POJAVA I RAZVOJ NOVCA Nastanak novca 1 TRAMPA

POJAVA I RAZVOJ NOVCA

Nastanak novca 1. TRAMPA -POJEDINAČNI- JEDNOSTAVNI OBLIK VREDNOSTI = -NEMA EKVIVALENTNE RAZMENE PROIZVODA -NE POSTOJI SREDSTVO KOJIM SE MOŽE IZMERITI STVARNA VREDNOST PROIZVODA -DUPLA PODUDARNOST ŽELJA 2

-PROŠIRENI OBLIK VREDNOSTI = 3 X 1 X = 4 X 1 X -VIŠE SE CENE NEKA DOBRA (krzno, stoka, koža, metali) manje se koriste zbog upotrebne vrednosti 3

-OPŠTI EKVIVALENT - 1 ROBA IZRAŽAVA VREDNOST OSTALIH - GUBI SVOJSTVA SVAKODNEVNE UPOTREBNE VREDNOSTI KORISTI SE PRETEŽNO U RAZMENI 8 X = 7 X 1 X 5 X - STOKA JE OPŠTI EKVIVALENT - MERI VREDNOST OSTALIH ROBA - VREDNOST UPOTREBNOM VREDNOŠĆU- UTROŠENIM RADOM 4

-PLEMENITI METALI U F-JI OPŠTEG EKVIVALENTA -MONOPOL NOVČANI OBLIK VREDNOSTI - POSEBNA DRUŠTVENA FUNKCIJA-IZRAŽAVA VREDNOST SVIH OSTALIH ROBA -NJENA UPOTREBNA VREDNOST- KOLIČINA RADA UTROŠENA U PROIZVODNJU 5

2. BANKNOTE Surogat novca-vrednosni papir koji sadrži pravo na određenu količinu punovrednog novca • DEPONOVANJE ZLATA U BANKE I IZDAVANJE POTVRDA • FAKTORI POJAVE- nesigurnost i troškovi transporta zlata, habanje, potrebe proizvodnje i prometa, nominalna ≠ stvarnoj vrednosti • POKRIĆE- 100%- robni novac DELIMIČNO- fiducijarni novac - vrednost plaćanja bazira se na poverenju da se novac može zameniti za robu i usluge 6

PRISILNI TEČAJ - DRŽAVA UKIDA DELIMIČNU KONVERTIBILNOST -JEDINO ZAKONSKO SREDSTVO PLAĆANJA I PROMETA - Svako je mora primati u podmirivanju obaveza - Ne može da traži na osnovu nje isplatu u novcu pune materijalne vrednosti-zlatu ili srebru - Banke nemaju obavezu konverzije banknota ČISTI PAPIRNI NOVAC - INFLACIJA- ZBOG ZLOUPOTREBE NOVCA - PRAVO EMISIJE - CENTRALNA BANKA, POD KONTROLOM DRŽAVE 7

- KARAKTERISTIKE Papir određene forme i nominalne vrednosti, bez unutrašnje vrednosti, bez metalnog pokrića i bilo kakve veze sa zlatom. - PROMETNA FUNKCIJA- KUPOVNA SNAGA količina roba i usluga koja se može dobiti za novčanu jedinicu - KOLIČINA- ZA PROŠIRENU REPRODUKCIJU 8

3. DEPOZITNI NOVAC - Osnovni izvor sredstava banke - Novčana sredstva nebankarskih subjekata na računima banaka - Vrste: -depoziti po viđenju - oročeni depoziti - štedni depoziti - specijalni depoziti 9

DEPOZITI PO VIĐENJU - kratkoročni - osnovni motiv držanja- sigurnost i likvidnost - kamata -niska ili je nema - osnova procesa monetarno-kreditne multiplikacije - CB ih reguliše politikom obaveznih rezervi politikom rezervi likvidnosti kreditiranjem banaka iz primarne emisije 10

OROČENI DEPOZITI - Sredstva poverena banci na određeni rok (namenski ili klasičnovremenski oročena sredstva) - Donose višu kamatu (skuplji izvor finansiranja za banke, obično je niža stopa obaveznih rezervi) - Doprinose stabilnosti bilansa banke, smanjuju potrebu za ročnom transformacijom sredstava (Kada su različiti rokovi dospeća izvora i plasmana finansiranih tim sredstvima) - DEPOZITNI CERTIFIKATI - U tržišnim privredama - Kamatonosni, kao transakcioni novac (mogu se prodati pre isteka roka dospeća) 11

ŠTEDNI DEPOZITI - - - Vrsta srednjoročnih depozita Postoje različite vrste, zavisno od ograničenja podizanja novca, minimalnog iznosa sredstava, vrste i visine kamate. Donose kamatu- motiv držanja je štednja. (Štednja za pokriće planiranih rashoda- odmor, kupovina kola, za depozit za kupovinu stana, školovanje i sl. ) Mogućnost raspolaganja sredstvima- motiv držanja je i likvidnost (manje likvidni nego tekući računi, ne može ili je ograničeno povlačenje čekovima) Najčešće vrste: Klasični štedni račun (štedna knjižica) i Štedni račun na tržištu novca (Money market saving account) Štedna knjižica - Manji ulozi - Povlačenje bez ograničenja - Donose nisku kamatu- Profitabilni izvor za banke- niski troškovi prikupljanja - U rastućoj privredi pouzdan izvor za srednjoročne investicije - U nestabilnim uslovima postoji mogućnost masovnog povlačenja Računi novčanog tržišta - Donose veću kamatu, veće uplate na račun, nekad je potreban veći saldo da bi se plaćala kamata, limitiran iznos povlačenja novca - Banka investira ta sredstva u nisko rizičnu aktivu (kratkoročne HOV) 12

SPECIJALNI DEPOZITI - Instrumenti ekonomske politike - Formiraju se prinudnim putem, na bazi zakonskih propisa - Funkcija regulisanja - likvidnosti tržišnih transaktora - stope investicija - spoljnotrgovinskih odnosa - obima novčane mase - Formiraju se kod banaka i centralne banke - Ne ulaze u kreditni potencijal banke, ne donose kamatu - Primer: Kod centralne banke- obavezne rezerve Kod poslovnih banaka- namenski računi za otvaranje akreditiva po uvozu, bankarska garancije 13

4. ELEKTRONSKI NOVAC E-MONEY- NOVAC U ELEKTRONSKOJ FORMI • Obavezno pokriće na sredstvima na računu, da se ne bi emitovao u neograničenim količinama. • Sigurnost i poverenje- da bi bio prihvatljiv za masovnu upotrebu. 1. PLATNE KARTICE -omogućavaju kupovinu elektronskim transferom sredstava na račun prodavca. – Debitne kartice: služe za podizanje sredstava (plaćanja sa računa kupca) do raspoloživog iznosa na tekućem računu. – Kreditne kartice: Banka odobrava poseban kreditni limit vlasniku. Pogodne za veće kupovine. Kamata je unapred dogovorena. • Revolving kartice: Obavezno mesečno plaćanje određenog minimalnog procenta duga, ostatak se prenosi u naredni mesec i na njega se plaća kamata. • Instolment kartice: Plaćanje ili podizanje gotovine deli se na određeni broj rata. Prva se plaća odmah, ostale na ugovoreni dan, sa kamatom. • Čardž kartice: Određeni datum plaćanja celokupnog mesečnog računa. 14

- Pripejd kartice: sadrže fixni iznos digitalnog novca- neko je unapred položio novac na karticu (poklon kartice, kartice za maloletna lica, kartice za putovanja) - Kobrend kartice: debitne i kreditne kartice koje izdaju banke u saradnji sa određenom kompanijom za plaćanja u njihovim prodajnim objektima - Internet kartice: Za plaćanja preko interneta • Kartice za beskontaktna plaćanja: kartica ili stiker se prinese do čitača za beskontaktna plaćanja. Do 3000 rsd (4000) nije potreban PIN. -Mastercard Pay Pass debitna kartica -Visa Pay. Wave kartice -Pay. Pass platni stiker, Visa Micro Tag (zalepi se za mobilni telefon, privezak za ključeve i 15 sl)

2. ELEKTRONSKI KEŠ- forma e-novca koji se može koristiti za kupovine na internetu. Klijent otvara račun u banci koji ima link za net. Kupuje robu na netu, e-keš se automatski transferiše sa njegovog računa na račun prodavca. 3. ELEKTRONSKI ČEKOVI- služe za plaćanje računa preko interneta. Korisnik ispisuje ček koji preko PC šalje primaocu, a on svojoj banci. Kada banka primaoca proveri validnost čeka, naplaćuje ga- novac se prebacuje sa računa platioca na račun primaoca čeka. 4. DIGITALNI NOVČANIK- plaćanje proizvoda i usluga putem mobilnog telefona (sim kartica sa digitalnim sertifikatom). Funkcije: provera identiteta korisnika, čuvanje i prenos novca, osiguranje da plaćanje ide od kupca do prodavca. 16

Komplementarne valute - Lokalne valute • Motivacija: podsticanje lokalne privredne aktivnosti u vremenu nepovoljnog opšteg ekonomskog stanja u zemlji • 1930 -ih Wörgl u Austriji • 1934 WIR franak u Švajcarskoj, kao odgovor na veliku depresiju- zbog nedostatka likvidnosti – 16 članova u 1934, danas oko 62. 000 firmi – Godišnji obrt je oko 2 mld WIR (1 WIR=1 CHF) – Ne razmenjuje se za druge valute, ima vrednost u datom “poslovnom krugu” – Članovi su međusobno klijenti i dobavljači – Nema štednje, nema kamate na depozite • • • Postoji oko 4. 000 dopunskih valuta u svetu Funkcija sredstva razmene 17 Lokalne valute deluju kao komplementarne valute u nacionalnom monetarnom sistemu jer koegzistiraju sa zvaničnom nacionalnom valutom

Digitalne valute • • • Digitalne valute kreiraju novo okruženje i paralelni monetarni sistem na globalnom nivou Valuta je jedinstveni niz nula i jedinica Neregulisane valute Bitkoin je lansiran je početkom 2009. god. Cilj bitcoin-a je uspostavljanje sistema elektronskog plaćanja koji ne zavisi od finansijskih posrednika i poverenja u njih Bitcoin kao monetarna vrednost cirkuliše unutar decentralizovane računarske mreže u kojoj se u komunikaciji koriste kriptografske tehnike Emisija bitcoin-a je predeterminisana, a ukupna količina u opticaju raste po opadajućoj stopi do maksimalnog iznosa od 21 milion bitcoin-a do 2040 Ne postoji centralna klirinška kuća Proces emisije bitcoin-a je poznat pod imenom mining (rudarenje) i obavljaju ga zainteresovani članovi mreže 18 Koristi se za kupovine različitih dobara i usluga

FUNKCIJE NOVCA Novac- sve što je opšte prihvaćeno u plaćanju za dobra i usluge ili otplatu duga. 1. SREDSTVO RAZMENE - Sredstvo kojim se plaća za robu i usluge - Doprinosi specijalizaciji i podeli rada, odvaja prodaju i kupovinu - Doprinosi ekonomskoj efikasnosti, smanjuje transakcione troškove (Barter- dupla podudarnost želja) 2. OBRAČUNSKA JEDINICA (MERA VREDNOSTI) - Vrednost roba i usluga se izražava u novcu - U barter ekonomiji - u drugim robama N(N-1)/2 1. 000 x 999/2=499. 500 19

3. SREDSTVO ČUVANJA VREDNOSTI - Čuva kupovnu moć od momenta sticanja do momenta trošenja - F-ju ima i druga imovina- akcije, obveznice, nekretnine, koja može imati prednost-npr. donosi kamatu - Ključna prednost novca- LIKVIDNOST (brzina i lakoća kojom se neka imovina može konvertovati u sredstvo razmene) - Ostala imovina- transakcioni troškovi (provizija agentu za nekretnine) - Da li je novac dobar čuvar vrednosti- određuje nivo cena 20

OSOBINE NOVCA 1. PRENOSIVOST mora biti pogodan za nošenje pri obavljanju kupovine na različitim lokacijama 2. TRAJNOST u fizičkom smislu- ne nešto može da se pokvari ili propadne 4. STANDARDIZOVANOST jednak kvalitet novčanih jedinica, ne smeju se fizički razlikovati 5. PREPOZNATLJIVOST- lako prepoznatljiv da bi se tačno znalo da se radi o novcu a ne imovini manje vrednosti 3. DELJIVOST da se može podeliti na jednake delove radi kupovine manjih jedinica ili vraćanja kusura 21

22

Novac srpskog cara Stefana Dušana iskovan 1346. godine povodom njegovog krunisanja Zlatnik od 100 perpera, iskovan 1910. godine povodom proglašenja Crne Gore za kraljevinu i proslave 50 godišnjice vladavine Nikole I. Novčanica od 50 dinara koju je 1885. godine izdala Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije, a koja je imala podlogu u zlatu. 23

Novčanica od 10 dinara iz 1920. godine Novčanica od 100 dinara iz 1920. godine Novčanica od 1000 dinara iz 1920. godine 24

Continental currency 1 -8, 20 dolara 25

German gold mark Papiermark 26