Slikarstvo postimpresionizma Sezan Gogen Van Gog Ana Kneevi

Slikarstvo postimpresionizma: Sezan, Gogen, Van Gog Ana Knežević

Pol Sezan �Nesumnjivo je da ono što nazivamo modernim pokretom u umetnosti počinje s prostodušnom odlukom jednog francuskog sliakra da svet vidi objektivno. Ono što je Sezan želeo da vidi bio je svet, ili onaj njegov deo o kome je on razmišljao, kao objekt, bez ikakvog posredovanja bilo sređenog uma, bilo nesređenih osećanja. �Njegovi neposredni prethodnici, impresionisti, videli su svet subjektivno, tj. onako kako se pod svetlošću ili s raznih tačaka gledanja svet predstavljao njihovim čulima. �Sezan je želeo da isključi tu svetlucavu i nejasnu površinu stvari i da prodre do nepromenljive stvarnosti koja se nalazi ispod te svetle, ali varljive slike koju daje

Sezanova realizacija i modulacija: �Realizacija – ostvariti, ostvarenje; modulacija – prilagoditi materijal (sliakrsku boju) visokom stupnju ili intenzivnosti; �Sezanov slikarski metod: prvo izabere motiv (pejzaž, osobu, mrtvu prirodu), a onda ostvari svoje vizuelno shvatanje tog motiva tako da se u tom procesu ne izgubi ništa od vitalne intenzivnosti koju poseduje motiv u svom stvarnom postojanju.

�Bio je za strukturu po svaku cenu, tj. za stil čiji su koreni u prirodi stvari, a ne u nečijim subjektivnim senzacijama koje su uvek nejasne. �Izgledalo mu je da senzacije koje su impresionisti toliko nastojali da prikažu – tanani efekti promenljive svetlosti i pokreta – izobličuju pravi cilj ili vrlinu umetnosti koja se sastoji u stvaranju nečeg monumentalnog kao što je umetnost velikih majstora u prošlosti. �Ambicija mu je bilo da postigne to isto dejstvo monumentalnosti, a da istovremeno zadrži intenzivnost vizuelne slike.

�Po Sezanu, ljudska percepcija je nejasna, ali umetnik je taj koji treba da bude u stanju da istraživanjem i koncentracijom unese red u tu zbrku. �Umetnost je za njega teorija razvijena i primenjena u dodiru sa prirodom, a prirodu treba predstavljati pomoću valjka, lopte i kupe, sve u odgovarajućoj perspektivi, tako da je svaka strana nekog predmeta upravljena prema jednoj središnjoj tački. �Sezan konstruiše sliku.

Pol Sezan, Moderna Olimpija, ulje na platnu, početak sedamdesetih XIX, Privatna kolekcija

Mane, Olimpija, 1863, Orsej, Pariz

�Sezan brzo shvata prirodu Maneove revolucije u slikarstvu; �Moderna Olimpija je reakcija na Maneovu Olimpiju; �Stalna tema moderne umetnosti – umetnik i njegov model; �Slikarska tehnika sugeriše vrtlog strasti; �Podnaslov Moderne Olimpije je Paša – u čast slikara Delakroaa i njegovog orijentalizma;

Ežen Delakroa, Odaliska, 1845 -50, ulje na platnu, Kembridž

Renoar, Pol Sezan, 1880. Sezan, Autoportret, 1880/81.

Želim da od impresionizma načinim nešto čvrsto i trajno, kao što je umetnost koju nalazimo u muzejima Sezan, Autoportret, ulje na platnu, oko 1879, Tejt, London

Sezanova arhitektura slike �Svaki potez četkice stvara građevinu koja je sigurno smeštena u arhitekturu slike i koja gradi finu ravnotežu između dvodimenzionalnosti i trodimenzionalnosti. �Boje su takođe namerno kontrolisane tako da daju sazvučja toplih i hladnih tonova koji odjekuju po celom platnu. �Slika kao stremljenje prema čvrstom i trajnom.

Pol Sezan, Mrtva priroda sa jabukama, ulje na platnu

�Svi oblici u prirodi se zasnivaju na kupi, lopti i valjku – Sezan. �Prava tema njegovih slika jeste težnja da se otkrije poredak koji leži u osnovi spoljnog sveta, ali ga je slikar morao protumačiti tako da odgovara posebnom, zatvorenom svetu zarobljenom na platnu. �Najveći izazov Sezanovog stvaralaštva bio je da se isti metod

Sezan, Planina Sen Viktoar, 1895, ulje na platnu

Sezan, Kartaši, 1894 -95, ulje na platnu, Orsej, Pariz

Sezan, Portret oca, 1866. Sezan, Portret oca, 1865.

Sezan, Portret čoveka sa prekrštenim rukama, ulje na platnu, oko 1899.

Sezan, Čovek u sobi, 1890, ulje na platnu

Sezan, Velike kupačice, 1894 -1906, ulje na platnu