Umetnost prve polovine XX veka Izraziti se Fovizam

Umetnost prve polovine XX veka Izraziti se: Fovizam, nemački ekspresionizam, bespredmetna umetnost Analiza forme: Kubizam, neoplasticizam, suprematizam Imaginarno : Dada, fantastična umetnost, magični realizam, nadrealizam

Tri tendencije u umetnosti početka XX veka Prva polovina XX veka obeležena je brzom pojavom i simultanim postojanjem mnogih pravaca. Da bismo se snašli u tim novim « izmima » , grupisaćemo ih u tri kategorije, prema osnovnim idejama koje ih uobličavaju. Videćemo da su to ideje koje smo pominjali već u postimpresionizmu. . . • ekspresionizam, koji stavlja akcenat na izraz osećanja umetnika; • Apstraktna umetnost koja se bavi formalnom strukturom stvarnosti i umetničkog dela; • Umetnost imaginacije ili fantastična umetnost, koja istražuje svet mašte, spontane misli, iracionalnog, bavi se unutrašnjim svetom umetnika. . .

Umetnost prve polovine XX veka Izraziti se: Fovizam, nemački ekspresionizam, bespredmetna umetnost Analiza forme: Kubizam, neoplasticizam, suprematizam Imaginarno : Dada, fantastična umetnost, magični realizam, nadrealizam

Izražajna snaga čiste boje: fovizam, Anri Matis • Tokom ovog perioda, u Parizu se organizuje više izložbi dela Van Goga, Gogena i Sezana (preminulih 1890, 1903 i 1906). Njihove intenzivne boje i namerna iskrivljenja inspirišu mlade umetnike. • Među njima se izdvaja Anri Matis (Henri Matisse, 1869 -1954). Njemu će se pridružiti i drugi umetnici… Na Jesenjem salonu 1905, prvom javnom nastupu grupe, ovi umetnici izlažu slike kojima dominira intenzivna, čista boja, i jednobojne površine bez tonskog modelovanja. • Dela izazivaju skandal, a kritičar Luj Vosel upoređuje salu u kojoj su izložena sa « zverinjakom » . Taj naziv sami umetnici odmah prihvataju, i nadalje sebe nazivaju fovistima (od fr. «les fauves » , divlje zveri).

Fovizam • Osnovna karakteristika fovizma je intenzitet boje. Čista boja koju koriste nije stvarna boja opaženog: ovi umetnici zastupaju umetnost koja se oslanja na instinkt, osećaj umetnika pri izboru boja. Boja se tako odvaja od opažene, i služi izrazu umetnika. • Fovisti međutim ne dovode u pitanje predstavljački karakter slike: prizor je jasno prepoznatljiv. Derain, Bateaux dans le port de Colliure, 1905 Matisse, Vue de Colliure, 1905

Fovizam, Andre Deren (André Derain, 1880 -1954) Čamci u luci, 1905 André Derain, Krivina u Estaku, 1905 U Derenovom delu je vidan uticaj postimpresionizma, u ovim delima konkretno Sinjakovog poentilizma, i Gogenove «ne sasvim realne » boje, koja kod fovista stiče punu autonomiju.

Pol Sinjak, Papska palata u Avinjonu, 1900 Pol Gogen, Plavo drveće, 1888 Andre Deren: Čamci u luci, 1905 Andre Deren, Krivina u Estaku, 1905

Anri Matis (Henri Matisse, 1869 -1954) • Najstariji u ovoj grupi slikara, i najznačajniji među njima, Anri Matis, u 21 godini napušta studije prava da bi se posvetio slikarstvu, otkrivši koliko mu zadovovoljstvo donosi tokom jednog oporavka. Na početku kopira starije slikare… • Usvaja uticaje impresionista i post-impresionista: Sinjakov poentilizam, Sezanove distorzije, naglašen intenzitet Gogenove boje…

…da bi potom otišao još dalje sa oslobađanjem boje od realističnog prikaza, kao što se može videti i u ova dva portreta njegove žene (Gospođa Matis sa zelenom prugom)… Gospođa Matis sa šeširom, 1905 Gospođa Matis sa zelenom prugom, 1905

Pol Sezan, Kupačice, 1875 Matis, Slast i mir i raskoš, 1904 -05 U slici Slast i mir i raskoš, očigledan je poentilistički uticaj, dok je tema citat Sezanovih Kupačica. Matis međutim bez ustezanja koristi čistu i intenzivnu boju, koja jedva da ima naznake realističnog…

Matis slika Radost života 1905, sliku koja se može smatrati manifestom fovizma: čista boja je plošno naneta, bez modelovanja, forme su uprošćene i linijom jasno oivičene. Matisse, La joie de vivre, 1905

Pejzaž i položaj žene u prvom planu nam ukazuje da se radi o stilskoj vežbi: Matis se ovde ugleda Ticijanove Bahanalije, ali kao da se pre svega bavi rasporedom boja i linija na ravnoj površini platna. Tela ostaju anatomski korektna. Le Titien, Bacchanale, 1518 Matisse, La joie de vivre, 1905

« Ono za čim pre svega tragam je izraz, ekspresija, ali. . . ekspresija nije strast koja se ogleda na ljudskom licu… U mom delu, cela je kompozicija ekspresivna. Raspored figura i predmeta, prazan prostor oko njih, proporcije, sve igra svoju ulogu. » Matis, Igra, 1910

U svojim mrtvim prirodama, Matis će isprobati Sezanove distorzije prostora, ali će se pre svega baviti daljim integrisanjem ornamenta u svojim slikama. Cézanne, 1890 -94, Nature morte Henri Matisse, 1909, Nature à la bouteille de menthe morte à la nappe bleu

U Harmoniji u crvenom, 1908 -1909, vidimo da ornament organizuje celu kompoziciju, dok je boja osnovni element slike. Desert (Harmonija u crvenom), Matisse, 1908 -1909

Boja je najznačajniji element i ove slike, u kojoj je dubina prostora jedva naznačena narandžastom linijom na crvenoj pozadini, kao i konture prikazanih predmeta… Matisse, Atelier rouge, 1911

Matis će isprobati Sezanove distorzije, ovde na telu Plavog akta (Sećanje na Biskru, 1906), ali će se, uplašen nepovoljnim kritikama, vratiti na uprošćen, ali anatomski korektan prikaz tela, koji će kasnije evoluirati do monohromnih kolaža… Nu bleu (Souvenir de Biskra), 1906 Nu rose, 1935 Nu Bleu IV, 1952

Dok će prostor, od dekorisanog prostora postati dekoracija…

« Ono za čim pre svega tragam je izraz, ekspresija, ali. . . ekspresija nije strast koja se ogleda na ljudskom licu… U mom delu je cela kompozicija ekspresivna. Raspored figura i predmeta, prazan prostor oko njih, proporcije, sve ima svoju ulogu. » Matis, Igra, 1910

Za to vreme u Nemačkoj: nemački ekspresionizam Ta ekspresija će imati sasvim druge domete u Nemačkoj, gde se formiraju umetničke grupe Die Brücke ( « Most » , u periodu između 1905 i 1913 u Drezdenu i Berlinu, umetnici Ernst Ludwig Kirchner, Karl Schmidt-Rottluff, Emil Nolde. . . ) i Der Blaue Reiter (Plavi jahač, osnovan u Minhenu 1906) u kome je najznačajniji predstavnik Vasilije Kandinski, Rus koji živi u Nemačkoj)…

Die Brücke ( « Most » ) (1905 - 1913, Drezden i Berlin) • Naziv grupe potiče iz Ničeovog Zaratustre. I ovi umetnici odbacuju stare umetničke tradicije i tragaju za novom umetnošću koja bi neposredno izražavala umetnikova osećanja: crtež je brz, boje intenzivne, čiste ili malo mešane. • Grupa se međutim ne bavi formalnim aspektima dela: za njih je sadržaj bitniji od forme, te njihova dela imaju dimenziju društvene kritike. To je najbitnija razlika između nemačkog ekspresionizma i fovizma u Francuskoj. • Stil je prepoznatljiv po jakim bojama, u komplementarnim kontrastima, rudimentarnim formama naznačenim izlomljenom linijom i oštrim uglovima, i vidnom uticaju primitivne umetnosti (afričke maske). Omiljene teme su akt, simbol prvobitnog Raja, ali i urbani prizori, a slikaju i pejzaže, mrtve prirode i portrete.

Nemački ekspresionizam: Die Brücke, grupa Most, Kirhner (Ernst Ludwig Kirchner, 1880 -1938) • Kirhner se smatra najtipičnijim predstavnikom grupe. Veoma osetljiv po prirodi, beleži prizore sa ulica Berlina. Brz crtež, izlomljena linija, i intenzivna, skoro fluorescentna boja izražavaju njegovu nelagodu. Kirchner, Rue à Dresde, 1908 Kirchner, Scène de rue à Berlin 1913

U Kirhnerovim slikama je vidan uticaj Van Goga, Gogena i Matisa, ali pre svega neposredni uticaj Edvarda Munka, koji u to vreme takođe živi u Berlinu. Munk, Veče na Aveniji Karl Johan, 1892 Kirhner, Ulica u Drezdenu, 1908

Nemački ekspresionizam, grupa Most: Emil Nolde (1867 -1956) Drugi tipični predstavnik nemačkog ekspresionizma, iako se pridružuje grupi kasnije, i ubrzo je napušta, je Emil Nolde. Pod uticajem belgijanca Ensora (James Ensor) i Van Goga, privučen primitivnom umetnosti Afrike i mitom o dobrom divljaku, Nolde slika instiktivno i psihološki pronicljivo. . .

Posle teške bolesti, od 1909 slika religiozne teme mistične inspiracije, kao u ovoj Tajnoj večeri. Nolde, Tajna večera, 1909

Der Blaue Reiter, (Plavi jahač), Minhen, 1906 -13 • U grupi « Plavi jahač » dominira ličnost Rusa Vasilija Kandinskog, koji će učiniti naredni korak u emancipaciji umetnosti, oslobađajući je od dominacije predstavljačkog, teme. • Drugi predstavnici grupe su Franc Mark, August Make i Pol Kle.

Vasilij Kandinski, Skica za Kompoziciju VII, 1913

Vasilij Kandinski (1866 -1944), nepredstavljačka, bespredmetna umetnost • Oslanjajući se na boje i dinamičnu liniju pariskih fovista, Kandinski počevši od 1910 stvara novi, potpuno nepredstavljački stil u slikarstvu, eliminišući svaku naznaku predstavljanja realnog sveta, gde su ostaci figurativnog, prepoznatljivog samo slučaj. • Kandinski objašnjava da to čini u odgovoru na « neodložni nalog svoje duše» , izražavajući u svojim slikama svoju « unutrašnju neophodnost » , umesto da predstavlja slučajne spoljne nadražaje kao što su izgled nekog tela, ili pejzaža… Ovakav diskurs bi se mogao nazvati romantičnim. . . 1913, Bordure blanche (Saint Georges terrassant le dragon) Esquisse pour la Composition VII, 1913

Naslovi njegovih dela dolaze iz sveta muzike, kao « Kompozicija » , « Fuga » , « Improvizacija » itd… Kandinsky, Fugue 1914 Kandinsky, Improvisation, 1914

Boja, izraz: fovizam, ekspresionizam i bespredmetna (nepredstavljačka) umetnost • Već duže vreme pominjemo slikare koji govore o izražajnoj, ekspresivnoj snazi boje, koja prenosi emocije… • Van Gog kroz komplementarne kontraste crvene i zelene boje izražava « strašne ljudske strasti» … Ali njegova boja, iako intenzivna, čuva svoju referencijalnost. Već kod Gogena, počinje osamostaljivanje, emancipacija boje, koja nije sasvim realna. • Fovisti će učiniti sledeći korak, odvajajući boju na slici od boje motiva (ali čuvajući prepoznatljiv oblik!). Matis govori o ekspresivnosti ali precizira de «ekspresija nije odraz strasti na ljudskom licu… Kompozicija mojih dela je u celosti ekspresivna. » • Kandinski će učiniti sledeći korak, oslobađajući sliku « narativnog » sadržaja. Govorimo o nepredstavljačkoj ili bespredmetnoj umetnosti. • Nasuprot tome, nemački ekspresionisti iz grupe Most smatraju da je sadržaj bitniji od forme, što njihovim delima daje i dimenziju društvene kritike. Kirhner svojim jakim, neprirodnim bojama naglašava svoju nelagodu u urbanom okruženju njegovog doba.

Boja: intenzivirana, ne sasvim prirodna, autonomna boja, izražajna (ekspresivna) snaga boje, bespredmetno /nepredstavljačko slikarstvo

Vasilij Kandinski, Skica za Kompoziciju VII, 1913

Apstraktna vs. Nefigurativna (Bespredmetna, nepredstavljačka) umetnost • Kada govorimo o apstraktnoj umetnosti, mislimo da je umetnik analizirao i uprostio u stvarnosti opažene (kao Sezan kada govori da se prirodne forme zasnivaju na kupi, lopti i cilindru). Govorimo o apstrakciji kada govorimo o Sezanovom postupku, i taj termin ćemo koristiti kada budemo govorili o kubizmu i drugim sličnim pravcima koji zadržavaju predstavljački karakter. • Nefigurativna ili nepredstavljačka umetnost daje autonomiju likovnim elementima koje koristi (boja, oblik itd. . . ), eliminišući svaku naznaku predstavljanja realnog sveta, gde su ostaci figurativnog, prepoznatljivog, ukoliko postoje, samo slučajnost.

Matisov fovizam, u Francuskoj: boja je osnovni element slike, ornament organizuje kompoziciju. « U mom delu cela je kompozicija ekspresivna. Raspored figura i predmeta, prazan prostor oko njih, proporcije, sve igra svoju ulogu. » Desert (Harmonija u crvenom), Matisse, 1908 -1909

« Ono za čim pre svega tragam je izraz, ekspresija, ali. . . ekspresija nije strast koja se ogleda na ljudskom licu… U mom delu je cela kompozicija ekspresivna. Raspored figura i predmeta, prazan prostor oko njih, proporcije, sve ima svoju ulogu. » Matis, Igra, 1910

Nemački ekspresionizam: Die Brücke ( « Most » , 1905 -1913, Drezden i Berlin), Kirhner: izrazitio svoju ličnu nelagodu može poprimiti dimenzije društvene kritike… Kirchner, Rue à Dresde, 1908 Kirchner, Scène de rue à Berlin 1913

Nefigurativno slikarstvo: Vasilij Kandinski, Skica za Kompoziciju VII, 1913