Prenatalni razvoj i novoroence PSIHOFIZIKI RAZVOJ I NASTAVA

Prenatalni razvoj i novorođence

PSIHOFIZIČKI RAZVOJ I NASTAVA • Prilagođavanje zahteva, ciljeva i intenziteta • Prilagođavanje metoda edukacije, komunikacije i motivacije STADIJUMU PSIHOFIZIČKOG RAZVOJA POJEDINCA I GRUPE! Da bi to bilo moguće potrebno je znati: • • kako deca na određenim uzrastima opažaju, misle, uče, pamte, kako međusobno komuniciraju kakve su im motorne, intelektualne i socijalne sposobnosti i potrebe kada su spremna za učenje i koju vrstu učenja kako doživljavaju neuspeh, šta je za njih uspeh

PRENATALNI PERIOD • • Dete postaje pri začeću (a ne rođenjem). Prenatalni period traje 40 nedelja ali se kao terminski porođaj smatra između 38 i 42 nedelje. Embrion star do 8 nedelja ne reaguje na spoljašnje draži, nakon toga reaguje sve učestalije i izrazitije. Do kraja prvog trimestra formirani su svi unutrašnji organi i može se razlikovati pol, a tada dete ima samo 3 cm i 1 gram. Fetus već u 14 nedelji ima sve reflekse kao novorođenče, ali osetljivost čula nije jednaka. Prerano rođena deca mogu da nadoknade sve razvojne funkcije kao i deca rođena u terminu. Zahvaljujući savremenoj medicini deca rođena već posle 20 nedelje mogu da prežive i nastave normalan razvoj. Slika preuzeta sa: http: //nursingcrib. com/nursing-notes-reviewer/maternal-child-health/stages-of-fetaldevelopment/

PRENATALNI PERIOD • • • U prenatalnom periodu ne postoji osetljivost na bol. Vid ne postoji jer nema draži u utrobi (mrak). I sluh je problematičan jer je srednje uho ispunjeno tečnošću. Prerano rođena deca reaguju na jaku svetlost i čuju kada im se osuši srednje uho. Osetljivost na dodir pojavljuje se najpre oko usta i nosa. Dete se čak i u prenatalnom periodu može usloviti (uslovni refleks) što znači da je ono već u utrobi spremno za neke vrste učenja. Ako je majka uznemirena i umorna već • u ovom periodu može doći do štetnog uticaja na mentalno zdravlje deteta. Na razvoj u ovom periodu pre svega utiču ishrana i zdravlje majke kao i konzumiranje alkohola, duvana i slično. Slika preuzeta sa: https: //www. linkedin. com/pulse/debate-settled-9 -women-can-deliver-baby-1 -monthpreetam-de

NOVOROĐENČE (prvih 28 dana) • • • Rođenje predstavlja promenu sredine, prelazak sa parazitskog načina života na prilagođavanje sredini. Trauma rođenja. Čim se dete rodi pluća se napne vazduhom i počinje plač. (Pluća su u prenatalnom periodu ispunjena tečnošću koja biva istisnuta prilikom porođaja. Pored organa za disanje posle rođenja reguliše se rad i organa za varenje. Teško je odvojiti od psihičke od fizičkih funkcija u ovom periodu. Čim se rodi dete je gladno, ustima dodiruje dojku i sisa (refleks sisanja). Novorođenče ima puno urođenih refleksa: gutanje, povraćanje, kijanje, kašljanje, zevanje, treptanje, zatvarnje oka. . .

NOVOROĐENČE (prvih 28 dana) • Refleksi koji postoje kod novorođenčeta a kasnije se gube: Refleks hodanja i preskakanja – pomera noge kao da hoda ili vrti pedale kada ga usprave iznad podloge ili preskače kada naiđe na prepreku, Babinski – širi prste kad ga golicaju po tabanu, Darvinov refleks – stiska dlan kada mu u njega nešto stave, stiska toliko čvrto da može da visi o tom predmetu Moroov refleks – širi ruke i skuplja (hvata) kada mu se naglo izmakne podloga, Galantov refleks – pomeranje karlice na nadražaj. Slika preuzeta sa: http: //www. cracked. com/article_20494_5 -amazing-things-you-didnt-know-babiescould-do. html

ODOJČE (o prvih 28 dana do 12 meseci) • • Doba najbržeg telesnog razvoja nakon rođenja. Motorni razvoj i motorne veštine su ključne za razvoj ličnosti i intelekta deteta. 1. Pokreti glave – cilj: uspravljanje glave i njeno držanje, koordinacija očiju 2. Upotreba ruke i precizno hvatanje – cilj: precizno hvatanje vrhovima prsta i kažiprsta (pinceta hvat) Slika preuzeta sa: http: //pedsinreview. aappublications. org/content/31/7/267

ODOJČE (o prvih 28 dana do 12 meseci) 3. Uspravni hod – diže glavu kad leži na stomaku, diže glavu i grudi i oslanja se na laktove, sedi u krilu, sedi samo pridržavajući se rukom za podlogu, sedi bez pridržavanja, stoji uz nečiju pomoć, stoji držeći se za nešto, hoda uz nečiju pomoć, uspravlja se i stoji držeći uz pomoć nečega (stolica), stoji samo bez pomoći, hoda samo, ustaje i hoda bez pomoći. • Isti redosled se javlja se najčešće kod sve dece, ali je tempo individualan. (Nema razlike u vremenu prohodavanja ni kod indijanskih plemena koja decu povijaju uz dasku) • Razvoj opažanja i izoštravanje čula, razvoj pažnje i pamćenja, početak razvoja mišljenja. Studija beba i majmunče: na početku majmunče brže napreduje ali ga beba već pri kraju prve godine sustiže a ubrzo i prestiže (npr. može da koristi sredstva koja mu nisu neposredno u vidokrugu ) Slika preuzeta sa: http: //pedsinreview. aappublications. org/content/31/7/267

OPŠTE ZAKONITOSTI RAZVOJA • • Konstantnost razvojnog reda – nepromenljivost redosleda razvoja Intreminetnost u razvoju – jedan oblik se pojavi pa se gubi, pa se ponovo pojavi. . . Razmak pojavljivanja i gubljenja se skraćuje dok se ponašanje ne ustali Alternativnost u razvoju – pojedine funkcije ne mogu da se razvijaju istovremeno, dok se jedna naglo razvija druga stagnira (hodanje i govor) Proksimo-distalni pravac razvoja – od kičmene moždine ka periferiji Cefalo-kaudalni pravac razvoja – od glave na dole Od opšteg ponašanja ka diferenciranom i specifičnom Motorni razvoj teče od podjednake kontrole bilateralnih organa ka boljoj unilateralnoj kontroli (levorukost, desnorukost) Tendencija eliminisanja suvišnog angažovanja mišića i energije

Korišćena literatura • • Brković A. 2011. Razvojna sihologija. Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju. Bruner J. 1986. Actual minds, possible worlds. Harvard University Press. Cosmides L. , Tooby J. 1997. Evolutionary Psychology: A Primer. Center for evolutionary psychology: http: //www. cep. ucsb. edu/primer. html. FMK. 2011. Razvojna psihologija osnovna literatura. http: //web. fmk. edu. rs/files/blogs/201011/Psihologija/Razvojna/reader_razvojna. pdf Đorđević D. 1994. Razvojna psihologija. Dečije novine. Herman D. 2013. Storytelling and the Sciences of Mind. Cambridge: The MIT Press. Jerković, I. , Zotović, M. 2010. Razvojna psihologija. Društvo psihologa Srbije. Milošević, M. , Čolović, M. 2019. Razvojna i pedagoška psihologija. Univerzitet Singidunum Smiljanić V. 1991. Razvojna psihologija. Društvo psihologa Srbije. • Vučić L. 1991. “Pedagoška psihologija”. Društvo psihologa Srbije • • .