GLAVA 2 Istorijski razvoj organizacije Prvi pisani tragovi

GLAVA 2 Istorijski razvoj organizacije *Prvi pisani tragovi organizacije, Vavilon, 2285 -2231 godina p. n. e. , Hamurabijev zakon: planiranje rada, kadrova, vođenje evidencije. *Prvi radovi o podeli rada nalaze se u delima grčkih filozofa Platona i Ksenofona, oko 400. godine p. n. e. , u vezi proizvodnje sandala za grčku vojsku. *Osnivač jevrejske religije Mojsije, kao zakonodavac i upravljač jevrejskih plemena, prenosio je ovlašćenja na odabrane ljude da umesto njega rešavaju probleme, a da on razmatra samo one nerešene. To je takođe primer upravljanja i organizovanja rada. Gradnja brojnih piramida i kineskog zida jasno govori o postojanju i primeni organizacije.

TRI FAZE RAZVOJA ORGANIZACIJE 1. 2. 3. Od prvobitne zajednice do 17. veka- lako je zaključiti da orgaizacija postoji otkad postoji i čovek, i da se razvijaju paralelno. U prvoj fazi organizacija se razvijala spontano- STIHIJSKI 17. - 19. VEKA (Žak Savari)- Rani period trgovine i industrijske proizvodnje. Razvoj je tekao EMPIRIJSKI(zasnovan na sopstvenom ili tuđem iskustvu). Nosioci ove faze razvoja su A. Smit, R. Oven, . . . Faza naučnog razvoja- Naučna metoda pored empirije koristi i druge metode da bi analizirala uzroke i posledice. Ova faza razvoja organizacije traje do danas, i njeni nosioci su: Tejlor, Fejol, Veber.

PRINCIPI NA KOJIMA SE RAZVILA ORGANIZACIJA KAO NAUKA • • Princip evidencije- ukazuje da je tačno samo ono što se može dokazati. Princip analize- svaku aktivnost treba rasčlaniti na njene sastavne delove, a zatim te delove treba analizirati pojedinačno i detaljno. Princip sinteze- analizirati date elemente unutar jedne celine. Princip kontrole- zaključke treba donositi tek posle detaljne analize i provera.

SISTEMATIZACIJA TEORIJA ORGANIZACIJE • Ove teorije ne poništavaju jedna drugu, već se uvažavaju i nadograđuju jedna na drugu. 1995. Teorija kulturnog sklada 1990. Procesna teerija 1980. Bihejvioristička teorija 1970. Situaciona teorija 1960. Sistemska teorija 1940. Kvantitativna teorija 1930. Škola međuljudskih odnosa 19/20 vek Klacična teorija organizacije

KLASIČNA ŠKOLA ORGANIZACIJE • Toretičari su težili pronalazku univerzalnih principa koji bi omogućili povećanu efikasnost organizacije. Industrijska revolucija je stvarala fabrike sa mnogo zaposlenih, čiji je rad trebalo adekvatno organizovati u cilju povećanja produktivnosti i ekonomičnosti. Uspeli su da povećaju produktivnost, ali su istovremeno povećali i nezadovoljstvo radnika. Predstavnici ovog inžinjerskog pristupa bili su: Frederik Tejlor, Anri Fajol i Maks Veber. Dva teorijska pravca: • Teorija naučnog menadžmenta- Tejlor • Klasična teorija organizacije- Fajol i Veber

TEORIJA NAUČNOG MENADŽMENTA Frederik Tejlor • Radio u Čeličanama Midvej (SAD) • Posmatrao organizaciju odozdo na gore. • Studija pokreta – težnja ka izbacivanju suvišnih pokreta kroz specijalizaciju. • Uvođenje češćih odmora (bolji češći a kraći odmori) • Ekonomska motivacija- nagrada je za zaposlene isto toliko važna koliko je i gorivo važno za mašinu. • Jedina greška u njegovom pristupu- norme je određivao na osnovu učinka najsnažnijeg radnika • Tejlorizam -naučni sistem za ceđenje radničkog znoja (Lenjin)

Sledbenici Tejlorovog učenja • Henri Gant: Sistem nagrađivanja na osnovu učinka prosečnog radnika, rezultate svojih istraživanja izražavao grafički- Gantogrami osnov za CPM i PERT metode odlučivanja. • Harington Emerson: definisao linijsko- štabni model rukovođenja. Linija- rukovodioci između direktora i radnika. Štab- skup specijalista, savetodavci direktoru. • Frank i Lilian Gilbert: Frank Gilbert je izučavao pokrete kroz prizmu minimalnog zamaranja radnika (uvažavanje ljudskog faktora). Lilien Gilbert izučavala pitanja zamora, odmora i stresa kod radnika.

KLASIČNA TEORIJA ORGANIZACIJE Anri Fajol • Administrativna doktrina- Fajol je sve poslove u preduzeću grupisao u 6 grupa, odnosni poslovnih funkcija: • Tehnički poslovi- podrazumevaju osnovnu delatnost preduzeća. • Komercijalni poslovi- nabavka i prodaja • Finansijski poslovi- obezbeđivanje finansijskih sredstava za funkcionisanje preduzeća(krediti ) • Bezbednosni poslovi- zaštita od krađe, požara, . . . • Računovodstveni poslovi- prikaz poslovanja preduzeća kroz računovodsvene izveštaje • Administrativni poslovi- Ovoj funkcji Fajol daje najveći značaj, pa je po njoj doktrina i dobila ime. Odnosi se na povezivanje i usklađivanje predhodnih pet funkcija, kroz sledećih pet menadžerskih aktivnosti: Planiranje, organizovanje, komandovanje, kordiniranje, kontrolisanje

Maks Veber- Teorija birokratije ORGANIZACIJA PREDUZEĆA=ORGANIZACIJA DRŽAVE Birokratija- poštovanje usvojenih normi i odredaba Osnovni elementi birokratije su: • Specijalizacija- podrazumeva podelu rada u organizaciji na osnovu kvalifikovanosti, a nikako preko veze (nasledstvo, familija, . . . ) • Hijerarhija- podrazumeva centralizovano odlučivanje sa vrha na dole, po hijerarhijskim nivoima. Poštovanje hijerarhije obezbeđuje red. • Formalizacija ponašanja- poštovanje propisanih pravila • Službeni odnosi- podrazumevaju zvanično ponašanje i ophođenje u organizaciji.

OGRANIČENJA PRIMENE KLASIČNE ŠKOLE • Mnogo složeniji ambijent poslovanja. • Promena mentalnog profila ljudi, a time i odnosa između menadžera i radnika. • Efikasna organizacija je mnogo kopleksnija nego pre jedan vek. • Tejlor ne uzima u obzir uticaje okruženja, što je danas u izučavanju organizacije nezamislivo.

SISTEMATIZACIJA TEORIJA ORGANIZACIJE 1995. Teorija kulturnog sklada 1990. Procesna teerija 1980. Bihejvioristička teorija 1970. Situaciona teorija 1960. Sistemska teorija 1940. Kvantitativna teorija 1930. Škola međuljudskih odnosa 19/20 vek Klacična teorija organizacije

TEORIJA MEĐULJUDSKIH ODNOSA • Klasična teorija organizacije je praktično ignorisala radnika kao ličnost. Radnicima je gore nego mašinama. Stare mašine vlasnik popravlja, dok istrošene radnike vlasnik zamenjuje novim radnicima. Razvojem mehanizacije i automatizacije čovek sve više počinje da liči na robota, dolazi do otuđenja, otpora prema radu i nezainteresovanosti za uspeh firme i razvoj organizacije. Dakle, može se reči da su metode klasične škole povećale produktivnost u preduzećima, ali istovremeno i nezadovoljstvo radnika.

Elton Mejo • Psiholog i profesor na Harvardu. Bavio se čovekom u organizaciji, zato što su radnici bili nezadovoljni i nemotivisani. • Hotorn studije: “Rezultati će biti bolji ukoliko se radnicima ukaže pažnja i poverenje, ako su informisani, uvaženi i ako postoji otvorena komunikacija sa menadžerima”. • Mejo insistira na: – Zadovoljenju socijalnih potreba radnika. – Dobrim međuljudskim odnosima. – Da su radnici važan faktor organizacije.

Abraham Maslov • Svaka sledeća nezadovoljena potreba je motivator za članove organizacije. • Potrebe nižeg reda 1. Fiziološke potrebe. 2. Potrebe za sigurnošću (fizička i emocionalna sigurnost). • Potrebe višeg reda 1. Socijalne potrebe (pripadanje, ljubav, prijateljstvo). 2. Potrebe za poštovanjem (samopoštovanje, društveni status). 3. Samoaktualizacija (sopstveni razvoj i napredovanje).

Daglas Mek Gregor • Profesor na institutu Masečusets. • XY teorija o motivaciji. • X teorija: Čovek je po prirodi lenj i izbegava rad kad god je to moguće. Rukovodioci moraju da nateraju radnike da rade (kažnjavanje, nagrađivanje, . . . ). Doza straha u preduzeću mora da postoji. • Y teorija: Rukovodioci treba da koriste psihologiju i sociologiju i da motivišu radnike i “ubede” ih da ostvarenjem ciljeva organizacije ostvaruju i svoje lične ciljeve. Bazira se na human relations principima, zahteva drugačiji pristup rukovodilaca.

SISTEMATIZACIJA TEORIJA ORGANIZACIJE 1995. Teorija kulturnog sklada 1990. Procesna teerija 1980. Bihejvioristička teorija 1970. Situaciona teorija 1960. Sistemska teorija 1940. Kvantitativna teorija 1930. Škola međuljudskih odnosa 19/20 vek Klacična teorija organizacije Savremene teorije organizacije

SAVREMENE TEORIJE ORGANIZACIJE Savremene teorije organizacije imaju tri teorijska pravca: • Kvantitativna teorija • Sisitemska teorija • Situaciona teorija

KVANTITATIVNA TEORIJA Intuicija menadžerima nije dovoljna kako bi doneli najbolje odluke (pronašli optimalno rešenje). Zato se danas prilikom procesa planiranja i kontrole koriste mnoge kvantitativne metode, pomoću miksa sledećih disciplina: • matematika • informatika • teorija odlučivanja • statistika i verovatnoća • ekonometrija, . . .

SISTEMSKA TEORIJA Kategorije sistemskog pristupa su: • Sistemi i podsistemi – više povezanih podsistema čine sistem. Organizacija će biti onoliko uspešna koliko je harmonizovano funkcionisanje podsistema. • Interakcijauticaji i odnosi između sistema i podsistema. Organizacija je podsistem u odnosu na šire okruženje • Okruženje- Okruženje je sve ono izvan preduzeća što utiče na ponašanje i efikasnost preduzeća. Okruženje preduzeća čine: – – tržište, institucionalni ambijent, društveno-politički uslovi, tehničko-tehnološki uslovi,

SITUACIONA TEORIJA Svaka nova situacija zahteva donošenje nove odluke. Svaka odluka je najbolja samo za situaciju za koju je donešena. Karakteristike situacionog pristupa su: • Prihvata se značaj otvorenog sistema, preuzetog od sistemske teorije. Pri donošenju upravljačkih odluka uvažavaju se uticaji i interne i eksterne sredine. • Istraživačka orijentacija- iznalaženje rešenja za konkretnu situaciju. • Multivarijaciona analiza- tehnika istraživanja koju koristi situacioni pristup. Multivarijaciona analiza promene u jednoj promenljivoj objašnjava promenama u više promenljivih.

SISTEMATIZACIJA TEORIJA ORGANIZACIJE 1995. Teorija kulturnog sklada 1990. Procesna teerija 1980. Bihejvioristička teorija 1970. Situaciona teorija 1960. Sistemska teorija 1940. Kvantitativna teorija 1930. Škola međuljudskih odnosa 19/20 vek Klacična teorija organizacije

BIHEJVIORISTIČKA TEORIJA • Respektuje ponašanje kao bitan faktor uspeha organizacije. • U okviru ove teorije su se razvila 2 koncepta: 1. Organizaciono ponašanje- Japanske firme. Uspeh se zasniva na “mekim” dimenzijama organizacije. Kultura, klima i vođstvo, zamenjuju tehnologiju, strukturu i strategiju. Vilijem Ouči: “Preduzeće je zajednica ljudi koji žele uspeh”. 2. Organizacioni razvoj- predstavlja sistem učenja o upravljanju i promenama organizacije.

SISTEMATIZACIJA TEORIJA ORGANIZACIJE 1995. Teorija kulturnog sklada 1990. Procesna teerija 1980. Bihejvioristička teorija 1970. Situaciona teorija 1960. Sistemska teorija 1940. Kvantitativna teorija 1930. Škola međuljudskih odnosa 19/20 vek Klacična teorija organizacije

NOVE TEORIJE ORGANIZACIJE Podrazumevaju dva teorijska pravca: • Procesna teorija • Teorija kulturnog sklada

PROCESNA TEORIJA • Suština ove teorije je da organizaciju posmatra kao mrežu poslovnih procesa kroz koje ona funkcioniše. Proces predstavlja grupu zadataka čiji je cilj povećanje vrednosti za potrošača, gde unapređivanje procesa obezbeđuje poboljšanje organizacije kao celine. Bitno je poređati procese po važnosti za ostvarenje profita, a zatim ih adekvatno dizajnirati da bi bili efikasniji. • Procesna teorija se realizuje putem dva načina promena organizacije: • Upravljanje totalnim kvalitetom(TQM) • Reinženjering poslovnih procesa

TEORIJA KULTURNOG SKLADA • To je teorija menadžmenta i organizacije, nastala pod uticajima globalizacije poslovanja i procesa tranzicije privreda bivših socijalističkih zemalja u tržišnu privredu. Na organizaciju i vođenje firmi presudno utiču kulturna obeležja sredine u kojoj firma egzistira. Najbolje rešeje u jednoj kulturi ne mora biti dobro u nekoj drugoj kulturi, zbog specifičnosti koje imaju različite kulture (sistem vrednosti i stavovi o životu i radu). Zato se menadžerima globalnih preduzeća preporučuje da poštuju nacionalne kulture i njihove specifičnosti i da iz jedne sredine ne prenose automatski rešenja u neku drugu sredinu.