Kraj II svetskog rata Istoni front Ofanziva Crvene

Kraj II svetskog rata

Istočni front • Ofanziva Crvene armije, započeta još 1943. god. bila je uspešna • Početkom 1944. god. Lenjingrad je oslobodjen opsade, nakon skoro 900 dana • U leto 1944. god. Crvena armija prešla je granicu i započela oslobadjanje Evrope • U Poljskoj stigla je pred Varšavu, gde je 1. avgusta 1944. god. izbio ustanak Poljaka • Ustanak je podigla Poljska domovinska armija • Borbe u gradu trajale su puna dva meseca i ustanak je bio ugušen, Varšava je pretrpela velika razaranja • Crvena armija, koja se nalazila blizu Varšave, nije pružila očekivanu pomoć ustanicima

• Krajem leta 1944. god. jedinice Crvene armije prodiru u Bugarsku i Rumuniju; u tim zemljama je došlo do prevrata i dolaska komunista na vlast

Operacija Overlord • Operacija iskrcavanja zapadnih saveznika u Normandiji nosila je šifrovani naziv Overlord • Operacija je započela u ranu zoru 6. juna 1944. god. , čime je otvoren drugi front u Evropi • Savezničkim trupama komandovao je američki general Dvajt Ajzenhauer

Iskrcavanje u Normandiji

• General Dvajt Ajzenhauer (1890 -1969) • Porodica mu je nemačkog porekla • Od 1942. god. bio je komandant svih američkih snaga u Evropi • Od 1950. god. bio je komandant NATO • Predsednik SAD 1953 -1961

• Avgusta 1944. god. savezničke jedinice ušle su u Pariz, nakon čega je oslobodjen ostatak Francuske • U decembru 1944. god. zapadni saveznici su se suočili sa poslednjom nemačkom ofanzivom na zapadnom frontu (u Belgiji, u Ardenima), koja je bila zaustavljena; u daljem toku saveznici su oslobodili Belgiju, Luksemburg i veći deo Holandije • U martu 1945. god zapadni saveznici prešli su Rajnu i prodrli na teritoriju Nemačke; u aprilu 1945. god. susreli su se sa sovjetskim trupama na reci Elbi

Operacija Valkira • Tajni naziv za zaveru čiji je cilj bio likvidacija Adolfa Hitlera • Na čelu zavereničke grupe nalazio se pukovnik fon Štaufenberg • Cilj zaverenika bio je državni udar, potpisivanje mira i sprečavanje daljeg razaranja Nemačke • Pokušaj atentata je izvršen 20. jula 1944. god. , ali je Hitler spletom okolnosti preživeo, a zavera je ugušena

Kraj rata • Crvena armija je nastavila napredovanje, oslobodila je Madjarsku, Čehoslovačku i približavala se Berlinu • Bitka za Berlin je bila poslednja bitka II svetskog rata na tlu Evrope • Crvenom armijom komandovao je maršal Žukov • Grad je zauzet 2. maja 1945. god. • Suočen sa porazom, Hitler je izvršio samoubistvo • 9. maja 1945. god. Nemačka je kapitulirala, čime je okončan II svetski rat u Evropi (slavi se kao Dan pobede, ali i kao Dan Evrope)

Berlin

Rat na Pacifiku • U prvoj polovini 1942. god. Japan je ostvario velike uspehe • Medjutim, sredinom 1942. god. , SAD su preokrenule situaciju, već maja 1942. god. su u uzvratile udarac Japancima u Koralnom moru • Američka flota je porazila japansku flotu kod Midveja, juna 1942. god. i time obezbedila premoć na Pacifiku, ovo je bila najvažnija pomorska bitka II svetskog rata • Zatim su Amerikanci vodili sa Japancima teške borbe kod Gvadalkanala i Solomonskih ostrva, koje su trajale nekoliko meseci, do početka 1943. god.

Rat na Pacifiku

• Vremenom su američke operacije bile usmerene prema samom Japanu • Borbe na Pacifiku nastavljene su i nakon kapitulacije Nemačke • SSSR je objavio rat Japanu i uključio se u operacije na Dalekom istoku • Crvena armija je oslobodila Mandžuriju i Koreju i zauzela Kurilska ostrva i južni deo poluostrva Sahalin • Tokom 1945. god. Japan je izgubio sve osvojene teritorije, američke trupe su se približavale samom Japanu, posebno teške borbe vodjene su za ostrva Okinava i Ivo Džima, pred kraj rata Japanci su koristili napade pilota-samoubica (kamikaze)

Projekat Menhetn • Činjenica da su se Japanci žestoko borili i brojne savezničke žrtve, uticali su na odluku SAD da u borbi protiv Japana upotrebi novo oružje-atomsku bombu • Rad na izradi atomske bombe vodjen je pod imenom Projekat Menhetn • Na čelu tima stručnjaka nalazio se profesor univerziteta u Prinstonu Robert Openhajmer • Prva testiranja obavljena su u pustinji Novog Meksika

• Polazeći od procene da bi invazija na Japan odnela suviše savezničkih života, američka vlada je odlučila da rat sa Japanom okonča bacanjem atomske bombe • 6. avgusta 1945. god. bačena je atomska bomba na Hirošimu a 9. avgusta na Nagasaki • 2. septembra 1945. god. Japan je potpisao bezuslovnu kapitulaciju, čime je okončan II svetski rat

Holokaust • Antisemitizam je bio jedan od temelja nacističke ideologije, progoni Jevreja počeli su odmah po dolasku nacista na vlast • Sistematski progon i genocid nacističke Nemačke nad Jevrejima naziva se holokaust • Holokaust je imao različite forme i oblike, ali je najčešća bila slanje u koncentracione logore • 1942. god. fizička likvidacija Jevreja postaje zvanična politika nacističke Nemačke • Tada je usvojeno tzv. ”Konačno rešenje jevrejskog pitanja • Upravu i nadzor nad logorima smrti imao je Hajnrih Himler, sa svojim partijskim SS odredima

• Najozloglašeniji logori smrti bili su: Dahau, Buhenvald, Mathauzen, Treblinka, Majdanek i najstrašniji od svih logor Aušvic • Prema postojećim procenama u II svetskom ratu ubijeno je oko 6 miliona Jevreja • Kao Dan holokausta slavi se 27. januar, dan kada je Crvena armija oslobodila Aušvic • Krajem 1945. god. u Nirnbergu održano je sudjenje nacističkim ratnim zločincima • Proučavanje holokausta još traje, a najznačajniji istraživački centar je Jad Vašem u Izraelu

Antifašistička koalicija • Savezništvo Velike Britanije i Francuske uspostavljeno je još 1939. god. kada su zajednički garantovale nezavisnost Poljske • Antifašistička koalicija sklapa se ulaskom SSSR i SAD u rat • SAD su u početku rata ostale dosledne izolacionističkoj politici, ali su se postepeno svrstale uz antifašističku koaliciju • 1941. god. usvojen je Zakon o zajmu i najmu, kojim je predsednik SAD dobio odobrenje da dopusti dostavu oružja i opreme onim zemljama čija odbrana je značajna za odbranu SAD • SAD i Velika Britanija su odredile zajedničku politiku prema silama Osovine • To su učinili Frenklin Ruzvelt i Vinston Čerčil 14. avgusta 1941. god. potpisavši Atlantsku povelju, u kojoj su odredili načela na kojima će zasnivati posleratni svet • Narodima, kojima je oduzeta nezavisnost u ratu, garantovano je pravo na suverenitet i slobodan izbor oblika vladavine‚ slobodu trgovine i ekonomski razvoj

• Do početka 1942. god. principe Atlantske povelje prihvatio je i Staljin i predstavnici 26 zemalja (medju njima i izbeglička vlada Jugoslavije u Londonu) • Te zemlje su u Vašingtonu 1. januara 1942. god. potpisale novu Deklaraciju ujedinjenih naroda u kojoj su se obavezale da će protiv sila Osovine koristiti sva sredstva, da će medjusobno saradjivati i da neće sklapati separatni mir dok neprijatelj ne bude poražen • Tada je zvanično uobličena antifašistička koalicija, njen zvanični naziv bio je Koalicija ujedinjenih nacija, a na čelu koalicije bile su: SSSR, SAD i Velika Britanija, koje su zbog borbe protiv fašizma stavile u stranu političke i ideološke razlike

Velika trojica • Početkom 1943. god. Ruzvelt i Čerčil su se sastali u Kazablanci (Maroko), gde su odlučili da se zapadni saveznici iskrcaju na Siciliju i Apeninsko poluostrvo • Na narednom sastanku, u leto 1943. god. u Kvebeku (Kanada) dogovoreno je da novi front na zapadu bude otvoren iskrcavanjem u Normandiji

• Tokom 1943. god. postalo je jasno da dalje vodjenje rata zahteva zajedničko uskladjivanje vojnih i političkih akcija • Ključna pitanja koje je opterećivalo odnose medju saveznicima bilo je otvaranje drugog fronta u Evropi, kao i nesaglasnost oko posleratne budućnosti pojedinih zemalja

• Krajem 1943. god. održan je prvi sastanak “velike trojice” u Teheranu • Veliku trojicu činili su: Frenklin Ruzvelt, Vinston Čerčil i Josif Staljin • Na konferenciji je odlučeno da se na zapadu što hitnije otvori drugi front na zapadu, iskrcavanjem u Normandiji (Čerčil se zalagao da se, zbog očuvanja britanskog uticaja na Balkanu, drugi front otvori tu, ali su Staljin i Ruzvelt bili za iskrcavanje u Normandiji)

Konferencija u Teheranu 1943. god.

• Druga saveznička konferencija održana je na Jalti (Krim), početkom 1945. god. • Na tom sastanku odlučivalo se o okončanju ratnih operacija i posleratnom uredjenju sveta • Postignut je dogovor o podeli Nemačke na četiri okupacione zone (sovjetsku, britansku, američku i najmanju francusku) • Takodje se razgovoralo o granicama pojedinih država i podeli interesnih sfera • Odlučeno je i da se u Nemačkoj sprovede denacifikacija (uklanjanje svih tragova ideologije i prakse nacionalsocijalizma)

Konferencija na Jalti

• Poslednja konferencija “velike trojice” održana je u leto 1945. god. u Potsdamu • Frenklina Ruzvelta je zamenio novi predsednik SAD Hari Truman, a u drugoj fazi konferencije Čerčila je zamenio novi britanski premijer Klement Atli • Donete su dalje odluke o posleratnom uredjenju Nemačke (razoružanju, naplati ratne štete, stavljanje privrede pod nadzor saveznika, sudjenje ratnim zločincima) • Savezničko veće u Berlinu je postalo najviši organ vlasti u Nemačkoj, dok je Savet ministara spoljnih poslova dobio zadatak da izradi predloge mirovnih ugovora • Severoistočni deo Pruske pripao je SSSR-u (grad Kalinjingrad-Kenigsberg), dok je Poljskoj pripala teritorija istočno od linije Odra-Nisa

• U medjuvremenu, aprila 1945. god. u San Francisku održana je skup 50 država, na kojem su osnovane Ujedinjene nacije

Posledice • U II svetskom ratu poginulo je oko 50 miliona ljudi • II svetski rat imao je sve karakteristike totalnog rata, njegov ishod nije zavisio samo od snage zaraćenih armija, već pre svega od ukupne ekonomske i finansijske moći