Sistematizacija Egipatska umetnost Reljef i slikarstvo egipatski stil

Sistematizacija: Egipatska umetnost Reljef i slikarstvo: egipatski stil Skulptura Arhitektura: grobnice i hramovi

Istorija starog Egipta –periodizacija Periodizacija se bazira na dinastijma: • Predinastički period: prelaz iz preistorije na I dinastiju, malo posle 3000 p. n. e. (zidna slika iz Hijerakonpolisa, Ljudi, barke i životinje, oko 3200 p. n. e. ); • Staro Carstvo (od I dinastije, malo posle 3000 p. n. e. , do pada VI dinastije oko 2155 p. n. e. ) (Narmerova paleta, mastabe, stepenasta Zoserova piramida, piramide u Gizi, skulptura); • Srednje Carstvo (pad centralizovane vlasti faraona, politički nemiri, smenjivanje brojnih dinastija: 2134 -1785 p. n. e. ) • Novo Carstvo (XVIII, XIX i XX dinastija, od 1580 p. n. e. do 1000 p. n. e. ). Egipatsko hram. Ehnatonov stil.

Egipatski stil kao što smo ga upoznali na Narmerovoj paleti • Površina je podeljena na horizontalne trake i svaka figura ima pod sobom nacrtanu liniju tla – govorimo o vertikalnoj perspektivi. • Faraon je predstaljen veći da bi se ukazalo na njegov značaj. Govorimo o perspektivi po važnosti, ili po značenju. • Ljudska figura se predstavlje iz profila, ali taj profil kombinuje i prikaz anfas (naizmenično frontalni stil) (glava i noge iz profila, torzo i oko anfas). Ovo pravilo se pogotovo primenjuje na predstavu faraona: govorimo o hijeratičnosti predstave faraona. • I u drugim predstavama vidimo da egipatski umetnik ne traži iluziju, već prikazuje iz onog ugla iz kog je prepoznavanje najlakše.

Površina je podeljena na horizontalne trake. Svaka figura ima pod sobom nacrtanu sopstvenu liniju tla. Nema pokušaja predstavljanja dubine prostora, ono što je dalje prikazano je iznad onoga što je bliže. Takav način predstavljanja se zove vertikalna perspektiva. Slika iz Unsuove grobnice, 1479 -1425 bc

Egipatski umetnik ne pokušava da stvori iluziju realnosti, predmeti su predstavljeni iz onog ugla iz koga se najlakše prepoznaju. Nebamunov vrt, 1400 p. n. e.

Faraon je veći od ostalih figura, to se zove perspektiva po važnosti ili po značenju. Na predstavu faraona se pogotovo primenjuje pravilo o naizmenično frontalnom (profil/anfas) predstavljanju : govorimo o hijeratičnosti predstave faraona. Ti assiste à une chasse à l’hippopotame, 2400 bc

Terminologija: stil, naizmenično frontalni stil, perspektiva, vertikalna perspektiva, perspektiva po važnosti, hijeratično 1. Stil: (od latinskog stilus, « šilo kojim se piše » , pisaljka), u likovnim umetnostima: način na koji je delo realizovana, skup formalnih karakteristika dela prema kojima delo situiramo po estetskom tipu (kao delo nekog autora, nastalo u nekom periodu. . . ). Naizmenično frontalni stil egipatske umetnosti. 2. Perspektiva: način na koji su predmeti i likovi predstavljeni na ravnoj površini slike. Vertikalna perspektiva, Perspektiva po važnosti/po značenju u egipatskoj umetnosti. 3. Hijeratično: (od latinskog hieraticus, grčkog hieratikos, “ono što se odnosi na svete stvari”) u umetnosti, način predstavljanja nametnut religijskim pravilima: hijeratičnost predstave faraona u egipatskoj umetnosti (ukočenost, nepromenljivost). . .

Skulptura Starog carstva: sedeće statue faraona • Figura faraona izgleda statično i moćno, kao da je egipatski umetnik na dve strane kamenog bloka nacrtao faraona anfas i iz profila (naizmenično frontalni stil), i potom klesao po tim projekcijama dok se nisu sastale. I ovde bismo mogli govoriti o pravilu, i hijeratičnosti predstave faraona.

Terminologija: Hijeratično: (od latinskog hieraticus, grčkog hieratikos, “ono što se odnosi na svete stvari”) u umetnosti, način predstavljanja nametnut religijskim pravilima: hijeratičnost predstave faraona u egipatskoj umetnosti (statično, nepromenljivo, po strogim pravilima). . .

Poredeći Zoserov, Kefrenov i Mikerinov portret, vidimo da, iako telo nije individualizovano, dok je portret, i pored idealizacije, ipak blago i individualizovan. Terminologija: portret, individualizovano, idealizovano

Mikerinos i kraljica, Mikerinos i dve boginje, oko 2470 p. n. e.

Stojeća predstava faraona (ovde sa suprugom, odnosno sa dve boginje): • Mikerin i kraljica stoje, približno su iste visine, Mikerinu su ruke opuštene uz telo, pesnice su stisnute; • Oboma je leva noga isturena napred, kao u iskoraku, ali ipak ih doživljavamo statično, nemamo utisak kretanja. • Grupa nije sasvim odvojena iz kamene ploče u kojoj je isklesana, pozadina nije obrađena: predviđeno je da se posmatra spreda ili blago iskosa. To nazivamo pravilom frontaliteta.

Vrlo je slično i u predstavi Mikerinosa sa dve boginje, vidimo da se opet radi o pravilu predstavljanja, dakle opet možemo da govorimo o hijeratičnosti. . . I ova grupa je mišljena da se gleda spreda, statue nisu sasvim izdvojene iz kamena, pozadina nije obrađena, ruke nisu sasvim odvojene od tela niti noge jedna od druge: ustvari se ne radi o slobodnoj skulpturi, već o visokom reljefu.

Pisar, sedeći portret, obojeni krečnjak, oko 2400 p. n. e. Osim stojećih i sedećih predstava faraona, postoji i treća poza, u kojoj ovde vidimo prikazanog pisara. Pisar je značajna osoba u egipatskom društvu, njegov položaj je takođe statičan, simetričan, ali naravno manje značajna od faraona: i telo i portret mogu biti realistično prikazani, u većoj meri individualizovani.

I u portretu princa Ankafa, vidimo realizam portreta: možemo reći da je ovo prva portret-bista istorije umetnosti. . . Portret-bista Ankaf, oko 2500 p. n. e: individualizovan, realizam Mikerinos, oko 2470 p. n. e. : idealizovan, neznatno individualizovan portret

Skulptura Srednjeg carstva: psihološki realizam • U umetnosti ovog perioda se osećaju problemi ovog perioda. • Imamo novi tip portreta faraona: vidimo da je Sesostris III (1850 p. n. e. ) prikazan realistično, sa mračnim i zabrinutim izrazom. Ovaj fragment je uz to ostao bez faraonskih obeležja. • Govorimo o psihološkom realizmu portreta faraona. Sesostris III (1850 p. n. e. )

Staro carstvo, moćni faraon: Mikerinos, oko 2470 p. n. e. : hijeratična predstava, neindividualizovano, idealizovano telo, idealizovano ali pomalo individualizovano lice Srednje carstvo: lice faraona Sesostrisa III, 1850 p. n. e: zabrinut izraz, psihološki realizam

Ehnaton (Amenofis IV): Ehnatonov stil • Posle nestabilnog perioda Srednjeg carstva, autoritet faraona biva ponovo konsolidovan u Novom carstvu, ali na drugačiji način: vrhovni bog je sada Amon (Râ), Bog-Sunce, koji vlada nad nižim božanstvima, u koje spada i faraon. Ova nova ideja, da je božanska moć faraona ispod božanske moći glavnog božanstva Amona, se negativno odražava na autoritet faraona: Amonovi sveštenici se bogate i postaju toliko moćni da ugrožavaju faraonov autoritet. • Amenofis IV, najzanimljivija ličnost među faraonima XVIII dinastije, pokušava da stane na put bogaćenju i rastućoj moći sveštenstva. Usvaja novog Boga Atona, Sunčev disk, kao jedinog, i menja svoje ime u Ehnaton (“onaj koji veruje u Atona”). Zatvara Amonove hramove i seli prestonicu u El Amarnu, tako uspostavljajući prvu monoteističku religiju u istoriji, koji ga neće nadživeti. • Ehnaton međutim uspostavlja i novi stil u umetnosti, koji zovemo Ehnatonov stil.

Ehnatonov stil • Građevine iz Ehnatonovog perioda nisu sačuvane, ali su nam ostali portreti faraona i njegove porodice koji ukazuju na promene u stilu skulpture ovog perioda.

Ehnatonovi portreti nam ponekad liče na karikature, ali u njima vidimo želju da se izbegne hijeratičnost tradicionalnog stila: linija je krivudava, lice izduženo, možemo govoriti o novom idealu lepote.

Čuvena bista njegove supruge Nefertiti je remek delo ovog stila: Ehenaton i Nefertiti, oko 1360 p. n. e.

U maloj skulpturalnoj grupi međutim, i pored tradicionalne poze, kraljevski par je prikazan realistično i u nesavršenosti tela, i u portretski rađenom licu, i u spontanosti poze, nežno se držeći za ruke. U ovom periodu realizam dakle postoji i u portretima faraona. Ehnaton i Nefertiti, 1351 -1346 p. n. e. , Luvr

U malom reljefu koji nam pokazuje kraljevski par u igri sa njihovim malim ćerkama, dok Aton, Bog sunčevog diska na njih šalje svoje zrake (šačice na kraju zraka), linija je krivudava, tela razigrana, sve je suprotno hijeratizmu tradicionalnog stila: uživamo u spontanosti i svežini prikaza ove nežne porodične scene.

Spontanost, neposrednost posmatranja u reljefima kraljevskog para i njihovih kćeri

Nefertiti and her daughters

Skulptura i slikarstvo u Tutankamonovoj grobnici su u Ehnatonovom stilu. Tutankamon sa polusestrom i suprugom Ankesenamon

Staro Carstvo, Srednje carstvo, Novo Carstvo…

Grobnice od Starog do Novog carstva • Naše poznavanje egipatske civilizacije se zasniva skoro isključivo na grobnicama i njihovom sadržaju; • Grobnice Starog carstva su prvo mastabe (već od I dinastije, malo posle 3000 p. n. e. ), četvrtaste humke ozidane kamenom ili ciglom iznad grobnica ukopanih duboko u zemlju. • Tokom treće dinastije javljaju se prve piramide: prvo Zoserova stepenasta piramida (arhitekta Imotep, kao šest mastaba), potom Snefruove piramide, da bi vrhunac bio dosegnut trijadom velikih piramida kod Gize, za vreme IV dinastije: Keopsove (oko 2570 p. n. e), Kefrenove (oko 2530 p. n. e) i Mikerinove (oko 2500 p. n. e). Uz hram uz Kefrenovu piramidu u steni je isklesana velika Sfinga sa Kefrenovim likom. • U okviru Zoserove nekropole se nalazi i prva kolonada istorije umetnosti (oko 2600 p. n. e. ). Polustubovi nisu slobodni i imaju karakterističan biljni oblik (ovde kapiteli u obliku cveta papirusa).

Grobnice Starog Carstva: mastaba, stepenasta Zoserova piramida, Snefruova piramida ravnih strana ali prelomljenog nagiba…

Vrhunac (takođe vrhunac moći faraona): tri velike piramide kod Gize: Keopsove (oko 2570 p. n. e), Kefrenove (oko 2530 p. n. e) i Mikerinove (oko 2500 p. n. e), velika nekropola manjih piramida i mastaba. Sfinga uz hram uz Kefrenovu piramidu.

Velika Sfinga isklesana u steni u blizini hrama uz Kefrenovu piramidu: Kefrenov portret na telu lava (oko 2500 p. n. e. )

U okviru Zoserove nekropole se nalazi i prva kolonada u istoriji umetnosti (oko 2600 p. n. e. ). Polustubovi nisu slobodni i imaju karakterističan biljni oblik (ovde kapiteli u obliku otvorenog cveta papirusa). Terminologija: nekropola, polustub, kolonada, kapitel

Egipatski stub ima karakterističan biljni oblik (stabljika ili veza stabljika papirusa, lotosa ili palme), dok im kapiteli imaju oblik cveta ili lišća. U zavisnosti od toga da li imaju oblik papirusa, palme ili lotosa, nazivamo ih papiriformnim, palmiformnim ili lotiformnim. . .

Od Srednjeg carstva: hipogeji, podzemne grobnice • Vrhunac u moći faraona je vrhunac i u izgradnji piramida, dosegnut sa tri piramide u Gizi. U Srednjem carstvu, faraoni više neće ni pokušavati da ostvare takve podvige. Počevši od Srednjeg carstva, faraoni se sahranjuju u manjim i skromnijim grobnicama izdubljenim u stenama planine oko Tebe, nove prestonice. Te podzemne grobnice se zovu hipogeji. Grobnice izdubljene u steni, Beni Hassan (oko 1950 p. n. e. )

Grobnice Novog Carstva: hipogeji I grobnice Novog carstva su podzemni hipogeji ukopani u stenovite planine oko nove prestonice, Tebe. Hipogeji su grupisani prema društvenom statusu pokojnika, pa tako imamo “Dolinu kraljeva”, “Dolinu kraljica”, “Dolinu zanatlija”. . . Dolina kraljeva: ulaz u Tutankamonov hipogej

Hipogeji nastaju od mastaba ali im je osnovna razlika u tome što je sada mesto grobnice razdvojeno od mesta kulta. Mesto dnevnog kulta je sada zagrobni hram nešto dalje u dolini, a koji po planu i ukrasu liči na hramove posvećene bogovima. Terminologie: sépulture

Tipična osnova egipatskog hrama Egipatski hram je konstruisan duž ose koju čine aleja sfingi (koje čuvaju hram) kroz koju se dolazi do pilona, masivnih zidova trapezoidnog preseka koji formiraju ulaz. Na ulazu se nalaze dva obeliska (simboli sunčevih zraka). Tako se dolazi do peristila, četvrtastog dvorišta sa stubovima okolo, kroz koje se dolazi do hipostilne dvorane (dvorane pod stubovima), iz koje se stiže u svetilište u koje su samo faraon i sveštenici imali pristup (dvorana barke, dvorana darova, naos (pod 4 stuba), statua božanstva). Terminologija: piloni, obelisk, peristilno dvorište, hipostilna dvorana, naos

Pristupna aleja hrama Amon-Mut-Kensu u Luksoru : aleja sfingi, obelisk, piloni. Dve kolasalne statue Ramzesa II uokviruju ulaz. U dnu možemo videti peristilno dvorište i kolonadu. Hram Amon-Mut-Konsuu u Luksoru (1390 -1260 p. n. e. )

Oblik egipatskog hrama je simboličan, on reprodukuje svet u malom: teren na kome je sagrađen predstavlja Zemlju, prvobitni breg dok su stubovi biljke koje rastu na hraniteljskoj zemlji. Stubovi su u obliku stabla palme, cveta lotosa ili papirusa… Pod hrama se iz prostorije u prostoriju uzdiže, a plafon spušta tako da je svaka prostorija mračnija od prethodne. Svetilište simbolički predstavlja susret neba i zemlje, i dnevnu putanju sunca (od svetlosti dana do noćne tame).

Hramovi Novog carstva: hramovi posvećeni novom Amonovom kultu • Najznačajniji radovi vladara Novog carstva su posvećeni podizanju impozatnih hramova posvećenih Amonu. I hram u Luksoru, čiju izgradnju oko 1390 p. n. e. započinje Amenofis III, da bi je vek kasnije nastavio Ramzes II, je jedan takav hram. • Osnova hrama u Luksoru donekle odudara od tipične: pošto je hram građen u dva navrata, dograđeni deo sa osom ranije konstruisanog dela čini ugao, da bi osa hrama pratila tok Nila.

Osnova hrama u Luksoru Da bi osa hrama pratila tok Nila, osa kasnije dograđenog peristilnog dvorišta i piloni Ramzesa II (1260 p. n. e. ) odstupaju od ose starijeg dela (kolonada i peristilno dvorište Amenofisa III (1390 p. n. e. )).

Grobni hram kraljice Hatšepsut, Deir el-Bahari, oko 1480 p. n. e. • Grobni hram kraljice Hatšepsut je najimpozantnija građevina ranog perioda Novog carstva. Hram ima duplu namenu, grobnu ali posvećen je i bogu Amonu. • Hram se oslanja na stenovitu liticu, u čiji se reljef svojom arhitekturom zadivljujuće uklapa. Tri velike terase su povezane pristupnim rampama uokvirenim kolonadama koje ponavljaju postojeći reljef litice. Delo kraljičinog arhitekte Senmuta.

Grobni hram je namenjen kultu faraona za života i posmrtno. Hatšepsut je u skulpturi predstavljena sa uobičajenim znacima faraonske moći (i bradom!)