Razvoj PSIHOFIZIKI RAZVOJ Predstavlja promene pishikih i fizikih

Razvoj

PSIHOFIZIČKI RAZVOJ • Predstavlja promene pishičkih i fizičkih osobina pod uticajem sazrevanja (maturacije) tela i organa, socijalne sredine i aktivnosti individue. • Nasledje vs. uticaj sredine • Stabilnost vs. promena • Maturacija vs. učenje • Odgovor je uvek u interakciji. Slika prauzeta sa: https: //twitter. com/LAReviewof. Books

RAZVOJNE PROMENE • Trajnost promena • Smer promene • Rast vs Razvoj • Razlika između kvantitativnih i kvalitativnih promena • Razvojna psihologija izučava i progresivne i regresivne promene

NORMALAN I PATOLOŠKI RAZVOJ • Normalno – pravilno, standardno, prosečno, propisano, blisko nekom idealu, odsustvo patologije. . . • Individualne razlike!

NORMATIVNI RAZVOJ • Prosečni odnosno normativni razvoj. • Razvojne promene koje su zajedničke za najvedi broj dece u periodu odrastanja. • U teoriji kad god se govori o uzrastu koristi prosečan uzrast ipak u praksi, svaka individua se razvija sopstvenim tempom i svako odstupanje ili zakašnjenje u odnosu na prosečan uzrast ne mora nužno biti znak patologije.

ASPEKTI RAZVOJA • Filogeneza - Razvoj vrste tokom evolucije • Ontogeneza - razvoj jedinke kroz životni tok • Glavni predmet interesovanja je ontogeneza ipak, saznanja o razvoju ljudske vrste kao i drugih vrsta veoma su važni

Glavne teme (kontraverze) • • Nasledje vs. uticaj sredine Maturacija vs. učenje Kontinuirani razvoj vs. razvoj po fazama Stabilnost vs. promena • Odgovor je uvek u interakciji

PRAVACI ISTRAŽIVANJA • Istraživanje razvoja pojedinih funkcija tokom dužeg perioda (longitudinalne studije) • Istraživanje razvojnih perioda: više funkcija u kraćem vremenskom periodu Slika preuzeta sa: http: //www. asan-au. org/

PERIODIZACIJA DEČIJEG DUŠEVNOG RAZVOJA • • Prenatalni period (do rođenja) Period novorođenčeta (28 dana) Odojče (od 28 dana do 12 meseci) Rano detinjstvo – predškolski uzrast (od 1 godine do 6, 7 godina) Srednje detinjstvo – školski uzrast (od 6, 7 do 10, 11 godina) Predadolescencija (od 10, 11 do 13, 14) Rana adolescencija ili pubertet (od 13, 14 do 17, 18) Kasna adolescencija – omladinsko doba (od 17, 18 do 20, 23) • U teoriji se koristi prosečan uzrast, ipak u praksi, svaka individua se razvija sopstvenim ritmom.

Razvojna psihologija Oblasti istraživanja 1. Kognitivni razvoj 2. Moralni razvoj 3. Usvajanje jezika 4. Socijalni razvoj 5. Razvoj ličnosti 6. Emocionalni razvoj 7. Formiranje identiteta…

Rano detinjstvo • Da li je ovo stvarno najvažniji period u ljudskom razvoju? Zašto? • Poreklo veze roditelja i dece? Picture retrireved from: https: //theconversation. com

Rano detonjstvo • Izlaganje beba zvukovima nlik na one u utrobi majke. • Studije efekata rane hospitalizacije. • Sirotišta. • Harlov: Eksperiment sa rezus majmunima. Picture retrireved from: https: //psychclassics. yorku. c

Teorija afektivnog vezivanja (Attachment Theory) Bolbi: • “Kada se deca odgajaju da imaju poverenje da c e im primarni negovatelj biti tu kada im zatreba, bic e manje uplašeni od onih koji su odgajani bez tog poverenja. ” • “Postoji kritični period (prve tri godine) u detetovom životu kada to poverenje treba stvoriti i šta god da se dogodi tokom tog kritičnog perioda imac e dugotrajne efekte. ” • “Sva očekivanja koja ljudi imaju u međuljudskim vezama direktno su povezana sa iskustvima koja su imali sa negovateljima u ranom detinjstvu. ” *All citations, unless otherwise indicated, are from: Mann, S. (2016). Psychology: A Complete Introduction. London: John Murray

TEORIJE: PIJAŽE (1896 - 1980) • Inteligencija se razvija u funkciji adaptacije. Stavlja naglasak na aktivnot individue u razvoju inteligencije. Inteligenciju posmatra kao proces koji se menja kroz vreme u interakciji individue i spoljne sredine. • Intelektualno ponašanje je sastavljeno iz šema koje se razvijaju procesima asimilacije i adaptacije. • Faze kognitivnog razvoja: senzomotorna faza (0 - 2), pre-operativna faza (2 - 7), faza konretnih operacija (7 - 11), faza formalnih operacija (11 – 15). • Mišljenje moguće bez jezika, jezik predstavlja izraz kognitivnog razvoja. Slika preuzeta sa: https: //www. britannica. com

TEORIJE : VIGOTSKI (1896 - 1934) • Stavlja naglasak na uticaj sredine u razvoju individue. Vise psihicke funkcije razultat su kulturnog razvoja čovečanstva • Jezik i mišljenje nastaju odvojeno ali se kasnije povezuju u verbalno mišljenje. • Uočio vezu između razvoja jezika kao sredstva komunikacije i jezika kao sredstva mišljenja kod dece, odnosno korene čovekove inteligencije u socijalnim interakcijama, gde jezik (i sličn sistemi) predstavlja socijalnu osnovu nastanka i razvoja mišljenja. • ZONA NAREDNOG RAZVIĆA Slika preuzeta sa : https: //sh. wikipedia. org

FROJDOVA TEORIJA LIČNOSTI 3 nivoa ljudskog psihičkog života: Svesno – misli, doživljaji i osećaji kojih smo trenutno svesni Predsvesno –informacije kojih trenutno nismo svesni, ali ih lako možemo dozvati u svest – znanja, sećanja Nesvesno – najveći deo uma, pre svega instinkti i nagoni, uključuje neprihvatljive seksualne i agresivne nagone, misli, osećanja i sećanja kojih nismo svesni, • • Naglašavao je ulogu nesvesnog kao glavnog pokretača (ukazivanje na značaj nesvesne motivacije) – dinamika ličnosti je u mnogome nesvesna dinamika. Psihički determinizam: sve što uradimo, kažemo, mislimo, opažamo. . . nije slučajno već za to postoji svesni ili nesvesni razlog. Ako otkrijemo nesvesne sadržaje možemo objasniti ponašanje. Slika preuzeta iz Ristić 2015.

FROJDOVA TEORIJA LIČNOSTI 3 dela ličnosti: ID – rezervoar psihičke energije, biološki , instinktivni, nasleđeni deo ličnosti koji se ne razvija, vođen principom zadovoljstva (zadovoljenje svih želja sada i odmah), ne uzima u obzir logička i spoljna pravila, ne razlikuje realno od fantazije SUPER EGO – moralni deo ličnosti, sadrži principe i ideale kako se treba ponašati i čemu stremiti, šta se sme a šta ne sme, izlazi iz ega i nema sopstvenu energiju, razvija se preko pravila ponašanja koja dobijamo od roditelja, roditeljska pravila postaju pravila samoregulacije (nagradaponos i kazna-griža savesti) EGO – balansira između super ega i ida, razvija se iz ida i iz njega crpi energiju, cilj mu je zadovoljenje zahteva ida koje stavlja u realne okvire (npr. odlaganje ili pomeranje zadovoljstva) i probleme rešava logički. EROS I TANATOS – dva osnovna instinkta koji motivišu ponašanje Slika preuzeta iz Ristić 2015.

Mehanizmi odbrane Ana Frojd: • Potiskivanje • Projekcija • Reaktivna formacija • Racionalizacija • Premeštanje • Regresija • Sublimacija

Neo psihoanaliza • Vinikot, Kohut, Krenberg • Optimalna frustracija • Razdvajanje predstave sebe od drugih • Integracija kontradiktornih predstava sebe i drugih • Slika celovitog objekta, Granica, Sposobnost za osećaj krivice