razvoj informacionih tehnologija Sta su informacione tehnologije Informacione

razvoj informacionih tehnologija

Sta su informacione tehnologije? Informacione tehnolohije-oblast koja se bavi koriscenjem racunara i komunakacionih uredjaja najcesce u komercijalne svrhe. U svojoj osnovi informaciona tehnologija se bavi poboljsavanjem razlicitih ljudskih napora u resavanju problema kroz projektovanje, razvoj i koriscenje tehnoloski zasnovanih sistema i procesa

u razvoju racunara znacajna su 4 momenta 1. Pamcenje rezultata 2. Mehanizacija procesa racunanja 3. Odvajanje unosenja podataka i automatizacija procesa racunanja 4. Opsirnije koriscenje masina primenom programa

Pomagala u racunanju 1)Abakus-prva poznata sprava za racunanje 2)Kipu 3)Logaritmi

razlikujemo sledece periode u razvoju informacionih tehnologija

1)Premehnicko doba-Abakus

2)Mehanicko doba (1450 -1840) • Sve fo XVII veka racunanje, ma kako slozeno bilo, obavljalo se rucno. Za slozena naucna istrazivanja na raspolaganju su bile tablice integrala, logaritama i trigonometrijskih funkcija koje su takodje rucno, izradjivali timovi ljudi.

Znacajno za mehanicko doba • Johan Gutenberg 1450. konstruisao je prvu štamparsku presu. • Blejz Paskal napravio je 1642. sestomesnu racunarsku masinu – Pascalina, 1647. unapredjena je na osmomesnu sa prenosom desetica • Lajbnic 1673. usavrsio Paskalovu masinu na dvanaestomesnu, a 1697. prvi predstavio binarni sistem, izneo je glavne karakteristike konjunkcije, disjunkcije, negacije, identitet

• Josep-Marie Jacquard je 1801. izneo svoj razboj busenih kartica. • Babidzova diferencijska i analiticka masina • Agusta Ada King-PRVI PROGRAMER

Elektromehanicko doba(1840 -1940) U 19. veku napravljena su velika otkrića koja su poboljšala komunikaciju (telegraf, telefon, i počinje se sa korišćenjem elektične struje za pokretanje raznih mašina)

Bitno za elektromehanicko doba Herman Hollerith (1860 -1929) 1884. Patentirao automatsku masinu za tabeliranje 1890. Elektronski uredjej za sortiranje

1896. osnovana Tabulating Machine Company, koja je 1924. prerasla u IMB

Mihailo Petrovic Alas napravio prvi analogni hidraulicni racunar u svetu. Alan Turnig-Tjurimgova masina(daje preciznu definiciju algoritma) Smatra se da je 1954. godine Alan Tjuring izvršio samoubistvo, ali njegova smrt je i danas enigma, pa je o njegovom životu napisano više knjiga i pozorišnih drama

Elektronsko doba (1940 -danas)

Vazno za elektronsko doba • Electronic Numerical Integrator and Computer (ENIAC) – 1946 Nije mogao da cuva programske instrukcije

PRVI RACUNARI SA SMESTENIM PROGRAMOM EDVAC - the Electronic Discrete Variable Computer, 1951. Manchester Mark I, 1948 EDSAC (Electronic Delay Storage Automatic Calculator, 1949,

Prvi računar opšte namene za komercijalnu upotrebu Universal Automatic Computer (UNIVAC)

Generacije racunarstva

1. generacija(1951 -1958)

Karakteristike 1. generacije Vakumske cevi glavni logicki elementi Busene kartice za unos podataka Usli u upotrebu termini hardver i softver Softver prve generacije je napisan na masinskom jeziku Rotirajući magnetni doboši za interno smeštanje podataka i programskih instrukcija.

Druga generacija (1959 -1963)

Karakteristike 2. generacije Pojava tranzistora omogucila manje, brze, pouzdanije racunare, i njihovo koriscenje je postalo jeftinije, ipak to su i dalje bili skupi uredjaji. Magnetne trake i diskovi zamenjuju busene kartice Magnetna jezgra za smestanje podataka i programa Programski jezici viseg nivoa FORTRAN i COBOL.

Racunar PDP-1 (Programmed Data Processor-1) je poznat i kao prvi miniracunar na kom se odigrala prva kompjuterska igra za racunare zvana Spacewar!

Treca generacija(1964 -1979)

Karakteristike 3. generacije Integrisana kola, cipovi Memorije sa silikonskim cipovima Tastatura i monitor

Cetvrta generacija(1979 -1989)

Karakteristike 4. generacije Integrisana kola Mirkoprocesori Pojava personalnih kompjutera

Peta generacija(1990 -danas)

Karakteristike 5. generacije Paralelni racunari Super racunari Mobilno , nosivo racunarstvo Racunarske mreze(internet) Vestacka iteligencija

ROBOT SOFIJA

Drustveni humanoidni robot napravljen od strane komanije Hanson Robotics.

Kraj Jovana Gavrilovic Jana Jankovic