2 2 Umetnost antikog Rima Uvod 2 2

2 -2 Umetnost antičkog Rima Uvod 2. 2. 1 Skulptura 2. 2. 2 Arhitektura 2. 2. 3 Slikarstvo

Rimljani, poštovaoci grčke umetnosti • Rimljani su za sobom ostavili brojne tekstove: literarne, filozofske, hronike, pa nam je rimska kultura najpoznatija od celog antičkog sveta. . . Ali među njima je malo onih koji govore o umetnosti njihovog vremena, oni pišu o Polikletu, Fidiji, Praksitelu. . . • Rimljani se dive grčkoj umetnosti, uvoze je i izrađuju brojne kopije. I sama rimska umetnost je u velikoj meri nadahnuta grčkom, a umetnici su često poreklom Grci. • Postavlja se pitanje postoji li uopšte rimska umetnost, ili se i dalje radi o grčkoj umetnosti u njenoj završnoj fazi, pod rimskom vlašću?

Većinu remek dela grčke umetnosti o kojima smo pričali prošle godine poznajemo jedino preko rimskih kopija grčkih originala, kao što je slučaj i sa Polikletovim Nosačem koplja. Nosač koplja, Doriforos (Polikletov Kanon), rimska kopija, mermer, original oko 440 p. n. e.

Rimska umetnost: kompleksna i kosmopolitska • Dela nastala tokom rimske vlasti se ipak razlikuju od grčke umetnosti. Rimsko carstvo je kosmopolitsko društvo, a rimska umetnost crpi i iz drugih nasleđa, ne samo iz grčkog: etrurskog, egipatskog, bliskoistočnog. . . • Pogledajmo sad po čemu je rimska umetnost specifična, počevši od skulpture. . . Republikanska bista- portret, oko 80 p. n. e.

Grčka vs. Rimska skulptura Helenistička skulpture: Portret iz Delosa, oko 80. Republikanska bista-portret 80 p. n. e.

Rimska skulptura Buste - portrait républicain, vers 80 av. J. C. Vespasien, vers 75 après J. C.

Portreti rimskih careva Julius Caesar, vers 50 av. J. C. Vespasien, vers 75 après J. C. Philippe l’Arabe, 244 249 a. D

Grčka skulptura: Hermes, Kopljonoša… Praxitel, Hermes sa Dionisom detetom, oko 330 -320 p. n. e. Kopljonoša, rimska kopija Polikletove skulpture, oko 440 p. n. e.

Praksitel, Afrodita iz Arla, Knidska Afrodita, IV vek p. n. e. Aphrodite d’Arles Aphrodite de Cnides

2 -2 -2 Rimska umetnost: Skulptura Grčka i rimska skulptura Rimski portret: iz vremena republike, iz vremena carstva Narativni istorijski reljef

Rimska umetnost: skulptura • Rimljani se dive grčkoj umetnosti, koju uvoze i čije brojne kopije izrađuju. I sama rimska umetnost se u velikoj meri inspiriše grčkom, a umetnici su često poreklom Grci: čitav segment rimske umetničke produkcije su kopije grčkih dela. • Ipak postoji i druga kategorija dela, koja su autentično rimska: radi se o portretima i istorijskim narativnim reljefima.

Rimski portret • Dok grčki umetnik predstavlja ideju, ideal čoveka, rimski predstavljaju određenog, realnog čoveka, i pridaje važnost prepoznavanju, postizanju sličnosti sa modelom. • Ta individualizacija i mogućnost identifikacije modela je osnovna karakteristika rimske umetnosti. Julius Caesar, c. 50 bc

Videli smo da se ideja portreta javlja i u grčkoj umetnosti, tokom helenističkog perioda, ali se u grčkoj umetnosti više radi o tipu, psihološkom portretu, dok rimski umetnik precizno transponuje crte lica, pa tako na licu ovog starijeg Rimljanina vidimo svaku boru. . . Helenistička skulptura: portret iz Delosa, zabrinut čovek, oko 80. Republikanska bista-portret, oko 80 p. n. e.

U toj potrebi da se sačuva stvarni izgled modela vidimo ostatke starije rimske tradicije koja je nalagala da se posmrtna maska oca porodice sačuva na porodičnom oltaru. Slični običaji postoje još od neolitskih zajednica, a opstaju i do našeg doba. Jéricho, Jordanie: les cranes plâtrés des ancêtres, 7000 à 6000 ans avant J. C. Masque mortuaire de Victor Hugo, 1885

Posmrtne maske izlivene u vosku su lako propadale, te patricijske porodice naručuju kopije u mermeru. Takvi portreti nisu smatrani umetnošću, već pre vizuelnim dokumentima, i mogle su biti kopirane, kao što vidimo u ovoj figuri rimskog patricija sa portretima svojih predaka u rukama (ti portreti ovde dokazuju njegovo visoko društveno poreklo. . . ) Rimski patricij sa portret-bistama svojih predaka, oko 30 p. n. e.

Skulptura u vreme Republike • Već od vremena Republike se izrađuju statue u čast istaknutih političara i vojskovođa, poput grčkih statua istaknutih atleta ili ratnika u grčkim hramovima. • Prema pažnji koja je posvećena detaljima odeće, možemo da pretpostavimo se sa istom pažnjom radio i portret, omogućujući identifikaciju modela ne samo po pozi, atributima i natpisu, već i po fizičkoj sličnosti. L’Orateur, début du Ier siècle av. J. C.

Rimski portret u doba Republike: traži se sličnost sa modelom, individualizacija, identifikacija. Julius Caesar, c. 50 avant J. C.

Rimska skulptura u vreme Carstva • Ta tradicija će tokom Carstva pretrpeti neke izmene: u ovoj statui Imperatora Avgusta vidimo da su detalji odeće i dalje realistično preneti, ali da je portret sada donekle idealizovan. • Idealizacija lika Cara oslikava staru ideju o božanskoj prirodi vladara (poreklom iz Egipta, setite se faraona. . . ). Rimljani će pribegavati ovoj strategiji prvo u istočnim provincijama, gde je ovaj koncept deo tradicije. . . Auguste de Primaporta, vers 20 av. J. C.

…da bi je potom usvojili kao deo zvanične politike: možemo govoriti o političkoj propagandi. Imperator Avgusta, oko 20 p. n. e. Car Oktavijan Avgust, I vek

Marko Aurelije, konjička statua, bronza, 161 -180 Car Trajan, 98 -117 AD

Uskoro slika Cara postaje znamenje Carstva: svaki Rimljanin prepoznaje carev lik, pošto mu je video portret, bilo statuu bilo lik iskovan na novcu. Augustus Pontifex Maximus, 40 bc

Istorijski reljef • Umetnost iz doba Carstva nisu samo portreti. Izrađuju se i istorijski narativni reljefi u sećanje na bitne događaje.

Slične narativne reljefe smo već imali prilike da vidimo, u asirskoj i persijskoj umetnosti. Ukrašavali su zidove palata prikazima vojnih pobeda vladara. .

I Rimljani će ovekovečiti svoje pobede na reljefima, fiksiranim na javnim zdanjima (trijumfalnim lukovima, stubovima, oltarima) od kojih ćemo videti najznačajnije: monumentalni Avgustov Oltar Mira (Ara Pacis), Trajanov stub i Titovu trijumfalnu kapiju. . .

Monumentalni Avgustov Oltar Mira (Ara Pacis) koji je Avgust, « princ mira » podigao u Rimu između 13 -9 p. n. e. Ara Pacis, autel de la paix (13 -9 av J. C. ), empereur Auguste, Rome

Titov slavoluk, podignut 81. u znak sećanja na Titove pobede (osvajanje Jerusalima, koje je prikazano u dva istorijska reljefa na slavoluku).

Trajanov stub, jedan od najznačajnijih ovakvih stubova (dizanih po ugledu na egipatske obeliske), je podignut početkom II veka da obeleži pobedu Rimljana nad Dačanima Colonne Trajane, IIème siècle après J. C.

Pogledajmo sada izbliza ove reljefe, prvo onaj na Avgustovom Oltaru Mira. . .

Iznad dekorativnog sokla, celom dužinom oltara ide monumentalni friz…

Friz prikazuje svečanu povorku koju predvodi Car lično. . . Rome: Ara Pacis, la procession impériale d’Auguste, 13 -9 av J. C.

. . . I koja veoma podseća na povorku u Atininu čast koju smo videli na frizu Partenonove celle. . . Fidija, friz, Partenon, oko 440 p. n. e.

Athènes: Parthénon, La procession à l’honneur d’Athèna 445 -438 av. J. C. , Phidias Kada bolje osmotrimo ove dve povorke međutim, lako ćemo primetiti i razlike između grčkog i rimskog reljefa. . . Rome: Ara Pacis, la procession impériale d’Auguste, 13 -9 av J. C.

U Frizu Partenona nema individualizacije: sva tela su slična, mlada, lepa, iste visine, isto odevena. Radi se o vanvremenskoj, mitskoj povorci. Ono što je važno je sam ritual, i ritam ovoga friza. Parthénon, La frise du Parthénon, 445 -438 av. J. C. , Phidias

U rimskom reljefu međutim, mnoštvo detalja nam govori da se radi o određenom, poznatom događaju. Učesnici, članovi carske porodice, su individualizovani, svaki je predstavljen kao portret, deca se ponašaju autentično, anegdotski. . .

Na Titovom slavoluku, podignutom 81. , se nalaze dva istorijska reljefa koja čuvaju sećanje na Titovo osvajanje Jerusalima.

Kao i na Oltaru mira, reljefi Titovog slavoluka prikazuju poznat i prepoznatljiv istorijski događaj.

Poznat i prepoznatljiv istorijski događaj: radi se o Titovom osvajanju Jerusalima, događaj je prepoznatljiv po sedmokrakom svećnjaku koga vojnici iznose kao deo plena. Titov slavoluk, 81. , Rim

Za razliku od toga, grčki reljef, i kada je napravljen povodom neke određene bitke, kao naprimer pobede nad Persijancima, to čini tako što je predstavlja kao simboličnu, mitsku borbu: kao borbu Lapita i Kentaura naprimer, ili, kao što čini Skopas na frizu Mauzoleja u Halikarnasu, kao borbu Grka sa Amazonkama. . . Borba Grka i Amazonki, Skopas, frise du Mausolée d’Halicarnasse, 350 av. J. C.

Izdvojite najbitnije: Skulptura antičkog Rima • Značajan deo rimske umetničke produkcije su kopije grčkih dela, ali Rimljani stvaraju i svoju specifičnu tradiciju: portret i istorijski reljef. • Dok grčki umetnik predstavlja ideju, ideal čoveka, rimski predstavlja određenog, stvarnog čoveka, pridajući važnost postizanju sličnosti sa modelom. U tome vidimo uticaj rimske tradicije čuvanja posmrtnih maski. Ta individualizacija i mogućnost identifikacije modela je osnovna karakteristika rimske umetnosti iz vremena Republike. • Sa Carstvom se ova tradicija donekle menja: realizam opstaje u prikazu odeće, ali portret Cara biva idealizovan (po ugledu na egipatsku ideju o božanskoj prirodi faraona). • Istorijski reljef: dok Grci slave pobede prikazujući ih kao mitološke, simbolične, vanvremenske borbe, rimski reljef prikazuje određene, skorašnje, prepoznatljive događaje.

Minimum: • Grčka skulptura: idealno telo, mitske borbe, vanvremenski događaji. • Rimski republikanski portret: realizam, individualizacija, prepoznatljivost. • Rimski portret u doba Carstva: Idealizacija Carevog lika ( i dalje realizam detalja, odeće. . . ) • Rimski reljef obeležava skore, poznate, određene, prepoznatljive događaje ( « portret događaja » ), sa portretski predstavljenim učesnicima.