Razvoj informacionih tehnologija 26 10 2020 Razvoj informacionih

Razvoj informacionih tehnologija 26. 10. 2020. Razvoj informacionih tehnologija 1

Razvoj računskih sredstava Tokom razvoja civilizacije razvijala su se različita pomagala za obavljanje računskih operacija, koja se nazivaju računska sredstva. Sva računska sredstva se dele na: ◦ priručna ◦ poluautomatska ◦ automatska 26. 10. 2020. Razvoj informacionih tehnologija 2

Priručna računska sredstva -su naprave koje čovek rukom pokreće, u zavisnosti od operacije koju treba da obavi, a zatim vrši očitavanje rezultata. Kipu Abakus, nastao prema nekim izvorima 4000 ili 3000 godina pre nove ere u Kini ili Vaviloniji. 26. 10. 2020. Razvoj informacionih tehnologija 3

Kipu i Abakus 26. 10. 2020. Razvoj informacionih tehnologija 4

Poluautomatska računska sredstva Kod ovih računskih sredstava čovek zadaje aritmetičku operaciju, koju zatim računsko sredstvo automatski izvršava. U ovu grupu spadaju mehanički i elektronski kalkulatori. Primer 1: Aritmetička mašina (Paskalina), 1642. , Blez Paskal (sabiranje) Primer 2: Gotfrid V. Lajbnic je unapredio Paskalinu (sve 4 aritmetičke operacije), 1674. 26. 10. 2020. Razvoj informacionih tehnologija 5

Paskalina (Aritmetička mašina) Blez Paskal 26. 10. 2020. Razvoj informacionih tehnologija 6

Automatska računska sredstva izvršavaju niz računskih operacija predviđenih programom. Primer: diferencijalna (1812) i analitička mašina (1837) koje je izumeo Čarls Bebidž, profesor matematike Kembridžskog univerziteta. 26. 10. 2020. Razvoj informacionih tehnologija 7

Diferencijalna i analitička mašina Diferencijalna mašina je bila mehanička mašina koja je izračunavala vrednost polinoma. 26. 10. 2020. Razvoj informacionih tehnologija 8

Analitička mašina je Bebidžova zamisao mašine koja je trebalo da služi za različita izračunavanja. Smatra se pretečom savremenih elektronskih računara jer ju je činilo pet logičkih komponenti: memorija, mlin(procesor), kontrola (program), ulaz i izlaz. Značajna je Bebidžva ideja da program upravlja radom računara. U tadašnjoj tehnologiji Bebidžova ideja nije mogla biti realizovana. 26. 10. 2020. Razvoj informacionih tehnologija 9

Ada Bajron Prvi programer 26. 10. 2020. Razvoj informacionih tehnologija 10

Papirna (bušena) kartica Herman Holerit 1888. godine izumeo je bušenu karticu, na kojoj je bilo moguće registrovati slova i cifre. Njegov izum je korišćen pri obradi podataka iz popisa stanovništva 1890. godine u Americi. Unos razdvojen od obrade On je bio jedan od osnivača firme IBM. 26. 10. 2020. Razvoj informacionih tehnologija 11

Elektromehanički računar Harvard Mark I (17 m dugačka i 2, 5 m široka) Ulazni i izlazni uređaj Memoriju Aritmetički i upravljački organ Ulazni podaci i instrukcije unošeni su pomoću bušene papirne trake ili pozicioniranjem prekidača

Prva generacija računara Računari građeni u tehnologiji elektronskih (vakumskih) cevi. Primeri: ENIAC, EDVAC, UNIVAC. Brzina: 10000 -20000 operacija u sekundi Primena: vojska, popis stanovništva. Završava se 1960. godine. Programski jezici: mašinski, simbolički 26. 10. 2020. Razvoj informacionih tehnologija 14

Elektronska cev 26. 10. 2020. Razvoj informacionih tehnologija 15

Prvi elektronski računar - ENIAC 1945. godine u Americi konstruisan je prvi elektronski računar ENIAC (Electronic Numerical Integrator and Calculator). elektronskih cevi, otpornika, kondenzatora i prekidača, dimenzija 10 x 20 m, 30 t, koristio je bušene kartice, mašinski jezik, brzina sabiranja: 200 ms. prosečno vreme između dva kvara bilo je 7 minuta. Na njemu je stalno radilo 6 tehničara. 26. 10. 2020. Razvoj informacionih tehnologija 16

ENIAC 26. 10. 2020. Razvoj informacionih tehnologija 17

Druga generacija računara Računari građeni u poluprovodničkoj tehnologiji, gde je elektronsku cev zamenio tranzistor (otkriven 1948. godine) Brzina rada 100000 operacija/sek Traje do 1965. godine. Računari su brži, pouzdaniji, manji, jeftiniji, troše manje struje, manje se zagrevaju. Programski jezici: COBOL, FORTRAN, ALGOL, LISP 26. 10. 2020. Razvoj informacionih tehnologija 18

Tranzistor 26. 10. 2020. Razvoj informacionih tehnologija 19

Treća generacija računara Računari se grade u tehnologiji integrisanih kola koja omogućava izgradnju znatno moćnijih računarskih sistema. Brzina rada 1 milion operacija u sekundi Predstavnici: Računari firme IBM Razvijaju se operativni sistemi, koriste se magnetne trake i doboši kao memorija. Skupi, nedostupni za masovnu upotrebu. Generacija se završava 1970. godine. Počinje era minijaturizacije računara. 26. 10. 2020. Razvoj informacionih tehnologija 20

Integralno kolo Džeka Kilbija 26. 10. 2020. Razvoj informacionih tehnologija 21

Četvrta generacija računara 1971. firma Intel napravila je prvi mikroprocesor Intel 4004. Na jednom čipu su integrisane hiljade elektronskih kola. Brzina rada računara 10 miliona operacija u sekundi. 1981. napravljen je prvi PC računar. Dolazi do razvoja računarskih mreža. 26. 10. 2020. Razvoj informacionih tehnologija 22

Peta generacija računara (nova era računara) Projekat razvoja računara pete generacije objavili su japanski naučnici početkom 80 ih godina. Teži se konstrukciji “inteligentnijih” računara od danas, korišćenju prirodnog jezika za komunikaciju između čoveka i računara. Planira se da kvantna, optička i bioelektronska tehnologija zameni elektronsku. 26. 10. 2020. Razvoj informacionih tehnologija 23

Superračunar najveća raspoloživa brzina obrade, najveća moguća veličina memorije, najveće fizičke dimenzije, i najveća cena (u poredjenju sa ostalim računarima) Namenjeni su za naučnotehničke proračune sa ogromnim brojem računskih operacija meteorologiji, seizmologiji, hidrologiji i za vojne potrebe

NEC Earth Simulator 5120 - najbrži superračunar današnjice

Personalni računari Prvi mikroprocesor proizvela je firma Intel 1971. četvorobitni procesor sa oznakom 4004. 1972 ista kompanija je proizvela novi, osmobitni procesor 8008 Prvi personalni računar MITSAltair pojavio se 1975 godine Steve Jobs i Stephen Wozniak Apple I. 1977. Apple II, koji je uključivao tastaturu, napajanje i mogao da generiše grafiku u boji; 1978. uvedena je jedinica za diskete umesto magnetnih kaseta 1983. godine prodato je milion ovih računara, a naredne godine još milion Godine 1983. kompanija Apple. Computers uvela je računar Lisa