Posle II svetskog rata Sjedinjene Amerike Drave stupaju

Posle II svetskog rata: Sjedinjene Američke Države stupaju na scenu. . . Apstraktni ekspresionizam (Action painting : Pollock, Slikarstvo bojenog polja: Rothko, Barnett Newman, Ad Reinhardt) Slika kao predmet: Frank Stella Minimalizam (Tony Smith, Donald Judd, Sol Le. Witt) Land Art (Robert Smithson, Walter de Maria) Konceptualna Umetnost (Joseph Kosuth, Art & Langage) Happening (Allen Kaprow), Performance Fluxus (George Maciunas, Yoko Ono, Nam Jun Paik, Joseph Beuys) Body Art (Oppenheim, Burden, Acconci, Abramović) Neo Dada (Jasper Johns, Robert Raushenberg) Pop art (Roy Lichtenstein, Andy Warhol). . .

Novi centar umetnosti: Sjedinjene Američke Države • Brojni intelektualci i umetnici se tokom drugog svetskog rata, sklanjaju u Ameriku. Među njima i Andre Breton, Marsel Dišan, Max Ernst, Mark Šagal… Tako Sjedinjene države, koje su se već pokazale kao bolje tlo za nove ideje, postaju novi centar umetničkih avangardi XXog veka. • Prvi od tih novih pokreta koji označava ulazak američkih umetnika, tačnije Njujorške scene, na međunarodnu pozornicu je apstraktni ekspresionizam, kroz action painting Džeksona Poloka i coloured field painting, slikarstvo bojenog polja (Rotko ), za kojima slede i drugi pokreti. . .

Apstraktni ekspresionizam: action painting Apstraktni ekspresionizam se nadovezuje sa jedne strane na bespredmetno slikarstvo Kandinskog , ali i na slučajnost uvedenu u umetnost preko Dade i nadrealizma. Preteča Gorky, najznačajniji predstavnik je Džekson Polok, koji će iznalaženjem novih načina nanošenja boje (napr. “dripping”), naglasiti značaj gesta slikanja. Archile Gorky, 1944, La feuille d’artichaut est un hibou Jackson Pollock, Number 1, 1949

Apstraktni ekspresionizam: Jackson Pollock (1912 -1956) : action painting Jackson Pollock, Number 1, 1949

Podloge velikih dimenzija (ovde 269 cmx 530 cm), eksperimentisanje sa različitim bojama (uljana boja ali i aluminijumski lak) i različitim metodama nanošenja boje ( « dripping » , prosipanje, curenje. . . ) Action painting, Jackson Pollock

Stvaranje slike postaje događaj. . .

. . . što utire put događaju kao umetničkom delu, kao što ćemo kasnije videti sa happening-om. . .

Apstraktni ekspresionizam: Drugi aspekt apstraktnog ekspresionizma je coloured field painting, slikarstvo obojenog polja. Najznačajniji predstavnik je Mark Rothko (1903 -1973 ): ogromni četvorougaonici boje nejasnih kontura zauzimaju celokupno vizuelno polje posmatrača.

Mark Rothko (1903 -1973): veliki formati ali bez agresivnosti action paintinga: bitan je rezultat rada, a ne proces: ogromni četvorougaonici boje nejasnih kontura traže kontemplativni pristup. . . 1953, Zeleno i smeđe 1954, Ochre and Red on Red 1955, Red and Orange, 175, 5 x 141, 5 c

Drugi značajni predstavnici slikarstva bojenog polja (Field painting-a): Barnett Newmann (1905 -1970) 1949, Dionysius 1949, Yellow Painting 1967, Voice of Fire

Ad Reinhardt (1913 -1967), jednobojna, monohromna platna « neprimetno različite crne » .

Frank Stella (1936 - ), koji pripada prvoj generaciji umetnika formiranih na apstraktnoj umetnosti, čini sledeći korak: napušta tradicionalni četvrtasti oblik platna, oblik podloge je deo dela. Vue de l’exposition à la gallerie Léo Castelli, New York, 1962

Stela ravnomerno raspršuje boje po podlogama koje već od 1960 postaju aluminijumske ili bakarne ploče. Svaki utisak ručno izrađenog se gubi, ta se dela pre mogu nazvati objektima nego slikama. To je pojava slike-predmeta, kraj apstraktnog ekspresionizma i najava minimalizma.

Minimalizam uvodi u umetnost jednostavne forme, često u serijama i industrijski proizvedene prema uputstvima umetnika (oblik, veličina, materijal, količina). Tony Smith: Die (1961 -62) Donald Judd Untitled (Stack) 1965 Ove « strukture » pre nego « skulpture » se doživljavaju na nivou tela. Tony Smith ih upoređuje sa doživljajem autoputa, noću.

Tony Smith (1912 -1980): Die (1961 -62) Interviewer: Why didn’t you make it larger so that it would loom over the observer? Tony Smith: I was not making a monument. Interviewer: Then why didn’t you make it smaller, soo the observer could see over the top? Tony Smith: I was not making an object.

Tony Smith će ipak praviti spomenike, povinujući se američkom fascinacijom velikim dimenzijama. . . Ove konstrukcije i njihov smeštaj u prostoru bude novu svest o značaju mesta na kome se ova dela pojavljuju. . . Tony Smith, Untitled, 1965 & Amaryllis, 1965, bojeni čelik

Donald Judd će tim povodom kupiti imanje u Teksasu da bi na njemu smestio svoje « stalne instalacije » … Sa tom novom svešću o mestu izlaganja, okruženju dela, javljaju se dela namenjena određenom prostoru, site-specific art. . . Tony Smith, Ten Elements, 1975 -79 Donald Judd, Untitled 1980 -84, concrete

Tako posle 1960 nastaje novi pokret poznat kao Land Art (Earthworks), čiji je najpoznatiji predstavnik Robert Smithson (1938 -1973). Umetnici Land arta prave svoja dela za određeno mesto (site-specific art) kao što možemo videti na primeru Smitsonove Spiral Jetty (1970) u pustinji Utah. Land art: Robert Smithson, Spiral Jetty, 1970

Dokumentacija, fotografije ili snimci dela ili procesa nastanka dela. . . Walter de Maria, Lightning field, 1977, Nouveau Mexique Christo et Jean-Claude, Surrounded islands, Biscayna Bay, Miami, Florida, 1980 -83

Minimalma umetnost, koja uvodi jednostavne oblike industrijski izrađene po specifikaciji umetnika u svet umetnosti, otvara put ideji koncepta, ideje dela kao umetničkog dela. Sol Le. Witt je umetnik koji povezuje ova dva pristupa. Sol Le. Witt, Floor Structure Black, 1965 Konceptualna umetnost razmišlja o umetničkom delu šire, a kao mesto njegove recepcije promišlja i njegov društveni i ideološki kontekst.

Konceptualna umetnost se javlja od 1960, pozivajući se na Dišanova ready-made dela ( « Svaka umetnost posle Dišana je konceptualna» , reći će Kosuth). Umetnost nije određena svojim estetskim karakteristikama, već svojom idejom, konceptom. Konceptualni umetnici se distanciraju od umetničkog dela kao objekta, dok je upotreba jezika ključna. Dela konceptualne umetnosti se najčešće izlažu kroz dokumentaciju (tekst, dokumentarna fotografija ili video) čije smeštanje u prostor galerije nazivamo instalacije. Kosuth, One And Three Chairs, 1965 Kosuth, Titled (Art as Idea) [Water], 1966

Robert Barry, All the things I know but of which I am not at the moment thinking 1: 36 PM June 15, 1969

Ovo je vreme u kome se u svim poljima preispituje smisao i svrha umetnosti, i kritički dekonstruišu njeni mehanizmi. John Cage u muzici eksperimentiše sa njenim granicama i stvara 4’ 33’’ (4 min 33 sec “tišine za klavir”) (eksperimentalna muzika), dok Allen Kapprow pravi prve Happeninge, više ili manje iscenirane događaje, u kojima su učesnici pozvani da aktivno učestvuju: “Umetnost je kao život”. John Cage Allen Kapprow, 'Women licking jam off a car, ' from his happening ‘Household' (1964)

Fluxus se pre svega vezuje za umetnika George Macuinas, koji u svom manifestu poziva na borbu protiv komercijalizovane umetnosti, intelektualizma, evropocentričnosti , zagovarajući jedinstvo kulturnih, socijalnih i političkih revolucija. . . George Maciunas (1931 -1978): Fluxus manifesto, 1963

Fluxus se pre svega vezuje za umetnika George Macuinas, ali i za umetnike Nam June Paika, Yoko Ono, Joseph Beuysa… John Lennon et Yoko Ono pred Maciunasovim USA surpasses all the genocide records, 1970

Yoko Ono, Cut Piece, 1965 Joseph Beuys, 1965, How to explain pictures to a dead hare

Nam June Paik and Charlotte Moorman, TV bra, TV Cellio…

Fluxus se bazira na dadaističkom senzibilitetu, protiveći se građanskoj komodifikaciji i komercijalizaciji umetnosti, ali sa pozitivnim društvenim i komunitarnim stavom. Tako će Fluskus utrti put za nastajanje mnogih novih oblika “dematerijalizovane” umetnosti, kao što su mail-art, performans, body art. Novi termin koji se koristi da se zbirno opišu svi ti novi pravci koji prisvajaju najrazrazličitija sredstava prezentacije i komunikacije je intermedia. Nam June Paik TV Buda 1974 George Maciunas, Postcard to Nam June Paik, 1964, Flux Year Box 2, 1967

Paik će, tokom političkih i anti-umetničkih društvenih i kulturnih promena 60 ih i 70 ih godina, istrajati u svojoj nameri da poveže ekspresivnu i konceptualnu snagu performansa sa novim tehničkim mogućnostima pokretnih slika. . . Nam June Paik Magnet TV 1965 television and magnet black-and-white Nam June Paik, Electronic Superhighway Continental US Alaska Hawaii, 1995

Mail art: On Kawara, I’m still alive, telegram 1970

Ovo je vreme u kome se u svim poljima preispituje smisao i svrha umetnosti, i kritički dekonstruišu njeni mehanizmi. U svom radu Hans Haacke istražuje i svojim instalacijama ogoljava mehanizme tržišta umetnosti. Ovde vidimo istoriju vlasništva Seraovog “ U Ateljeu”, i rast tržišne vrednosti ove slike od umetnikovog ateljea do sefa banke. . . Hans Haacke, Les Poseuses 1888 -1975, 1975 Seurat, Les Poseuses, 1888

Process art, Richard Serra, Hand catching lead, 1968 https: //www. youtube. com/watch? v=_NBSu. QLVp. K 4

Body art nastaje od 1960, nadovezujući se na ideje fluksus happeninga. Umetnici, koji se u insceniranim događajima pojavljuju pred publikom (performance) ili pred kamerom, postaju svesni da je njihovo telo instrument, materijal umetnosti. Dennis Oppenheim Chris Burden, Transfixed , Shoot

Chris Burden, Shoot, 1971

Chris Burden, Transfixed

Telo se u Body artu dovodi do granica izdržljivosti, često nasiljem, samosakaćenjem, seksualnim provokacijama, neprijatnim egzibicionizmom, provocirajući na najdirektniji način osetljivost posmatrača. Sa pojavom feminističkih ideja i studija roda, Body art često pokreće pitanja identiteta, pre svega kroz manjinske identitete (žene, ali i rasni, etnički identiteti. . . ) Carolee Schneemann, Interior Scroll Hannah Wilke, Intravenus

Yasumasu Morimura, Olympia after Manet

Katarzyna Kozyra, Olimpija, 1996 Hannah Wilke, Intravenus Setite se, Olimpija se i sama već poziva na dugu tradiciju. . .

Marina Abramović, Art must be beautiful Artist must be beautiful, 1975 http: //www. youtube. com/watch? v=z. Ouzzzlt. SOA&feature=player_detail page

Marina Abramović, Ritam 0, 1974

Neša Paripović, Primer analitičke skulpture, 1978

Raša Todosijević, Was ist Kunst, Marinela Koželj? http: //www. youtube. com/watch? v=0 r. Kb 4 Gx. K 1 a 4&feature=player_detailpage

Sve ove nove forme umetnosti se protive komodifikaciji umetničkog dela, njegovoj komercijalizacije, te se umetnost čini dematerijalizovanom, efemernim događajima. Tako međutim raste značaj dokumentacije (fotografije, dokumentarni snimci, uzorci), koja kasnije biva izložena u galerijama ili reprodukovana, preuzimajući na sebe materijalizaciju umetničkog čina, događaja. . . Yoko Ono, Cut Piece, 1965 Land art: Robert Smithson, Spiral Jetty, 1970

U istom periodu drugi umetnički pravci neće napuštati sliku. Pop art nastaje u Velikoj Britaniji (Richard Hamilton), da bi procvetao u Americi, unoseći u umetnost slike glamurozne svakodnevnice američkog posleratnog potrošačkog društva. Richard Hamilton, Just what is it that makes today’s homes so different, so appealing? , 1956 Jasper Johns, Painted bronze, 1960

Reklame, strip, slike popularnih zvezda ulaze u svet umetnosti, i sa njima i nove tehnike, poput serigrafije. Roy Lichtenstein, Drowning Girl, 1963 Andy Warhol, Marillyn, 1962

Roy Lichtenstein (1923 -1997) koristi preuzima način prikazivanja iz stripova, uvećan do monumentalnih dimenzija. Najčešće teme su sentimentalni klišei, kao i posleratni klišei herojstva, reinterpretirani u to vreme hladnog rata. . . Roy Lichtenstein, Whaam, 1963 Drowning Girl, 1963

Andy Warhol (1928 -87) preuzima ikone američkog društva, kao što su fotografije slavnih, « pop stars » kao što su Marylin Monroe, Liz Taylor, Elvis Presley, Marlon Brando… Andy Warhol, 1962, Red Liz, Green Marilyn

…ali i beznačajni predmeti svakodnevne konzumacije kao što je ambalaža Kembel supa , ili Brilo sapuni. . . I ova umetnost referiše na Dišana i njegov izbor ready made-a. . . Andy Warholl, Campbell’s soup, 1968 Warhol: Campbell‘s Tomato Juice Box, 1964, Synthetic polymer paint and silkscreen ink on_wood

. . . kao i slike « uobičajenog nasilja » : saobraćajnih nesreća, električne stolice. . . Warhol, Orange Car Crash (Orange Disaster) (5 Death 11 Times in orange), 1963

Warhol 1964 iznajmljuje jedan njujorški loft, nazvan potom Factory, fabrika, u kome se okupljaju razne ličnosti, produkuju filmovi i muzika, ali pogotovo status zvezde samog Andy Warhola… Andy Warhol (1928 -1987) Autoportret sa perikom da se uplašiš, 1986

Ove dve osnovne tendencije koegzistiraju i danas, ponekad sa neočekivanim obrtima kada tržišno ili umetnički kritička dela stiču tržišnu vrednost ili estetsku dopadljivost, ili kada naizgled ili deklarativno nekritičko delo nenadano dobija kritičku dimenziju. . . Orlan

Pipilotti Rist: Ever is over all, 1997 http: //vimeo. com/36043033

Od ovog perioda se, međutim, pitanje Šta je umetnost? uspostavlja kao osnovno pitanje svakog umetničkog stvaralaštva. . . Raša Todosijević, Was ist Kunst, Marinela Koželj? http: //www. youtube. com/watch? v=0 r. Kb 4 Gx. K 1 a 4&feature=player_detailpage

Dok razvoj nauke i tehnologije otvara nove horizonte preispitivanja. . . Stelarc, Evolution (Third arm project)

Pogledajte ponovo. . . • Marina Abramović: Umetnost mora biti lepa, umetnik mora biti lep (Art must be beautiful, artist must be beautiful) http: //www. youtube. com/watch? v=z. Ouzzzlt. SOA&feature=player_de tailpage • Raša Todosijević: Was ist Kunst, Marinela Koželj? http: //www. youtube. com/watch? v=0 r. Kb 4 Gx. K 1 a 4&feature=player_d etailpage • Pipilotti Rist: Ever is over all, 1997, http: //vimeo. com/36043033 • The Greeting, Bill Viola, 1995 http: //www. youtube. com/watch? feature=player_detailpage&v=Dg 0 I y. GUVXa. Q

4 -6 -2 Travail pratique final arts plastiques: ma classe, mes amis, moi dans les –ismes du XXème siècle (autoportrait, portrait ou portrait de groupe, toutes techniques. . . ) (Ja i moje društv u –izmima XX veka) • • fovizam ekspresionizam kubizam futurizam suprematizam Magični realizam Dadaizam nadrealizam • Apstraktni ekspresionizam • Neodada, Pop art, novi realizam • Happenning, performans, body art, process art… • Konceptualna i postkonceptualna umetnost • Minimalizam, Land art…

Posle 1945… • Neo Dada (Jasper Johns, Robert Raushenberg), Pop art (Roy Lichtenstein, Andy Warhol), u Francuskoj: novi realizam Yves Klein, César • Apstraktni ekspresionizam: action painting (Pollock, De Kooning), field painting (Rothko, Barnett Newman, Ad Reinhardt) • Slika-objekat: Frank Stella, • Minimalizam (Tony Smith, Donald Judd, Sol Le. Witt, Richard Serra), process art (Hand catching lead, video, 1968) • Conceptual art (Joseph Kosuth) • Land Art (Robert Smithson, Walter de Maria, France: Christo et Jean-Claude, Daniel Buren) • Performance Art: Fluxus (George Maciunas, Yoko Ono, Nam Jun Paik, Joseph Beuys), Happening (Allen Kaprow), Body Art (Oppenheim, Burden, Acconci, Carolee Schneeman, Hannah Wilke, France: Orlan, Serbie: Marina Abramović)