Japan Marko uraevi 07446 Razvoj posle II svetskog

Japan Marko Đurašević 07/446

Razvoj posle II svetskog rata dugoročni rast dohodaka (intenzivan rast produktivnosti) � � saradnja sa SAD � jačanje državnih institucija i birokratije

Američki kapitalizam Japanski kapitalizam Liberalni Neliberalni kapitalizam Slobodno tržište Slabo uplitanje države kapitalizam Regulisano tržište Državna kontrola i intervencija

�Keiretsu najznačajniji doprinos kapitalizmu Vertikalni � Horizontalni �Mitsubishi �Just in time koncept �

Finansijski sistem-bank based sistem �Mnogo veći udeo depozita i kredita u ukupnim domaćim finansijskim sredstvima �Vlasništvo i upravljačka veza između banaka i velikih industrijskih preduzeća �Dugoročna veza između radnika i menadžmenta

Nefinansijski sektor �Kompanijski sektor -bankarski sistem je održiv u ekonomijama sa velikim procentom srednjih i malih preduzeca i kompanija sa velikim dugovima

�Domaćinstva -sistem će biti zadržan u društvima koja imaju manje socijalne nejednakosti i veći procenat stanovništva sa srednjim primanjima �Penziona politika -pay-as-you-go

Bankama Tržištu

�Industrijska struktura fokusirana na proizvodnju i mala i srednja preduzeća(krediti uzimani od banaka) �Nizak nivo socijalne nejednakosti �Javni dug nizak �Japanski penzioni sistem je bio delimično kapitalizovan i investiran u dugoročne kredite bankama i državnim agencijama

�Japanska vlada aktivno usmerava kredite �Banke pomažu firmama u nevolji a one ostaju lojalni klijenti �Banke su ograničene na 5% vlasništva i oslanjaju se više kroz uticaj na veze i informacione kanale sa privrednim grupama

RAZLOZI PROMENA �Razvoj međunarodne trgovine i protoka kapitala �Ulazak stranih kompanija na tržište �Uticaj međunarodnih organizacija �Apresijacija valute kasnih 80 ih i pocetkom 90 ih �Razvoj tehnologije, marketing instrumenta i novih proizvoda �Big bang

Budućnost bankarskog sistema 2 scenarija -prvi-potpuno preuzimanje američkog modela -strukturni uslovi -zakonski uslovi -drugi-striktna podela između nacionalnog i internacionalnog finansijskog sistema

Japan i berze �Japanska preduzeća se nisu listirala do 90 ih �Od ’ 90 -2001 listiralo se 7 od 17 japanskih korporacija �Honda se listirala ‘ 70 ali je zadržala obeležja korporativnog upravljanja �Poslije ‘ 96 i reforme Hašimota većina se listirala

�Uvećana je transparentnost pa preduzeća ne mogu više da kriju svoje gubitke �Forum za korporativno upravljanje �Nadaju se da će Tokijska berza da prihvati principe

�Privreda je prinuđena na konvergenciju zato što se uvećava broj merdžera i akvizicija, preuzimanja �Slabe veze banaka i korporacija i vlasnici kapitala se okreću stranim investitorima �Slabi udeo postojanog kapitala (banke, država), a jača udeo institucionog kapitala �Od ’ 90 -2001 smanjuje se sa 64, 8% na 52, 8%

Kriza i reakcije �Nastala kriza-problem sa kreditima �Država i velika preduzeća �Država i mala preduzeća �Problem sa kreditima smanjuje nivo investicija u periodu ’ 89 -’ 97 sa 69%65, 1% �I taj nivo je bio veći u odnosu na SAD i GER

�Velika preduzeća izdaju menice u lokalnoj valuti po niskim kamatnim stopama �’ 92 -’ 98 vrednost je iznosila 3, 4% stope rasta GDP �taj procenat u USA je iznosio 2, 7%, a u Nemačkoj 0, 04%

Zašto je bolji tržišno orjentisani kapitalizam u odnosu na korporativno orjentisan? �Zato što više nema direktne kontrole, nego signali sa tržišta pružaju uvid u poslovanje preduzeća �Vidi se da li je preduzeće uspešno ili neuspešno

Uticaj promena u kapitalizmu na građanstvo i dugoročnu zaposlenost �Fokus na jezgru kompetentnosti �Dezinvestiranje iz nerentabilnih biznisa u rentabilne �konflikt zaposlenih

Mere centralne banke �Relativno liberalne mere za prevazilaženje deflacije i postizanje zadovoljavajućeg privrednog rasta �Obezbeđivanje što veće likvidnosti i stabilnosti finansijskog tržišta �Povećavanje efikasnog kreditiranja i kompanija i stanovništva preko banaka i drugih institucija

Prvi set mera �Obezbeđuje značajnu podršku privatnim institucijama za unapređenje funkcionisanja postojećih i razvoja novih tržišta �Pored tradicionalnih tržišta za dugove, komercijalne papire i korporativne obveznice; Banka podstiče razvoj novih kreditnih tržišta za: konzorcijalne kredite, hartije od vrednosti emitovane po osnovu potraživanja i kreditne derivate

�Sarađuje sa učesnicima na tržištu, u oblastima kao što su standardizovanje ugovora i procedure za ove transakcije �Objavljivanje tržišnih informacija i statističkih podataka.

Drugi set mera �Unapređenje infrastrukture za plaćanja na finansijskim tržištima �U 1988. godini Banka je počela on line poslovanje svog sistema transfera sredstava �u 1990. godini transferi japanskih državnih hartija od vrednosti

Treći set mera �Praćenje efekata mera monetarne politike i njihovo prilagođavanje u skladu sa promenama na finansijskim tržištima i kod institucija koje obezbeđuju finansijske usluge � 2003. godine, Banka je počela operacije kupovine hartija od vrednosti emitovanih po osnovu potraživanja �pošto je ovo tržište još uvek u početnoj fazi, sa relativno malim brojem učesnika, preuzima kreditni rizik sama kupujući ove hartije od vrednosti.

Da zaključimo Centralna banka Japana preduzima različite aktivnosti u cilju povećanja efikasnosti tekućih mera monetarne politike i revitalizacije kreditnih tržišta, sarađujući sa bankama, investitorima i ostalim učesnicima na tržištu

Trendovi korporativnog finansiranja �Prva tendencija-kompanije smanjuju visinu svojih dugova, što je osnovni trend od devedesetih godina �Glavni razlozi redukcije zaduženja su potrebe kompanija da smanje obaveze koje su nastale tokom ekspanzije cena aktive krajem osamdesetih godina �Kompanije i banke nastoje da optimiziraju svoj kapital i strukuru pasive prilagode promenama u ekonomskom okruženju

�Drugo, banke smanjuju iznos akcija drugih banaka koje imaju u svom portfoliu �Posedovanje ovih akcija, zbog promenljivosti njihovih cena, može značajno uticati na poslovanje banaka, odnosno visinu njihovog kapitala �Imaju veće mogućnosti za ekspanziju kredita kompanijama i obezbeđenje veće finansijske stabilnosti

�Treće, većina banaka je počela sa procenom vrednosti kredita, posebno onih kod kojih dolazi do neizvršenja obaveza �Bolje vrednovanje neizvršenih kreditnih obaveza omogućilo je bankama lakše trgovanje na tržištima

�Četvrto, nova kreditna tržišta, posebno tržišta za konzorcijalne kredite; hartije od vrednosti emitovane po osnovu potraživanja; i kreditne derivate; razvijaju se velikom brzinom �Ovi instrumenti omogućuju bolji i lakši transfer sredstava i rizika putem tržišta �Banke takođe strukturišu nove proizvode i usluge kod odobravanja kredita malim preduzećima

�Ovi trendovi pokazuju prilagođavanje japanskih banaka promenjenim uslovima poslovanja �Japanske kompanije se često previše oslanjaju na bankarske kredite, sa relativno niskim i fiksnim kamatnim stopama �Korporativno finansiranje mora biti zasnovano na realnoj proceni rizika i povraćaja sredstava

�Stvaranje odgovarajuće tehničke infrastrukture omogućuje bolje korišćenje informacija �One moraju da budu realno prikazane, tako da oni koji odobravaju sredstva mogu preciznije proceniti rizike i povraćaj kod određenih projekata � Baze podataka finansijskih informacija kompanija omogućuju njihovu obradu i povećavaju efikasnost upravljanja rizikom od strane investitora

�Revitalizacija kreditnih tržišta primenom tehnika finansijskog inženjeringa je izuzetno značajna �Postiže se bolja kvantitativna procena kreditnog i ukupnog rizika koji je uključen u određeni portfolio �Ove tehnike su podstakle brzi razvoj tržišta za konzorcijalne kredite; hartije od vrednosti emitovane po osnovu potraživanja; i kreditne derivate

Japan danas - drugo po velicini svetsko trziste � izvoznik tehnoloski intenzivnih proizvoda � uvoznik primarnih proizvoda i sirovina � suficit sa SAD i EU � deficit sa Kinom, Rusijom, JI i JZ Azijom

�GDP billions US$ �GDP growth �Interest rate �Inflation rate �Jobless rate 4909 -5. 10% 0. 1% -2. 5% 5. 10%

Inflation rate

Interest rate

Jobless rate

Real GDP growth

GDP per capita