Postimpresionizam Van Gog i Gogen Ana Kneevi Van

Postimpresionizam. Van Gog i Gogen. Ana Knežević

Van Gog �Sezan i Sera – impresionizmu daju strukturu, promišljaju prostor slike i njegovu izgradnju, povezuju umetnost i nauku, teže „klasičnijem” impresionizmu. �Van Gog smatra da impresionizam ne ostavlja dovoljno prostora umetniku da izrazi svoja osećanja.

Van Gog � Nezadovoljan industrijalizacijom, u početku zainteresovan za književnost i propovedništvo; � Prva faza njegovog stvaralaštva (1880 -85) odlikuje se tamnijim koloritom, realističnim temama, životom seljaka u južnim oblastima Belgije, gde je proveo neko vreme kao propovednik; � Druga faza (1888 -1890) dolazi nakon njegovog boravka u Parizu i upoznavanja sa opusom Degaa, Seraa i ostalih pariskih slikara. U Parizu Van Gog otkriva važnost boje i eksperimentiše sa ovim likovnim elementom; ispituje Seraovu poentilističku tehniku i vremenom unosi „umetnost slikanja mrljama” u svoje izrazito osećajno slikarstvo.

Van Gog, Ljudi koji jedu krompir, 1885.

Van Gog, Par cipela, 1888.

� Nakon Pariza, Van Gog odlazi u Arl, na jugu Francuske, i tu nastaju slike njegove druge faze stvaralaštva. � Poput Sezana, Van Gog u ovom periodu slika brojne pejzaže, koji se odlikuju ekstatičnim pokretima, a ne arhitekturom slikanog prostora, stabilnošću i postojanošću. � Za Van Goga je boja, a ne oblik, presudna za izražajnu sadržinu slika. � Slike iz ovog perioda i carstvo svetlosti koje je Van Gog pronašao na jugu pričaju i o njegovoj mističnoj veri u stvaralačku snagu koja udahnjuje dušu svim oblicima života - veri ne manje žarkoj od one u njegovim ranim godinama.

Van Gog, Žitno polje i čempresi, 1889.

Želim da slikam ljude i žene s onim nečim od večnoga što je obično simbolisao oreol, pisao je Van Gog, pokušavajući da objasni svom bratu suštinu humanosti koja mu je bila cilj na slikama kao što je ova. U vreme kad je radio Autoportret već je bio počeo da oseća znake duševne bolesti, koja mu je sve više otežavala slikanje. Izgubivši nadu u ozdravljenje izvršio je samoubistvo godinu dana kasnije, jer je vrlo duboko osećao da je jedino umemost činila njegov život vrednim življenja. Van Gog, Autoportret, 1889.

Van Gog, Stolica, 1888.

Van Gog, Soba, 1888.

Van Gog, Starry night, 1889. Duševno stanje umetnika, slika nastaje u ateljeu, po sećanju, a ne napolju.

Starry night Paint your palette blue and grey Look out on a summer's day With eyes that know the Darkness in my soul. Shadows on the hills Sketch the trees and the daffodils Catch the breeze and the winter chills In colors on the snowy linen land. And now I understand what you tried to say to m How you suffered for your sanity How you tried to set them free. They would not listen They did not know how Perhaps they'll listen now. Starry, starry night – Don Mc. Lean

Slika nastaje nekoliko meseci pre samoubistva umetnika, nakon boravka na rehabilitaciji u San Remiju; Tema pokazuje umetnikovu složenu vezu sa religijom i spiritualnošć Jak kontrast boja, uticaj japanskih estam Van Gog, Crkva u Avru, 1890.

Uticaj japanskih estampi

Van Gog, Drvo badema u cvatu, 1890.

Van Gog, Žitno polje sa vranama, 1889. Poslednja umetnikova slika. Pastuozni namazi boje, Reljefna struktura slike.

Slikarstvo vraća stabilnost u umetnikov život. Umetnost kao terapija. Van Gog, Autoportret, 1889.

Van Gog, Suncokreti, 1889.

Van Gog, Uveli suncokreti, 1888.

Van Gog, Put sa čempresima 1890.

Van Gog, Bašta kafea noć 1888.

Van Gog, Kafe noću, 1888.

Van Gog, Zatvorenici u dvorištu zatvora, 1890.

Van Gog, Poštar Rulen, 1888.

Van Gog, Portret doktora Gašea, 1890.

Van Gog, Autoportret, 1889.

Van Gog, Pijeta, Oko 1890.

Pol Gogen �Radi kao trgovački posrednik i sakupljač slika u Parizu; �Sa trideset i pet godina odlučuje da se mora u potpunosti posvetiti umetnosti. �Napušta porodicu, odlazi u prirodu (Bretanja), u „primitivna društva” (Tahiti), i postaje glavni predstavnik simbolizma. �Njegov stil, ne tako izrazito ličan, kao Van Gogov, bilo je još smelije udaljavanje od impresionizma. �Industrijsko društvo je zapad Evrope nateralo da živi nepotpunim životom koji je previše posvećen materijalizmu, dok osećanja ostaju zanemarena.

Gogen u Bretanji Gogen, Vizija posle propovedi, 1888.

Gogen, Žuti Hrist, 1889.

Gogen i Van Gog u Arlu Gogen, Autoportret (Les Miserables), 1888.

Autsajderi: Van Gog Emil Bernar Van Gog

Pol Gogen, Slikar suncokreta, 1888.

Gogen na Tahitiju Gogen, Manao Tupapau (Duh mrtvih bdi), 1892.

Maneova Olimpja, 1863.

Gogen, Tahićanke, 1891.

Gogen, Što se ljutiš? , 1896.

Gogen, Ko smo? Odakle dolazimo? Kuda idemo? , 1897.