva niža bočna broda. Na oba kraja centralnog broda se nalaze zasvedene polukružne apside. Ulaz je s boka. Coupe de la basilique romaine de Leptis Magna, IIIème siècle, Lybie

Rimska bazilika je imala raznovrsne civilne namene (tržnica, sudnica. . . ). Rimljani konstruišu ovakve građevine u svim gradovima carstva. Do danas najbolje očuvana bazilika je bazilika Leptis Magna u Libiji (209 -216).

Konstantinova bazilika u Rimu nije sasvim tipična građevina. Danas od ove impresivne građevine preostaje samo severno krilo, koje čine tri ogromna poluobličasta svoda. Glavni brod, zasveden uz pomoć tri krstasta svoda, je bio još viši. U njoj se nalazila sudnica. Konstantinova bazilika, Rim, oko 310

Rimljani sa istom težnjom ka monumentalnosti grade i utilitarne građevine. Luk i svod su i dalje osnovni elementi arhitekture i u projektima izgradnje mostova, akvadukta i kanalizacije. Aqueduc romain du Ier siècle av. J. C. , près de Nîmes, France

II Rimska skulptura: portret • Rimljani se dive grčkoj umetnosti, koju uvoze i čije brojne kopije izrađuju. I sama rimska umetnost se u velikoj meri inspiriše grčkom, a umetnici su često poreklom Grci: čitav segment rimske umetničke produkcije su kopije grčkih dela. • Ipak postoji i druga kategorija dela, koja su autentično rimska: radi se pre svega o rimskom portretu

Podsetimo se: Grčki umetnik predstavlja ideal (lepote, snage. . . ): skulpture predstavljaju bogove ili atlete idealne građe (kao što je Kopljonoša Polikletov “Kanon” tj. pravilo, o proporcijama idealnog muškog tela). Nosač koplja, Doriforos (Polikletov Kanon), rimska kopija, mermer, original oko 440 p. n. e.

Rimski portret Julius Caesar, c. 50 bc • Dok grčki umetnik predstavlja ideal čoveka (Bog, atleta), rimski umetnik pridaje važnost prepoznavanju, postizanju sličnosti sa modelom, čak i po cenu prikazivanja njegovih nesavršenosti. Govorimo o realizmu. • Skupture su portreti određenih, prepoznatljivih ljudi, a nazivi dela su imena prikazanih osoba. • Ta individualizacija i mogućnost identifikacije modela je osnovna karakteristika rimske umetnosti.

U toj potrebi da se sačuva stvarni izgled modela vidimo ostatke starije rimske tradicije koja je nalagala da se posmrtna maska oca porodice sačuva na porodičnom oltaru. Posmrtne maske izlivene u vosku su lako propadale, te patricijske porodice naručuju kopije u mermeru. Ova statua rimskog patricija sa portretima predaka u rukama dokazuje njegovo visoko društveno poreklo. . . Rimski patricij sa portret-bistama svojih predaka, oko 30 p. n. e.

Skulptura u vreme Republike • Već od vremena Republike se izrađuju statue u čast istaknutih političara i vojskovođa, kao što su Grci pravili statue istaknutih atleta ili ratnika. • Težilo se fizičkoj sličnosti sa modelom, lice je rađeno kao portret, odeća i gest su autentični. Govorimo o realizmu. Govornik (Aulus Metelus), početak I veka p. n. e.

Rimska skulptura u vreme Carstva • Ta tradicija će tokom Carstva pretrpeti neke izmene: u ovoj statui Imperatora Avgusta, iako su gest i odeća ostali slični, vidimo da je portret idealizovan. • Idealizacija lika Cara oslikava staru ideju o božanskoj prirodi vladara, i predstavlja svojevrsnu političku propagandu. Auguste de Primaporta, vers 20 av. J. C.

III Antičko rimsko slikarstvo • Slikarstvo antičke Grčke i Rima nam je manje poznato od skulpture i arhitekture jer ga je, zbog osetljivosti tehnike i podloge, mnogo manje sačuvano. Skoro sve što o njemu znamo, zaključeno je na osnovu freski na zidovima kuća u Pompeji, sačuvanim zahvaljujući erupciji Vezuva 79. godine, čiji je pepeo zatrpao kuće i tako konzervirao slike na njihovim zodovima. Sve datiraju iz perioda između I veka p. n. e. i I veka.

Na fresci (slika naslikana na svežem malteru, “al fresco” ) na zidu ove rimske vile vidimo da je umetnik pokušao da stvori iluziju da zid ne postoji, da je soba ustvari trem sa koga posmatramo pejzaž pred sobom… Govorimo o iluzionizmu rimskog slikarstva, i o mimezisu (podražavanju, imitaciji stvarnosti) kao cilju.

Kada je cilj umetnosti, da slika imitira stvarnost, da se stvori iluzija, govorimo o mimezisu (podražavanju, imitaciji). . .

Mimezis: Plinije stariji, priča o slikarima Zeuksidu i Parasiju Karavađo, Kotarica s voćem, 1597

U svom pokušaju da stvori iluziju realnosti, Rimski umetnik koristi elemente linearne perspektive da dočara dubinu prostora, dok zapreminu tela prikazuje tonskim modelovanjem.

Međutim rimski umetnik ne uspeva da konzistentno, na sistematičan i koherentan način, primeni principe linearne perspektive Kada pokušamo da shvatimo tačan raspored, oblik i odnos veličina ovih kuća, primetićemo mnoge nelogičnosti.

Da bi iluzija trodimenzionalnosti bila potpuna, osim iluzije dubine prostora, potrebno je dočarati i volumen tela. To se postiže tonskim modelovanjem. Peinture murale, Villa des Mystères, Pompéi, vers 50 avant J. C.

Linearna perspektiva • Kada pažljivo posmatrate neki predeo, primetićete da se predmeti naizgled smanjuju kako su nam dalji. To je linearna perspektiva, princip po kome naše oko vidi, tj naš mozak shvata na kojoj razdaljini se nalazi opaženo.

Terminologija: Modelovanje, tonsko modelovanje • Ton je stepen intenziteta neka boje (svetliji tonovi se dobijaju dodavanjem bele, a tamniji dodavanjem crne boje). • Modelovanje, u slikarstvu, je način da se dočara volumen tela. Kada se to radi različitim tonovima jedne boje, govorimo o tonskom modelovanju. Za to se koristi optički fenomen koji čini da nam se svetli tonovi čine bližim, a tamni daljim, pa će predmet sa svetlijim tonovima u sredini izgledati ispupčen, a sa tamnijim udubljen.

Mozaici Rimske vile se ukrašavaju i mozaicima, koji mogu prekrivati podove ili zidove. Rimljani ih prave od raznobojnog kamena, i fiksiraju cementom.

Na njima se nalaze geometrijski ornamenti, dekorativni motivi (ribe, ptice na pojilu. . . ), portreti ili istorijske scene. . .

… istorijske scene: Bitka kod Isa (Aleksandar Makedonski i Persijanci), mozaik prema helenističkoj slici, Pompja, I vek p. n. e.

Bitka kod Isa, detalj: Aleksandar Makedonski

Izdvojite najbitnije: Umetnost Antičkog Rima

Arhitektura • Arhitektura antičkog Rima je kompleksna: kombinuje raznovrsno nasleđe (grčko, etrursko, egipatsko, bliskoistočno), koristi luk i svod (Bliski Istok), elemente grčkog i etrurskog hrama, i usavršava tehniku gradnje u betonu (Bliski Istok). • Arhitektura Antičkog Rima je pragmatična: teži grandioznim i monumentalnim građevinama, simbolima moći Rimskog carstva, ali ostaje uvek i praktična. • Ta kompleksnost uticaja, monumentalnost i pragmatičnost upravo definišu specifični karakter rimske umetnosti.

Rimska bazilika, pravougaona građevina različite civilne namene (glavni brod viši i stubovima odvojen od nižih bočnih brodova, ulaz sa boka, na obe strane glavnog broda apside, drvena tavanica). Coupe de la basilique romaine de Leptis Magna, IIIème siècle, Lybie

Skulptura antičkog Rima • Dok grčki umetnik predstavlja ideju, ideal čoveka, rimski predstavlja određenog, stvarnog čoveka, pridajući važnost postizanju sličnosti sa modelom. U tome vidimo uticaj rimske tradicije čuvanja posmrtnih maski. Ta individualizacija i mogućnost identifikacije modela je osnovna karakteristika rimske umetnosti iz vremena Republike. • Sa Carstvom se ova tradicija donekle menja: realizam opstaje u prikazu odeće, ali portret Cara biva idealizovan (po ugledu na egipatsku ideju o božanskoj prirodi faraona).

U slikarstvu, rimski umetnik pokušava da stvori iluziju trodimenzionalnosti: dubinu prostora pokušava da dočara linearnom perspektivom, dok zapreminu tela prikazuje tonskim modelovanjem. Takođe pokušava da stvori iluziju materije. Rimski umetnik poznaje principe linearne perspektive, međutim ne uspeva da ih konzistentno sprovede.