NASTANAK NOVCA I KRATKA ISTORIJA SRPSKOG NOVCA Novac

NASTANAK NOVCA I KRATKA ISTORIJA SRPSKOG NOVCA

Novac je svojevrsna roba za koju se može kupiti svaka druga roba. Novcem se rasporedjuju i razmenjuju svi proizvodi ljudskog rada.

Trampa Davno u prošlost čoveku nije bio potreban novac, jer je sve za život sam proizvodio ili na neki drugi način pribavljao. Potrebe ljudi su bile male, a viška nije bilo. Kada su se neka plemena počela baviti pretežno stočarstvom, a druga pretežno ratarstvom, medju njima je počela razmena, zbog ostatka viška. Takva razmena robe za robu naziva se trampa. Pri tome su ljudi dogovorno utvrdili koliko jedne robe vredi dati za drugu. Tako, na primer, za jedan glineni lonac valjalo je dati pet strela…

Ekvivalenti Stočari su plaćali stokom, lovci krznom, ratari žitom itd… U kasnijem periodu bilo je moguće za jednu vrstu robe dobiti bilo koju drugu ili više njih u istoj vrednosti i na kraju se izdvojila vrsta robe koja je postala opšti ekvivalent koju su prihvatili svi učesnici razmene, odnosno novac u današnjem smislu reči. � Prvi ekvivalenti su bili : Platno, Stoka, Žito, Krzno itd…

Kovani novac Ljudi su zaključili da novac može postati samo ona roba koja će trajno predstavljati protivvrednost za svaku drugu robu. Za tu svrhu poslužili su metali, kovine. . Vremenom plemeniti metali, tačnije zlato i srebro preuzeli su ulogu novca. Oni su u prirodi vrlo retki, a u njihovo dobijanje mora se uložiti mnogo rada, zato su i veoma skupi. Za male količine tih kovina moglo se dobiti mnogo potrebne robe. .

Papirni novac U srednjem veku ljudi su počeli svoj metalni novac poveravati bankama na čuvanje. Banke su im izdavale potvrde na osnovu kojih su mogli podići svoj novac kada bi im zatrebao. Te su se potvrde zvale banknote. Postepeno su ljudi počeli placati robu tim potvrdama umesto metalnim novcem. Papir je mnogo praktičniji i lakši od kovina ili roba koje su nezgodne za prenos. Tako je nastao papirni novac.

Prvi srpski novac Srpski srednjovekovni novac spada u red najbogatijih i najinteresantnijih numizmatičkih područja, kako po broju vrsta, vladara, feudalaca i gradova, tako i po posebnoj lepoti raznolikih predstava i natpisa na njemu. Najstariji pomen o srpskoj obračunskoj jedinici je iz vremena Stefana Prvovenčanog (1196 – 1228)

� Prvi srpski vladar koji je kovao novac bio je kralj Stefan Radoslav. Kovanice su bile od srebra i bakra, po ugledu na novac njegovog dede, vizantijskog cara Alekseja III Duke. To je jedini srpski čankast novac i jedini bakarni državni novac.

� � � Dinar, Ag, težina 2, 55 grama, prečnik 29 mm Lice: Vladar u carskom odelu sa krunom i kuglom sa krstom u levoj ruci. Naličje: Krilati arhanđel Mihajlo sa mačem i kanijom.

Novac i bankarstvo u Kneževini Srbiji U borbi za elemente državnosti knez Mihailo je imao viziju stvaranja nacionalne valute, koja se u apoenima od 1, 5 i 10 para pojavila 1868. godine. Po ugledu na srednjovekovnu Srbiju zakonom iz 1873. godine za nacionalnu valutu proglašen je dinar, koji se prvi put u opticaju pojavljuje 1875. godine, kovanicama u srebru.

Pojava domaćeg novca bila je potrebna za stabilizaciju tržista u smislu izjednačavanja novca jer se na prostoru Kneževine Srbije do pojave dinara kovalo 38 različitih moneta i valuta.

Dalji tok u sređivanju stanja na novčanom tržistu bilo je osnivanje Privilegovane Narodne banke Kraljevine Srbije koja je otpočela sa radom 1884. godine… Ona je trebalo da podstakne formiranje nacionalnog bankarstva koje bi omogućilo razvoj domaće privrede i moglo konkurisati stranom kapitalu do tada investiranom u Srbiji.

Širom Srbije nastajali su privatni novčani zavodi. Broj novčanih zavoda bio je veliki. Ali je njihova finansijska moć bila mala… U Državi koja nije obilovala kapitalom takvi zavodi nisu mogli finansirati veće projekte, već su se ograničavali na davanje kredita najčesće samim akcionaraima, dok se građanstvo moralo zadovoljiti nevelikim sumama…

Kraj Literatura: Istorija za 2 razred srednjih strucnih skola; Wikipedia. org Profesorka: Zorica Anđelić Autori: Aleksandar Milosavljević Nikola Hadžić