Barok u Italiji skulptura baroka Bernini 1598 1680

Barok u Italiji: skulptura baroka Bernini (1598 -1680): karakteristike skulpture baroka na primeru najznačajnijih dela

Barok: pojam, kontekst, Barok u Italiji • Pojam « Barok » se odnosi na stil koji dominira u umetnosti između 1600 -1750. Potiče od reči « baroco » koja znači « nepravilan, izobličen, groteskan » , prvobitno korišćene da opiše takve bisere. • Barok je istovremeno i umetnost kontrareformacije, u Italiji, Flandriji i Španiji, perioda konsolidacije katoličke vere posle protestantske krize, ali i protestantske Holandije, kao i apsolutističke monarhije u Francuskoj. Barok će se međutim u ovim različitim kontekstima imati različite forme, o kojima ćemo govoriti u narednom periodu. • Prestonica Baroka u Italiji je Rim: papstvo finansira umetnost sa ciljem da od Rima načini najlepši grad na svetu « na slavu Boga i Crkve » (katoličke, naravno).

Na prošlom času: slikarstvo baroka u Italiji • Barokno slikarstvo koristi tehničke inovacije renesanse (linearnu i atmosfersku perspektivu, chiaroscuro i sfumato), da dočara iluziju beskonačnog prostora: svodovi i kupole crkava i palata se naizgled otvaraju, prisustvujemo vaznesenjima, uspenjima, apoteozama. . . • Govorimo o baroknom iluzionizmu, koji je najznačajnija karakteristika. Baroknog slikarstva u Italiji. Andrea POZZO, (1642 -1709), Apoteoza Svetog Ignacija, 1688 -90, Sant Ignazio, Rome

Drugi aspekt baroknog slikarstva sa severa Italije u Rim donosi Karavađo (Caravaggio, 1573 -1610). U njegovim slikama vidimo uticaj realizam severa Italije: ambijenti u kojima prikazuje religiozne scene su skromni i svakodnevni, misterija vera je svakome neposredno dostupna (protestantska ideja). Karavađo, Poziv Svetog Matije, 1597 -98, Rim Karavađo, Spuštanje u grob, 1602 -03

Ali kod Karavađa, telo je u toj meri nepodnošljivo realistično, naturalistički prikazano da govorimo o naturalizmu… Karavađo, Neverstvo Tomino, 1601 -02

Skulptura baroka u Italiji: Bernini (1598 -1680) • Videli smo koje su najznačajnije karakteristike baroknog slikarstva u Italiji, a danas ćemo, na primerima dela Đanlorenca Berninija (Gianlorenzo Bernini, 1598 -1680), najznačajnijeg skulptora ovog perioda, videti karakteristike skulpture baroka. • Počećemo od skulptura koje su mladom Berniniju obezbedile slavu: Otmica Prozerpine (1622), David (1623) i Apolon i Dafne (1625) i na njima videti osnovne karakteristike skulpture ovog perioda; • Potom ćemo na Ekstazi Svete Tereze i Kapeli Kornaro crkve Santa Maria della Vittoria u celini (1645 -1652), videti još neke bitne karakteristike ovog stila.

Prikazati najznačajniji trenutak… U ovoj skulpturalnoj grupi vidimo prvu karakteristiku barokne skulpture: izbor ključnog, prelomnog, najznačajnijeg trenutka akcije: u mitu o Apolonu i nimfi Dafne koju bog proganja svojom ljubavlju, to je svakako trenutak u kome se nimfa, uvidevši da ne može pobeći, pretvara u drvo lovora. Bernini, Apolon i Dafne, 1625

I u Otmici Prozerpine vidimo najdramatičniji trenutak, u isto vreme nasilan i erotičan. Trag koji utiskuju zgrčeni prsti Plutona, boga podzemnog sveta, u Prozerpininu butinu je virtuozno izveden.

Drama, nasilje, strah, erotizam: pobuditi čula! Barokna umetnost bira najdramatičnije trenutke akcije, rado prikazuje scene u kojima su nasilje i erotizam kombinovani, jer se takvi prikazi najdirektnije obraćaju čulima posmatrača. Kompozicija ovih skulpturalnih grupa je spiralna i doprinosi dramatičnosti prikaza. Bernini, Apolon i Dafne, Otmica Prozerpine

Spiralna kompozicija ne samo da doprinosi dramatičnosti prikaza, već i generiše novi, aktivni odnos skulpture sa prostorom u kome se nalazi.

Spiralna kompozicija postoji i kod Berninijevog Davida, prikazanog u trenutku borbe, u snažnom okretu oko sebe, i ne samo da doprinosi prikazu dinamizma ovog gesta, već i zahvata, aktivira okolni prostor. Spiralna kompozicija dakle generiše novi, aktivni odnos skulpture sa prostorom koji je okružuje. Taj aktivni odnos skulpture sa prostorom u kome se nalazi je karakterističan za barok. Bernini, David, 1623

« Nevidljivi komplement » , dopuna U trenutku kada izbacuje svoj kamen iz praćke, David nije nezavisan, već stvara iluziju da se njegov gest nastavlja u prostoru koji ga okružuje: iako neprikazano, pretpostavljamo prisustvo Golijata. . . Govorimo o nevidljivom komplementu, koji dopunjuje baroknu skulpturu. Bernini, David, 1623

Bernini, David, 1623 • Spiralna kompozicija nas navodi da obilazimo oko skulpture. Pretpostavljamo i prisustvo Golijata, koji je Davidov nevidljivi komplement. Tako barokna skulptura osvaja okolni prostor. Govorimo o aktivnom odnosu prema prostoru.

Spiralna kompozicija i postojanje «nevidljivog komplementa » generišu aktivan odnos barokne skulpture sa prostorom koji je okružuje. Le Bernin, David, 1623

Berninijev David zaposeda okolni prostor svojim gestom koji sugeriše i prećutno prisustvo Golijata. Posmatrač kao da prisustvuje događaju, koji se odvija pred našim očima, kao gledaoci u pozorištu. . . Bernini, David, 1623

Uporedimo baroknu i renesansnu skulpturu na primerima Berninijevog i Mikelanđelovog Davida… Renesansa vs. Barok: David, Mikelanđelo, 1504 i Bernini, 1623

Poređenje barokne i renesansne skulpture na primerima Berninijevog i Mikelanđelovog Davida… • Mikelanđelov David je predstavljen pred akciju, u uravnoteženom i stabilnom kontrapostu, položaju koji i pored napetog izraza lica odaje utisak mira: borba tek predstoji. • Berninijev David je prikazan u najnapetijem, najintenzivnijem trenutku borbe, telo je u jakoj torziji, zamahu, kompozicija je spiralna, stvara utisak pokreta koji se odvija pred našim očima. Cela skulptura deluje dramatično. • Psihološki realizam portreta prati akciju: na vrhuncu drame, Berninijev David grize usne. . .

Na prethodnom času smo videli da je iluzionizam najbitnija karakteristika baroknog slikarstva, koje dostignuća renesanse koristi da bi dočaralo iluziju beskrajnih prostora naprimer… Andrea POZZO, Apoteoza Svetog Ignacija, 1688 -90, Sant Ignazio, Rome

Tako stižemo do još jedne bitne karakteristike umetnosti baroka u Italiji, koju ćemo videti na primeru kapela Kornaro u crkvi Santa Maria Vittoria u Rimu. . . Bernini, Ekstaza svete Tereze, (oko 1650, kapela Kornaro, Santa Maria Vittoria, Rim)

Barokna skulptura, u sadejstvu sa slikarstvom i arhitektonskim prostorom u kome se nalazi, stvara kompozitnu iluziju koja podseća na pozorišnu scenu. Kao primer videćemo Berninijevo remek delo, celinu realizovanu za kapelu Kornaro crkve Santa Maria Vittoria u Rimu, oko 1650.

Prvo dekor (slikani i u štukaturi, gipsanom reljefu) u gornjem delu kapele: sveti duh u obliku golubice (naslikane) među anđelima (naslikanim i u štukaturi) nadleće scenu…

Sa obe strane scene, «gledaoci» sede u svojim «ložama» (kombinacija skulpture i arhitektonskog dekora), kao u pozorištu…

Scena je osvetljena svetlošću koja, niz pozlaćene zrake, pada na skulpturalnu grupu u mermeru iz za tu namenu projektovanog skrivenog prozora…

Barokna skulptura, u sadejstvu sa slikarstvom i arhitektonskim prostorom u kome se nalazi, stvara kompozitnu iluziju koja podseća na pozorišnu scenu. Ekstaza Svete Tereze, oko 1650, kapela Kornaro u crkvi Santa Maria Vittoria u Rimu.

Pogledajmo sada samu scenu, u kojoj anđeo « kopljem u plamenu » probada Svetu Terezu « iznova i iznova je ubadajući u srce » … L’extase de la sainte Thérèse, la chapelle Cornaro, santa Maria della Vittoria, Rome, (1645 -1652)

Bernini, Ekstaza svete Tereze, (oko 1650, kapela Kornaro, Santa Maria Vittoria, Rim)

Bernini, Blažena Ludovika Albertoni

Bernini se ne libi da religioznu ekstazu svete Tereze prikaže kao telesnu. U tome potporu nalazi i u beleškama svete Tereze, ali i u karakteru same barokne umetnosti, koja se koristi jakim emocijama (prikazima nasilja, erotizmom, strahom) da bi direktnije dotakla posmatrača, obraćajući se direktno čulima. Bernini, Ekstaza svete Tereze, (oko 1650, kapela Kornaro, Santa Maria Vittoria, Rim)

Proširite vaše znanje: Mistični erotizam baroka • Žak Lakan (Jacques Lacan, Seminar “Još", 21 novembre 1972): « [. . . ] što se tiče Svete Tereze, usudimo se napokon izgovoriti… uostalom dovoljno je da pogledate Berninijevu skulpturu da biste shvatili: radi se o erotskom užitku ! Ali u čemu ona uživa ? Možda je najznačajnije svedočenje mistika upravo ta tvrdnja, da oni osećaju iako o tome ne znaju ništa. » • Pojedini savremeni kritičari objašnjavaju religijska iskustva bliska sinkopi, pre nego kao duhove fenomene, kao psiho-fiziološka iskustva bliska orgazmu. . . Savremeni hrišćanski filozof Žan-Luk Marion (Jean-Luc Marion) u svom « Erotskom fenomenu» govori o Bogu kao onom koji nas prevazilazi kao « najbolji ljubavnik » ! • I zaista, položaj tela i izraz lica Svete Tereze bi se mogli tako protumačiti. Iako je ova teorija zavodljiva, pojedini stručnjaci za barok je ipak dovode u pitanje: zar bi Bernini, sledbenik Ignacija Lojole, mogao imati takvu nameru?

Izdvojite najbitnije: Barokna skulptura se obraća osećanjima gledaoca. Koristi jake emocije: strah, nasilje, erotizam kao izražajno sredstvo.

Karakteristike barokne skulpture • Dinamična i ekspresivna, bira najdramatičniji, prelomni trenutak akcije. Koristi jake emocije: strah, nasilje, erotizam kao izražajno sredstvo. Psihološki realizam takođe prenosi emocije. • Spiralna kompozicija i postojanje nevidljivig komplementa, doprinose aktivnom odnosu sa prostorom. • Skulptura, uz slikarstvo i arhitektonski dekor kreira kompozitne scene, stvara iluziju našeg svedočenja sceni, poput gledaoca u pozorištu.

Najznačajnija Berninijeva dela Otmica Prozerpine, 1621/22; David, 1623; Apolon i Dafne, 1625; Ekstaza Svete Tereze (kapela Kornaro, Santa Maria della Vittoria, Rim), 1645 -1652

Primer pitanja: Uporedimo baroknu i renesansnu skulpturu na primerima Berninijevog i Mikelanđelovog Davida… Renesansa vs. Barok: David, Mikelanđelo, 1504 i Bernini, 1623

Poređenje barokne i renesansne skulpture na primerima Berninijevog i Mikelanđelovog Davida… • Mikelanđelov David je predstavljen pred akciju, u uravnoteženom i stabilnom kontrapostu, položaju koji i pored napetog izraza lica odaje utisak mira: borba tek predstoji. • Berninijev David je prikazan u najnapetijem, najintenzivnijem trenutku borbe, telo je u jakoj torziji, zamahu, kompozicija je spiralna, stvara utisak pokreta koji se odvija pred našim očima. Cela skulptura deluje dramatično. • Psihološki realizam portreta prati akciju: na vrhuncu drame, Berninijev David grize usne. . .

Renesansa vs. Barok: David, Mikelanđelo, 1504 i Bernini, 1623 • Spiralna kompozicija nas navodi da obilazimo oko skulpture. Pretpostavljamo i prisustvo Golijata, koji je Davidov nevidljivi komplement. Tako barokna skulptura osvaja okolni prostor. Govorimo o aktivnom odnosu prema prostoru.

Renesansa: Mikelanđelov David: frontalan, uravnotežen položaj, utisak sabilnosti, trenutak mirovanja pred akciju Barok: Berninijev David: najdramatičniji trenutak borbe, spiralno odvijanje pokreta, « nevidljivi komplement» , aktivni odnos prema prostoru, psihološki realizam Renaissance vs. Baroque: David, Michelange, 1504 et Le Bernin, 1623

Thérèse d'Avila (canonisée en 1622) dans son autobiographie publiée sous le titre la Vie de sainte Thérèse de Jésus (1515 -1582), une mystique cloîtrée, carmélite déchaussée, réformatrice et religieuse: « J'ai vu dans sa main une longue lance d'or, à la pointe de laquelle on aurait cru qu'il y avait un petit feu. Il m'a semblé qu'on la faisait entrer de temps en temps dans mon cœur et qu'elle me perçait jusqu'au fond des entrailles; quand il l'a retirée, il m'a semblé qu'elle les retirait aussi et me laissait toute en feu avec un grand amour de Dieu. La douleur était si grande qu'elle me faisait gémir; et pourtant la douceur de cette douleur excessive était telle, qu'il m'était impossible de vouloir en être débarrassée. L'âme n'est satisfaite en un tel moment que par Dieu et lui seul. La douleur n'est pas physique, mais spirituelle, même si le corps y a sa part. C'est une si douce caresse d'amour qui se fait alors entre l'âme et Dieu, que je prie Dieu dans Sa bonté de la faire éprouver à celui qui peut croire que je mens. » Bernin, L’extase de la sainte Thérèse, chapelle Cornaro, santa Maria della Vittoria, Rome, (1645 -1652)