3 1 3 Slikarstvo rane Renesanse u Italiji

3 -1 -3 Slikarstvo rane Renesanse u Italiji Šta je renesansa u slikarstvu? Rana renesansa: Firentinski « Quattrocento » Perspektiva: pojam, linearna perspektiva, vazdušna perspektiva Mazačo (Masaccio, 1401 -1428)

Slikarstvo rane Renesanse u Italiji: firentinski quattrocento • Renesansa u slikarstvu takođe nastaje u XV veku u Firenci (firentinski « quattrocento » ), ali kasnije nego u skulpturi i arhitekturi. • Dok je rana renesansa u skulpturi i arhitekturi «ponovno rođenje » antičkih uzora, čiji su spomenici i dalje prisutni na tlu Italije, u slikarstvu, je međutim, drugačije, pošto se dela antičkog slikarstva nisu sačuvala. Renesansa u slikarstvu je pre svega preuzimanje cilja antičkog slikarstva, poznatog iz tekstova, koji je definisan kao « mimezis » (imitacija, oponašanje prirode). • Iz tog razloga slikarii pažljivo posmatraju svet koji ih okružuje, što će dovesti do otkrića pravila linearne i atmosferske perspektive, koja će nadalje omogućiti slikarima da predstave svet koji ih okružuje onakvim kakvim ga i vide. • Ovo je period u kome slikarstvo, prvi put u istoriji umetnosti, preuzima primat u odnosu na ostale grane umetnosti.

Mimezis, cilj antičkog slikarstva: Plinije stariji, priča o slikarima Zeuksidu i Parasiju Karavađo, Kotarica s voćem, 1597

Mimezis, cilj antičkog slikarstva, priča o slikarima Zeuksidu i Parasiju Anegdotu prenosi Plinije stariji: pošto je Zeuksid prikazao grožđe toliko ubedljivo da su ptice sletela da ga kljucaju, izazvao je Parasija da ga nadmaši. Parasije donosi svoju sliku draperije, koju mu Zeuksid traži da ukloni da bi video sliku, ali draperija je naslikana. Tako Zeuksid priznaje da je poražen, pošto je on uspeo da prevari samo ptice, a Parasije i iskusno oko jednog slikara. « mimezis » (imitacija, oponašanje prirode). Karavađo, Kotarica s

Dok je rana renesansa u skulpturi i arhitekturi «ponovno rođenje » antičkih uzora, čiji su spomenici i dalje prisutni na tlu Italije, u slikarstvu, je međutim, drugačije, pošto se dela antičkog slikarstva nisu sačuvala (Pompeja će biti otkopana znatno kasnije). Renesansa u slikarstvu je pre svega preuzimanje cilja antičkog slikarstva, poznatog iz tekstova, koji je definisan kao « mimezis » (imitacija, oponašanje prirode). To neposredno posmatranje prirode će dovesti do otkrića pravila linearne i atmosferske perspektive, koja će nadalje omogućiti slikarima da predstavljaju svet koji ih okružuje onakvim kakvim ga i vide.

Linearna perspektiva Terminologija: tačka nedogleda • Linearna perspektiva je princip po kome naše oko vidi (i naš mozak shvata na kojoj razdaljini se nalazi opaženo): dalji predmeti nam izgledaju manji. Ovaj fenomen je opažen i primenjen već u antičkom slikarstvu, ali nekonzistentno. . . • Matematička pravila linearne perspektive će prvi formulisati arhitekta Filippo Brunelleschi, dok pokušava da sa preciznošću nacrta ostatke antičkih građevin: paralelne linije upravne na ravan slike se naizgled približavaju i na horizontu sustiču u jednoj tački, nazvanoj tačka nedogleda.

I pre no što Bruneleski u XV veku formuliše pravila linearne perspektive, pojedini slikari su ih empirijski zapazili i u svojim slikama koristili, ali nesistematično. Vidimo da rimski umetnici poznaju principe linearne perspektive, međutim ne uspeva da ih konzistentno sprovede. Kada pokušamo da shvatimo tačan raspored, oblik i odnos veličina ovih kuća, primetićemo mnoge nelogičnosti. Freska na zidu sobe u vili Fanijusa Sinistora, Boskoreale, I vek p. n. e.

Vizantijska umetnost ne traga za iluzijom dubine prostora: na ovom mozaiku prostor je zamenjen jednobojnom zlatnom pozadinom. Tela su linijski stilizovana, njihov volumen je slabo dočaran, nema tonskog modelovanja. Cilj ove umetnosti nije mimezis. Daphni, Grèce, XIè

Tek će Bruneleski, u prvoj polovini XV veka precizno formulisati principe linearne perspektive, omogućivši nadalje slikarima da stvaraju uverljive iluzije prostora, kao Rafaelo u ovoj fresci. Rafael, Atinska škola, 1510

Mazačo (Masaccio, 1401 -1428) • Novi stil u slikarstvo uvodi mladi slikar Mazačo, koji će prvi dosledno primeniti pravila linearne perspektive u svojim slikama.

Mazačo će prvi dosledno primeniti pravila linearne perspektive u svojim slikama. Mazačovo Sveto Trojstvo je prvo monumentalno delo naslikano po pravilima linearne perspektive, onakvim kako ih je formulisao Bruneleski. Kasetirani poluobličasti svod (koji, kao i polukružni luk i grčki stubovi, pokazuju i Mazačovo dobro poznavanje Bruneleskijeve ranorenesansne arhitekture!) precizno definiše dimenzije naslikane niše, i tačnu dubinu na kojoj se nalaze predstavljeni likovi. Mazačo, Sveto Trojstvo, 1425, freska, Santa Maria novela, Firenca

Rekli smo da se renesansa u slikarstvu pojavljuje kasnije nego u skulpturi i arhitekturi. U slikama ovoga perioda, kao u ovoj Mazačovoj kapeli, vidimo prikaz nove Bruneleskijeve arhitekture, dok u načinu predstavljanja tela, prepoznajemo ideje skulpture rane renesanse: tela su skulpturalno prikazana, realistična u svom volumenu i stavu, i doprinose utisku « realnosti » i monumentalnosti ove freske. Masaccio, La Sainte Trinité, 1425, fresque, Sainte Marie Nouvelle, Florence

Najznačajniji sačuvani ciklus Mazačovih fresaka je onaj u kapeli Brankači u crkvi Santa Maria del Carmine u Firenci, naslikan 1427. Mazačo, 1427, Freske u Kapeli Brankači, Firenca

U fresci poznatoj kao Poreski novčić, iz ciklusa freski o životu Svetog Petra, ponovo vidimo poštovanje principa linearne perspektive u prikazu arhitekture (tačka nedogleda se nalazi iza Hristove glave). Ovde je prikazana arhitektura stvarna, možete zamisliti da prikazane ličnosti u nju ulaze, a ne simbolički dekor, kao u srednjevekovnom slikarstvu ili iluzionističkom slikarstvu u Pompeji…

Nekonzistentan prikaz linearne perspektive u antičkom rimskom slikarstvu U srednjevekovnom slikarstvu: arhitektura kao « kulise » , simbolički dekor (Đoto, Ulazak u Jerusalim, Kapela Arena, Padova, 1305 -06)

U ovoj fresci, osim linearne perspektive, osećaju realnosti prikaza doprinosi i prikaz efekata svetlosti (utisak volumena tela je postignut senčenjem (tonskim modelovanjem), tela bacaju senke tamo gde bi one realno i bile, s obzirom na prozor kapele) i primena principa vazdušne ili atmosferske perspektive. Mazačo, 1427, Freske u Kapeli Brankači, Firenca

Vazdušna ili atmosferska perspektiva • Vazdušna ili atmosferska perspektiva je optički fenomen koji se zasniva na činjenici da atmosfera nije potpuno providna. Debljina sloja vazduha između nas i posmatranog objekta čini da dalje objekte vidimo sa graduelnim opadanjem kontrasta osvetljenja i boja, dok se u daljini sve ne stopi u ujednačenoj sivo-plavoj nijansi neba. • I ovaj fenomen je zapažen i korišćen u slikarstvu renesanse, i doprinosi, zajedno sa linearnom perstpektivom, realizmu predstave.

Prostor: od ravne površine u srednjevekovnom slikarstvu (zlatne ili plave), koji postaje plavetnilo neba, praznog prostora iz koga izranjaju tela, do prikaza dubine prostora (pejzaž koji se prostire unedogled). . . Đoto, Oplakivanje, 1305 -06 Rafael, Madona u preriji, 1505 -06

Tela su prikazana sa svojom težinom (kontraposto), volumenom vidnim ispod draperije, i za razliku od tela u srednjevekovnoj umetnosti, prave senke (svetlost u fresci dolazi sa desne strane, odakle dolazi i prirodno svetlo, kroz prozor kapele, pa su senke padaju nalevo).

Dok u ovom prikazu Izgona iz Raja, vidimo da Mazačo ume da realistično prikaže ne samo statična tela pod draperijom, već i nago ljudsko telo u pokretu (Adam i Eva). Arhanđeo je prikazan u skraćenju koje sugeriše dubinu prostora. Izgon iz raja, Mazačo, 1427, Freska u Kapeli Brankači, Santa Maria del Carmine, Firenca

Skraćenje: efekat zakona optike, način na koji vidimo tela i predmete upravne na ravan slike, u visini očiju posmatrača, kao kraće, « skraćene » . Način na koji prikazujemo tako pozicionirana tela na slici. Terminologija: skraćenje

Izdvojite najbitnije: Slikarstvo rane renesanse Masačo Pojmovi: linearna perspektiva, atmosferska perspektiva, skraćenje

Renesansa se u slikarstvu javlja posle renesanse u skulpturi i arhitekturi, i karakteriše je pre svega povratak neposrednom posmatranju prirode, sa ciljem da se ona verno dočara ( « mimezis » ). U tome će slikarima pomoći matematički definisana pravila linearne perspektive (Bruneleski) (najvidnija u prikazima arhitekture), kao i prikaz atmosferske perspektive (vidna u prikazu pejzaža). Tako dubina prostora postaje realistično dočarana, i zamenjuje jednobojnu površinu koja je pozadina srednjevekovne slike. Telo je ponovo prikazano u svojoj fizičkoj realnosti (masa, volumen (tonskim modelovanjem), položaj (kontraposto, pokret), u skraćenju, sa senkom, odeveno ili nago…)

Mazačo (Masaccio, 1401 -1428) • Novi stil je u slikarstvo uveo mladi slikar Mazačo, koji u svom Svetom Trojstvu prvi konzistentno primenjuje pravila linearne perspektive. • Pošto se renesansa u slikarstvu jevlja posle renesanse u skulpturi i arhitekturi, u ovoj fresci vidimo i Mazačovo poznavanje ranorenesansne arhitekture (u arhitektonskoj pozadini raspeća) i skulpture (u skulpturalnom prikazu tela).

. . . dok u freskama kapele Brankači (Santa Maria del Carmine, Firenca) Mazačo koristi i druge tehnike da bi dočarao dubinu prostora: atmosfersku (vazdušnu) perspektivu i skraćenje. Realizmu predstave doprinose i realno prikazana tela, kao i osvetljenje u slici koje odgovara stvarnom osvetljenju kapele. Mazačo, 1427, Freske u kapeli Brankači, Santa Maria del Carmine, Firenca

Linearna perspektiva Terminologija: tačka nedogleda • Linearna perspektiva je princip po kome naše oko vidi, tj naš mozak shvata na kojoj razdaljini se nalazi opaženo: predmeti se naizgled smanjuju kako su nam dalji. Ovaj fenomen je opažen i u slikama primenjen već u antičkom slikarstvu, ali nekonzistentno. . . • Matematička pravila linearne perspektive će otkriti i prvi formulisati arhitekta Filippo Brunelleschi, dok pokušava da sa preciznošću nacrta ostatke antičkih građevin: paralelne linije se sa daljinom vizuelno približavaju i na horizontu sustiču u tački nedogleda.

Vazdušna ili atmosferska perspektiva • Vazdušna ili atmosferska perspektiva je optički fenomen koji se zasniva na činjenici da atmosfera nije potpuno providna. Debljina sloja vazduha između nas i posmatranog objekta čini da dalje objekte vidimo sa graduelnim opadanjem kontrasta osvetljenja i boja, dok se u daljini sve ne stopi sa bojom neba u ujednačenoj sivo-plavoj nijansi. • I ovaj fenomen je zapažen i korišćen u slikarstvu renesanse, i doprinosi, zajedno sa linearnom perstpektivom, realizmu predstave.

Skraćenje: efekat zakona optike, način na koji vidimo tela i predmete upravne na ravan slike, u visini očiju posmatrača, kao kraće, « skraćene » . Način na koji slikar prikazuje tako pozicionirana tela na slici. Skraćenje, prikazani u skraćenju: anđeo, mrtav Hrist

Mini 3: Na primeru ovih Mazačovih fresaka objasnite karakteristike rane renesanse u slikarstvu. Koji je novi stav umetnika ovog perioda, do kojih otkrića tako dolaze, gde se to vidi u ovim freskama? Mazačo, 1427, Kapela Brankači, Santa Maria del Carmine, Firenca