Opte zakonitosti tendencije u psihofizickom razvoju Intermitentnost ili

Opšte zakonitosti (tendencije) u psihofizickom razvoju

Intermitentnost ili skokovitost u razvoju Ova tendencija označava da razvoj ne teče pravolinijski, kao neprekidno napredovanje, već da postoje i neki skokovi Pre nego sto se neka funkcija konacno ustali, ona se javlja, ali samo na trenutke. Izmedju tih trenutaka manifestovanja neke funkcije postoje vremenski razmaci, ali su sa protokom vremena ti razmaci sve kraći i kraći dok se konačno funkcije ne ustale Na primer, dete i pre šest meseci ume da drži uspravno glavu, ali samo povremeno. Tek sa šest meseci ova funkcija se stabilizuje.

Alternativnost u razvoju Dete ne savlađuje sve funkcije istovremeno, dok napreduje u razvoju jedne funkcije, druge funkcije stagniraju Stiče se utisak da dete planski savladava jednu po jednu funkciju Na primer, kod neke dece hodanje se brže razvija, a sposobnost govora stagnira, dok kod druge može biti obrnuto Javljanje alternativnosti u razvoju zahteva uporedno ispitivanje ukupnih mogućnosti deteta, da bi se stekla prava, kompletna slika o njegovom razvoju

Konstantnost razvojnog reda Deca istog uzrasta mogu biti na različitim stupnjevima psihofizičkog razvoja, ali u razvojnom redu koji su prošli nije bilo nikakve razlike Neka deca će neke funkcije savladati pre, a neke kasnije Medjutim, bez obzira na vreme kada se savladjuje, redosled savladavanja je isti Tako će, na primer, sva deca nauciti da najpre uočavaju razlike među stvarima, a tek kasnije sličnosti Takođe, dete prvo nauci da crta krug, zatim kvadrat, pa tek onda romb. A, ukoliko zna da nacrta romb ono sigurno zna da nacrta krug i kvadrat

Cefalo-kaudalni pravac razvoja Ovakav pravac razvoja označava da razvoj teče od glave ka donjim ekstremitetima On se zapaža naipre u fizičkom razvoju - kada se dete rodi glava je nesrazmerno veća od ostalih delova tela, a i u postnatalnom periodu će se takođe glava brže razvijati od ostalih delova tela U motornom razvoju dete najpre uči da drži i pokreće glavu, zatim da sedi, pa tek onda da hoda I u senzurnom razvoju osetljivost je najpre vezana za glavu, pa tek onda za sve ostale delove tela

Proksimo-distalni pravac razvoja Ovakav pravac razvoja označava da razvoj teče od onoga što je blize kičmenoj moždini ka onome što je udaljenije od nje Dete, na primer, nauči prvo da pokreće ruke iz ramena, pa tek onda iz laktova i na kraju iz šake, tek nakon toga se razvijaju motorika prstiju i precizno hvatanje.

Cefalokaudalni i proksimodistalni pravac razvoja

Tendencija eliminisanja suvišnog angažovanja misića i energije U početku da bi izvelo neku radnju dete angažuje mnogo više mišića i troši mnogo više energije nego što je potrebno Da bi dohvatilo neki predmet ono će najpre pokretati čitavo telo Vremenom pokreti postaju precizniji, utrošak energije i misića je sve manji, dok se na kraju ne nauče najracionalniji pokreti za izvođenje neke radnje

Tendencija da razvoj teče od opšteg, masovnog ponašanja ka specifičnom Ova zakonitost prati sve oblasti razvoja Kada su emocije u pitanju, dete se najpre nalazi u jednom opštem, neizdiferenciranom stanju, a potom se iz njega izdvajaju jedna po jedna emocija Kada je u pitanju motorika, iz opštih difuznih pokreta dolazi do koordinacije rada pojedinih mišića i do diferencijacije pojedinih pokreta