Prenatalni razvoj Prenatalni period Period od zaea do

Prenatalni razvoj

Prenatalni period �Period od začeća do rođenja. �Začeće: oplodnja ženske jajne ćelije spermatozoidom, početak ukupnog razvoja organizma. �Žene proizvode jednu jajnu ćeliju mesečno, dok muškarci proizvedu u proseku oko 300 miliona spermatozoida u toku dana.

Morfologija spermatozoida

Oplodnja

Prenatalni razvoj �Od jedne ćelije nastaje biće sa oko 200 milijardi raznovrsnih ćelija, oko 50 cm dugačko i oko 3, 5 kg teško. �Brz i progresivan razvoj u toku trudnoće od bilo kojeg kasnijeg perioda u životu čoveka. �Ne samo da je brz, već i uredan i predvidiv. �Opisuje se u tri tromesečja i tri stadijuma. 1. Razdoblje zigota ili germinalni period. 2. Razdoblje embriona ili embrionalni period. 3. Razdoblje fetusa ili fetalni period.

Prenatalni razvoj Tromesečje Razdoblje Nedelja Prvo Zigot 1 Dužina i težina 2 Embrion 3 - 4 6 mm 5 - 8 2, 5 cm 4 g 9 - 12 7, 6 cm 28 g Drugo 13 - 24 30 cm 820 g Treće 25 - 40 50 cm 3400 g Fetus

Razdoblje zigota �Od začeća do približno dve nedelje. �Jednoćelijski zigot se deli i nastaje blastocista. �Ima izgled šuplje loptice ispunjene tečnošću. �Blastocista se usađuje (implementira) u zid materice između 7 i 9 dana posle oplodnje. �Formiraju se strukture zaštite i ishrane: amnion, korion, jedrena vrećica, posteljica i pupčana vrpca. �Amnion: membrana koja okružuje organizam u razvoju. �Amnionska tečnost ispunjava amnion i pomaže u ublažavanju udaraca koje uzrokuje kretanje žene, održava konstantnu temperaturu.

Blastocista

Razdoblje zigota �Jedrena vrećica stvara krvne ćelije sve dok jetra, slezina i koštana srž ne preuzmu tu funkciju. �Druga zaštitna membrana korion se formira na kraju ovog perioda, okružuje amnion. �Iz koriona nastaju sitne resice koje se ugrađuju u zid materice i nastaje posteljica ili placenta. �Placenta omogućava detetu dotok kiseonika i hranjivih materija iz majčine krvi. �Posteljica je sa detetom povezana pupčanom vrpcom koja se sastoji od jedne vene i dve arterije. �Sve ovo se odvija u vreme kada majka uglavnom i nije otkrila da je trudna.

Period embriona (2 nedelje do 8 nedelja) � Period naglih promena jer tada nastaju sve telesne strukture. � Već u prvoj nedelji ovog perioda stvaraju se tri sloja ćelija: 1. 2. 3. • • ektoderm: temelj mozga i kože, mezoderm: osnova za razvoj mišića, skeleta, cirkulacije i drugih unutrašnjih organa, endoderm: probavni trakt, pluća, urinarni trakt i žlezde. Stvara se i brazda koja dalje služi za razvoj nervnog sistema. Kasnije se brazda zatvara i nastaje nervna cev. Na vrhu nervne cevi izdvajaju se glavne strukture mozga do pete nedelje ovog perioda. Ovi viši nervni centri jesu formirani, ali se pun razvoj dešava tek kasnije a punu funkciju ostvaruju tek po rođenju.

Embrion

Period embriona � Prvi pokreti koje embrion napravi su otkucaji srca, miogeni pokreti koji nastaju u ćelijama srčanog mišića. � Krv embriona i majke nisu direktno povezane. Spona je posteljica koja služi kao filter i prenosi materije u pupčanu vrpcu. � U 3 -4 nedelji embrion ima oko 1 cm a u 5 - 8 nedelji 2, 5 cm i oko 4 g. � Tada počinje razvoj čula dodira. Stvaraju se mnogi spoljašnji delovi tela (lice, ruke, noge, ručni i nožni prsti) i unutrašnji organi. � Embrion počinje da se pomera, mada je još uvek slab da bi njegove pokrete osetila i majka. � Na kraju perioda postoji mogućnost odredjivanja pola deteta. � Ima formirane sve delove tela.

Embrion

Period fetusa (9 nedalja do rođenja) � Nastavak razvoja organa koji su začeti u prethodnom, najrizičnijem periodu. � Period intenzivnog rasta i razvoja. � Manje je rizičan za razvoj anomalija i uzimanje lekova donosi manje opasnosti. � Treći mesec: usložnjavanje nekih funkcija, srce je moguće čuti stetoskopom, pomeranje delova tela, sakupljanje šake, savijanje nožnih prstiju, otvaranje usta, sisanje palca. � Lice sve više dobija ljudsko obličje. � Pojavljuju se nokti i jagodice na prstima. � Glava smanjuje svoju proporciju u odnosu na čitavo telo. � Kraj prvog tromesečja, tek trećina puta ka rođenju.

Fetus

Period fetusa (9 nedalja do rođenja) �Drugo tromesečje: majka može da oseti pokrete fetusa, koža fetusa je zaštićena belom sirastom masom, verniksom, koja je štiti od mogućih oštećenja usled dugog izlaganja amnionskoj tečnosti. �Verniksu potporu pruža lanugo: sitne bele dlačice po telu fetusa. �Brzo povećava svoju veličinu. �Krajem ovog tromesečja počinje da se razvija vid (prema nekim autorima) jer fetus pri izloženosti jakoj svetlosti pokušava rukama da zaštiti oči. �Reaguje na zvuk. �Do 24. nedelje nastaje većina nervnih ćelija. �Organi su dobro razvijeni.

Period fetusa (9 nedalja do rođenja) � Treće tromesečje: nastavlja se rast ploda i razvoj važnih tkiva kao što je potkožno masno tkivo koje pomaže u regulaciji telesne temperature pri rođenju. � Sazrevaju pluća kao jedan od poslednjih organa. � Nastaje kora velikog mozga i uspostavlja se nervna organizacija što uzrokuje veću budnost fetusa. � Prenos antitela sa majke kao zaštita od bolesti. � Fetus se manje kreće, jer postoji povećan pritisak na glavu fetusa i skupljanje celog tela u amnionskoj vreći, smanjen prostor za kretanje. � U prvom delu fetalnog perioda aktivnost je veća u predelu glave, sa protokom vremena aktivnost glave se izjednačava sa aktivnošću u oblasti nogu. � Pri kraju trimestra beba se okreće glavom na dole.

Fetus

Period fetusa (9 nedalja do rođenja) �Tri tipa opšteg kretanja fetusa: 1. 2. 3. � � spori pokreti skupljanja, pružanja, okretanja i guranja, nagli udari, trzaji i pokreti ekstremiteta, štucanje ili ritmički nizovi naglih pokreta. Najčešće je udaranje a najređe štucanje. Osim opštih kretanja postoje još i refleksi. Većina refleksa se formira tokom 4. i 5. meseca trudnoće, ostale možemo uočiti tek po rođ enju.

Položaj pred porođaj

Novorođenče

Faktori rizika u prenatalnom razvoju � Razni faktori okoline mogu ugroziti razvoj deteta u prenatalnom periodu. � Relativno zaštićen plod, ne sasvim. � Ne- genetski faktori koji mogu dovesti do poremećaja u razvoju ploda se nazivaju teratogeni. � Osnovne grupe rizika su: 1. lekovi, 2. droge, 3. starost majke 4. infekcije, 5. ponašanje majke, 6. uticaji iz okoline i 7. prihvatanje trudnoće.

Neki od faktora rizika � Za starije trudnice se povećava rizik od rađanja deteta sa Daunovim sindromom. � Ekstremna mladost trudnice je takođe faktor rizika. � Infekcije: najozbiljnija je HIV infekcija, ali i druge kao što su: herpes (može dovesti do mentalne ratardacije) ili rubeola (mentalna retardacija, oštećenje sluha i srca). � Ponašanje majke: konzumiranje alkohola, pušenje i ishrana. � Okolina majke: zračenje (leukemija, rak, pobačaj, mrtvorođenje). Štetni materijali: olovo (pobačaj, malokrvnost, rizik od mentalne ratardacije), živa (problemi u motorici deteta). � Prihvatanje trudnoće: uticaj emocionalnog stanja majke na razvoj deteta. Delovanje emocionalne uznemirenosti. Željena ili neželjena trudnoća.