Podsetimo se Postimpresionizam Rekli smo da je postimpresionizam

Podsetimo se: Postimpresionizam Rekli smo da je postimpresionizam opšti termin koji se odnosi na slikarstvo posle 1880, preciznije na grupu slikara koji su svi u nekom trenutku prošli kroz impresionizam, a onda nastavili dalje. . . Dosad smo videli Seraov poentilizam, Sezanovu potragu za «večnim oblikom » , koji traži bojom (nanetom u snopovima usmerenih poteza, koji grade fasete), kao i Van Gogov pokušaj da prenese emocionalnu istinu svakog bića, predmeta, prizora koje slika, « ono nešto večno što je oreol nekad simbolizovao » . . .

Na prošlom času smo pričali o Van Gogu. . . • Za Van Goga, cilj umetnosti je da iskaže umetnikova osećanja. Slika u serijama u pokušaju da dosegne ekspresivni maksimum u svojim delima, da dosegne duhovnu stvarnost svojih prizora, « ono nešto večno što je oreol nekad simbolizovao » . . . • Boja određuje osećajni sadržaj slike, Van Gog joj pridaje i simbolično značenje. Kod Van Goga boja je intenzivna, ali iako naglašena, ostaje vezana za stvarnu boju motiva. • Govorimo o Van Gogovom « ličnom rukopisu » : jak pritisak na četkicu ostavlja vidan, u pastuozni nanos urezan potez, intenzivna boja se preliva sa strana četkice. U slikama iz poslednjeg perioda, pojavljuju se karakteristični talasasti potezi i spirale.

Van Gogov postimpresionizam se dovodi u vezu sa simbolizmom, a najavljuje fovizam i ekspresionizam… • Van Gogovo slikarstvo se takođe vezuje i za simbolizam, jer pokušava da « ideje prikaže u vidljivom obliku » , da nađe simbole kojima bi dosegao « višu stvarnost » , « ono nešto večno što je oreol simbolizovao » … • Sama reč « simbolizam » (etimološki, « baciti zajedno » ) označava analogiju koju ova umetnost želi da uspostavi između apstraktne ideje i slike kojom je želi izraziti. • I drugi slikari se vezuju za simbolizam, kao Pol Gogen o kome ćemo govoriti danas, Edvard Munk, Gustav Klimt. . .

Simbolizam, Sintetizam… • Simbolizam takođe nastaje kao reakcija na naturalizam zapadne tradicije, koji u slikarstvu pridaje suviše značaja posmatranju prirode. • Simbolizam daje značaj ličnoj viziji u stvaranju simbola koji bi nam omogućili dosezanje viših nivoa stvarnosti. • Simbolizam još nazivamo i sintetizam, jar mu je ideal sinteza različitih oblika umetnosti, kao i sinteza (stvaranje) svojih ličnih simbola.

Simbolizam nastaje u istom periodu kad i impresionizam, i nadovezuje se na pojedine aspekte Romantizma. Za razliku od Romantizma, često impulsivnog i buntovnog, sintetizam u slikarstvu je statičan i često hermetičan (pošto svaki umetnik razvija, sintetizuje, svoj lični repertoar simbola). . . Simbolizam: Pierre Puvis de Chavannes (1824 -1898), Devojke na obali mora, 1879

Odilon Redon (1840 -1916) (ilustracije za Fantastične priče Edgar Alan Poa) 1903 -05, Portrait de Paul Gauguin Odilon Redon, Oko balon, 1878 1885, Beatriče

Za preteču simbolizma se smatra slikar prethodne generacije, Gustav Moro (Gustave Moreau, 1826 -1898). Romantične inspiracije, pridajući veći značaj ličnoj viziji nego objektivnom posmatranju prirode, Moro će steći slavu pri kraju svog života, kada njegov lični stil bude u većoj meri odgovarao ukusu javnosti. . . Salomina igra (Priviđenje), 1874 -1876

4 -2 Postimpresionizam Žorž Sera (Georges Seurat, 1859 -1891) Pol Sezan (Paul Cézanne, 1839 -1906) Vinsent Van Gog (Vincent Van Gogh, 1853 -1890) Pol Gogen (Paul Gauguin, 1848 -1903)

4 -2 -4 Postimpresionizam Pola Gogena: simbolizam, sintetizam

Pol Gogen (Paul Gauguin, 1848 -1903) • Smatrajući zapadnu civilizaciju otuđenom, neprirodnom, Gogen sa 35 godina napušta karijeru uspešnog bankarskog službenika da bi se potpuno posvetio slikanju, kojim se prethodno bavio kao amater i kolekcionar. • U potrazi za jednostavnijim, sa prirodom usklađenijim životom napušta Pariz i odlazi prvo u Bretanju, a zatim na rad u Panamu, i na Martinik. Vraća se bolestan i osiromašeo, i nastanjuje u Bretanji, u Pont Avenu, gde već živi grupa slikara. • Među jednostavnim i veoma religioznim bretonskim seljacima, sa verom veoma prisutnom u svakodnevnom životu, Gogen stvara, sintetizuje svoj likovni jezik, crpeći u narodnoj tradiciji i srednjevekovnom slikarstvu (kloazonizam, intenzivne boje vitraža katedrala).

Evolucija Gogenovog stila: prvo ljubitelj i kolekcionar (divio se Sezanu i posedovao njegovu mrtvu prirodu Posuda sa voćem, čaše i jabuke), slikar amater u slobodnom vremenu… 1880, Studija, ženski akt (Suzana šije) 1886, Mrtva priroda sa Lavalovim portretom Pejzaž sa Martinika, 1887

U Bretanji, među jednostavnim i veoma religioznim ljudima, sa verom veoma prisutnom u svakodnevnom životu, Gogen slika svoju Viziju posle propovedi u kojoj pokušava da istovremeno dočara i seljanke, i zamišljenu stvarnost njihove ekstatične vizije. . . Vizija posle propovedi (Jakov se bori sa anđelom), 1888

U ovoj slici su već uspostavljene sve karakteristike Gogenovog stila: oblici su uprošćeni, dvodimenzionalni, oivičeni crnom linijom ( « kloazonizam » po ugledu na vitraže katedrala), boja intenzivna, ne sasvim prirodna. Gogen, Vizija posle propovedi (Jakov se bori sa anđelom), 1888

Boja je kod Gogena intenzivna, ne sasvim prirodna: « Kako vidite ovo drvo? Zeleno? Upotrebite najlepšu zelenu vaše palete! A ovu senku? Rekli biste da je plava? Ne plašite se da je učinite što plavljom moguće! 1888, Plavo drveće

U jednom od pisama koje piše 1888. , Pol Gogen formuliše svoj umetnički credo: « daću vam jedan savet, ne kopirajte suviše prirodu, umetnost je apstrakcija, izvucite je iz prirode sanjajući pred njom, pri tom misleći više na stvaranje nego na rezultat. To je naš jedini način da se uzdignemo do Boga, radeći kao i on, stvarajući » . Vizija posle propovedi, 1888, Žuti Hrist, 1889

Gogen se 1888 pridružuje Van Gogu u Arlu, gde zajedno slikaju, često isti motiv, što će se, usled nekompatibilnosti njihovih karaktera, završiti dva meseca kasnije epizodom Van Gogovog odsečenog uveta. . . Gogen, 1888, Van Gog slika suncokrete Van Gogh: Gogenova stolica

Opet potpuno bez novca, Gogen se 1891 vraća u Pariz, odakle zahvaljujući zastupanju svojih prijatelja uspeva da proda nekoliko slika i ukrca se na brod za Polineziju. Gogen, Žuti Hrist, 1889 Gogen, 1889 -90, Autoportret sa žutim Hristom

Nastanjuje se na Tahitiju u nadi da pobegne od zapadne civilizacije i svega što je konvencionalno i izveštačeno. Ostatak života će proživeti u ovim tropskim krajevima. Gogen, Tahićanke Gogen, Manao tupapau (The Spirit of the Dead Keeps Watch), 1897

Tu, u tropima, pod uticajem tropske klime i polinežanske kulture, Gogen će naslikati svoja najznačajnija i najlepša dela, dosežući univerzalne simbole života i smrti. . . Gauguin, Ia Orana Maria (Zdravo Marija), 1891 -92

Gauguin, Mahana no atua (Day of the Gods), 1894

Tu slika i svoje najznačajnije delo « Odakle dolazimo? Šta smo? Gde idemo? » , koje i sam smatra svojim slikarskim testamentom, dosežući univerzalne simbole prolaznosti života… Gauguin, Odakle dolazimo? Šta smo? Gde idemo? , 1898

Izdvojite najbitnije: Gogen beži od zapadne civilizacije nalazeći inspiraciju u raznim drugim tradicijama da bi stvorio, sintetizovao svoj likovni jezik (sintetizam, simbolizam). Uprošćeni, plošni oblici su oivičeni crnom (kloazonizam srednjevekovnih vitraža), intenzivna boja nije sasvim prirodna: « ne kopirajte prirodu, umetnost je apstrakcija, dosegnite je sanjajući pred prirodom » . Najznačajnija dela pod uticajem polinežanske kulture dosežu univerzalnu simboliku. . . Vizija posle propovedi (Jakov se bori sa anđelom), 1888/ Mahana no atua (Day of the Gods), 1894

U isto vreme i jedan drugi slikar doseže univerzalne simbole, ali ne bežeći od zapadne civilizacije, već naprotiv « ispijajući gorčinu do poslednje kapi» . To je norvežanin Edvard Munk, Igra života (Tri životna doba), 1899

Edvard Munk (Edvard Munch, 1863 -1944): Proživeti ličnu tragediju • Norveški slikar i grafičar Edvard Munk radi da bi se izborio sa ličnim osećanjem nemoći i očaja pred smrću svojih bližnjih (majka mu umire od tuberkuloze kada je imao 5 godina, potom, sa 15 godina, umire i njegova starija sestra, mlađa sestra tone u depresiju, brat mu umire mlad, a zatim, sa 26 godina, ostaje i bez oca). • Za sobom Munk ostavlja opus koji se opsesivno vraća na prikaze njegove lične drame, likovnim jezikom koji doseže univerzalne simbole. . .

Edvard Munk , Proleće, 1889

« Slikati svoj sopstveni život » : Serija slika pod nazivom Bolesno dete (1885, 1896, 1907 i 1910) prikazuje bolest i smrt Munkove starije sestre, ubrzo pošto im je majka umrla. « Ne slikam ono što vidim. Slikam ono što sam video. » Bolesno dete, 1885, 1896, 1907 et 1910

« Popiti svoju temu do poslednje kapi gorčine, kao što sam ja to uradio sa « Bolesnim detetom » . Nisam samo ja sedeo tamo, u toj sobi, već sva bića koja su mi ikada bila draga. » Munh, Smrt u bolesničkoj sobi (1893, 1895)

« Foto aparat ne može biti konkurencija slikarskoj četkici, dokle god se ne koristi u Raju ili u Paklu. » Veče na aveniji Karl Johan, 1892 Teskoba, 1893

U svom dnevniku, Munk 22 jula 1892. beleži : « Šetao sam stazom sa par prijatelja – sunce je zalazilo- kad odjednom nebo postade krvavo crveno » … « krv je bila svuda i plameni jezici su se dizali nad crno-plavim fjordom grada – moji prijatelji su nastavili put a ja sam stao, drhćući od teskobe – osećao sam kako se beskrajan krik prolama univerzumom i razdire prirodu. » Očaj, 1892 Krik, dve od četiri verzije (1893, 1910)

Autoportret sa rukom skeleta, 1895 Krik, 1895, drvorez

Munk shvata umetnost kao rad sećanja, autobiografiju. Njegovo delo se nadovezuje na velike tragedije njegovog vremena. Izraz njegove lične tragedije, kroz izražajnu moć boje, talasaste linije i potragu za simbolima, čine od ovog Van Gogovog i Gogenovog naslednika preteču nemačkog ekspresionizma, posle 1905. U 30 -tim i 40 -tim godinama XX veka nacisti će Munkov rad smatrati « izopačenim » i ukloniće njegova dela iz muzeja. Munk će poslednje godine svog života provesti u svojoj kući u okolini Osla, krijući svoje slike u strahu da će mu biti oduzete i uništene. Umire u januaru 1945.

Izdvojimo najbitnije: Postimpresionizam Rekli smo da je postimpresionizam opšti termin koji se odnosi na slikarstvo posle 1880, preciznije na grupu slikara koji su svi u nekom trenutku prošli kroz impresionizam, a onda nastavili dalje. . . Dosad smo videli Seraov poentilizam, Sezanovu potragu za «večnim oblikom » bojom nanetom usmerenim potezima, u snopovima (fasetama) kao i Van Gogov pokušaj da prenese emocionalnu istinu svakog bića, predmeta, prizora koje slika, « ono nešto večno što je oreol nekad simbolizovao » . . .

A danas smo pričali o još jednom slikaru ovog perioda, Polu Gogenu, čije se delo vezuje i za simbolizam, kao i delo norvežanina Edvarda Munka. . . Pol Gogn, Vizija posle propovedi (Jakov se bori sa anđelom), 1888 Edvard Munh, Krik, 1893 -1910

Gogen beži od zapadne civilizacije nalazeći inspiraciju u raznim drugim tradicijama (srednjevekovnoj, polinežanskoj) da bi stvorio, sintetizovao svoj likovni jezik (sintetizam, simbolizam). Uprošćeni, plošni oblici su oivičeni crnom (kloazonizam srednjevekovnih vitraža), intenzivna boja nije sasvim prirodna: « ne kopirajte prirodu, umetnost je apstrakcija, dosegnite je sanjajući pred prirodom » . Najznačajnija dela pod uticajem polinežanske kulture dosežu univerzalne simbole. . . Vizija posle propovedi (Jakov se bori sa anđelom), 1888/ Mahana no atua (Day of the Gods), 1894

Norvežanin Edvard Munk shvata umetnost kao rad sećanja, autobiografiju. Njegovo delo je izraz njegove lične tragedije, ali se nadovezuje i na velike tragedije njegovog vremena. Kroz izražajnu moć boje, talasaste linije i potragu za simbolima, ovaj Van Gogov i Gogenov naslednik postaje preteča nemačkog ekspresionizma, o kome ćemo pričati u okviru umetnosti XX veka (posle 1905).

Postimpresionizam. . .

Teme za razmišljanje: Serije kod Monea, Van Goga i Munka L’enfant malade 1885 -86 L’enfant malade 1896

Tri životna doba žene: simbolizam kod Gogena, Klimta i Munka:

Boja kod Van Goga i Munka…