Slikarstvo romantizma Francisko Goja Roen 1746 u paniji

Slikarstvo romantizma

Francisko Goja �Rođen 1746. u Španiji; �Slikar čiji je rad teško smestiti u uobičajene tokove osamnaestovekovnog slikarstva; �Iako je pripadao generaciji velikih neoklasicista, razvio je apsolutno originalan sliakrski izraz, snažne izražajnosti, slobodan svake akademske konvencije, koji na neki način najavljuje modernu umetnost.

�Goja nije uspeo da se upiše na Akademiju San Fernando u Madridu; � 1771. nakon povratka sa putovanja Italijom, koje je imalo veliki uticaj na njegov rad, uz pomoć svog rođaka, slikara Frančeska Bajea, konačno uspeva da dobije prve važne narudžbine; � 1774. dobija zadatak da, zajedno sa sliakrom Mengsom, reorganizuje radionicu tapiserije Santa Barbara u Madridu: tom prilikom stvara oko 60 scena svakodnevnog života stilom velike živosti i ekspresivnosti, koji je još uvek vezan za rokoko, ali i za novu tendenciju realizma; �Uspeh ovog rada Goju dovodi do madridskog plemstva: 1789. postaje dvorski sliakr Karla IV, a poslednje dve decenije 18. veka Goja je bio najtraženiji portretista visokog španskog

Porodica Karla IV �Veliko platno sa horizontalnim prikazom ličnosti koje su postavljene u plitak prostor; �Kompozicija, kojom u središtu dominira kraljica Marija Luiza sa dve ćerke svedoči o neobičnoj slici španskog društva u ovom trenutku upitnog morala i vrednosti, koje je još uvek vezano za stari sjaj, ali i osuđeno na propast; slikar je scenu posmatrao sa kritičkim realizmom i nemilosrdno prikazao

Goja, Porodica Karla IV, 1800 -01.

�Oslobođeni zvaničnosti, ličnosti su prikazane rigidno i kruto, kao da su lutke, otkrivajući mediokritet karaktera i moralnu i duhovnu nesvesnost; �Samo su oni najmlađi spašeni strašnog suda umetnika, što otkrivaju sveži i nevini pogledi, koji još uvek nisu uprljani vulgarnostima i jadima ambijenta u kome žive; �U skučenom i nezavidnom prostoru scene, pojavljuje se i slikar koji, u tamnom delu pozadine, ispred platna, gleda u posmatrača sa namerom da osvedoči svoje postojanje u ovom vremenu, sposoban da predstavi sve kontradikcije.

�Goja je razvio jednu novu društvenu svest, postavljajući se u jednu snažnu kritičku poziciju prema španskom društvu, kojim dominira nasilje, ignorisanje i religijski fanatizam. �Od 1792. Goja je oboleo, i bio je potpuno gluv; njegova istraživanja ljudskog razuma i duše postala su sveobuhvatnija i dublja, dok je njegova osuda svakog ugnjetavanja i sujeverja postala oštrija i dramatičnija, u ime razuma i slobode;

Goja, Suncobran, 1777.

Goja, Maje na balkonu, 1808 -14.

Naga i Obučena Maja, 1800.

Goja, 2. maj 1808, 1814.

3. maj 1808.

�Od Francuske revolucije dolazi duh liberalizma; �Brutalna invazija napoleonskih trupa 1808. godine i žestoke represije koje su usledile, kako bi se ugušila anti-francuska reakcija španskog naroda, ostavila je neizbrisiv trag na Gojinu umetnost i život, izraženu u dva velika platna posvećena tragičnim događajima od 3. maja 1808, koju je umetnik izvodio 1814. godine, na zahtev španske vlade.

�Teška represija koju je izvršila francuska vojska; �Tokom dana, do kasnih noći, usledila je pucnjava španskih patriota poraženih od Napoleonovih vojnika; �Ne postoji herojstvo, već samo teror: svaki od njih izražava drugačiji stav prema smrti; �Inovacije: živahni i jaki kontrasti boje, odbijanje bilo kakve stilske konvencije, realni intenzitet slika odlučno je najavljivao romantični jezik.

Kaprici je ciklus od osamdeset grafika u tehnici Akvatinte; Devedesete godine XVIII veka; San razuma rađa čudovišta

Kaprici �Osamdeset radova je, zapravo, sprovedeno sa namerom da se uklapaju s potresnim slikama poroka, podložnosti i sujeverja široko rasprostranjenih u Španiji, kako bi se osudile njihove brutalnosti i poraz. �Štaviše, svaki Kapric je, uz to, propraćen natpisom koji adekvatno komentariše prikazanu scenu. Predmeti prikazani u Kapricima stoga će biti tragične ljubavi, čarobnjaci, vilenjaci, beskorisni ljudi, a naravno i žestoke satire političke, klerikalne i erotske prirode.

Ljubav i smrt

¡Pobrecitas!(Jadnice!)

Svi će pasti

Do smrti!

Užasi rata �Užasi rata (na španskom Los desastres de la guerra) je naslov serije od 82 grafike, koje je Goja uradio od 1810. do 1820. godine; dela prikazuju razne epizode varvarstva (ubistva, masakra, klanja) koji su se desili tokom perioda Španskog rata za nezavisnost;

Radovi predstavljaju sveukupnu optužbu rata i podeljeni su na tri dela: prva pokazuju scene iz rata, druga tragičnu glad koja je pogodila Madrid 1811 -12, a treća serija alegorijskih otisaka koji prevaravaju vladu priakzuju represivnu vladu Ferdinanda VII. Serija uključuje uznemirujuće scene silovanja, mučenja, nasilja i patnje, i jednako je kritična i za francuske i za španske strane. Goja je na početku bio očevidac rata, ali su mnoge scene koje je slikao zasnovane na pričama ljudi ili na mašti umetnika.

Heroj! Sa mrtvim čovekom!

Žene su hrabre

I ne može mu se pomoći

Sahrani ih i ćuti

Crne slike u Quinta del Sordo �Goja je dvorski slikar i nakon obnove, ali je bio podvrgnut stalnim proverama od strane vlasti (inkvizicija za neke od njegovih verskih slika); � 1819. godine odlučio je da se povuče u svoju seosku kuću, nazvanu Dom gluvog; �Goja je oslikavao zidove kuće crnim slikama, opsesivnim i uznemirujućim slikama napravljenim naročito tamnim nijansama, što je izraz anksioznosti koja je uznemirila um umetnika, mučenja pored njegovih ličnih događaja, mračnu političku situaciju u sopstvenoj zemlji.

� 24 slike urađene su u potpunosti tehnikom ulja na zidu, potom su odvojene od zidova i premeštene na platno; danas se nalaze u Muzeju Prado u Madridu; �Saturn koji proždire svoju decu - strašna i vizionarska fantazija umetnika se meša sa mitološkom referencom; �Figura boga, monstruoznog i gigantskog, iz senki izlazi u činu gneva i proždire jednog od svojih sinova koji, suprotno tradicionalnoj ikonografiji, nije dete, već izuzetno osakaćeni odrasli čovek.

Quinta del Sordo

Goja, Saturn proždire svoju decu, 1821 -23.

�Crne slike – sveukupan pesimizam; �Saturn predstavlja žilavost života i vremena koje teče, uništavajući sve što je stvoreno, aluzija na očajno stanje čoveka koji je, izgubio veru u Boga i ljudski razlog, podvrgnut okrutnosti sudbine, bez mogućnosti spasenja. �Međutim, ne treba isključiti aluziju na savremenu političku situaciju u Španiji, ugnjetavanu od nepravedne vlade koja je osiromašila svoju decu ratovima i nepravičnostima svih vrsta. �Goja je konstantno ugrožen od strane Inkvizicije, na kraju je primoran da beži iz Španije, i pronalazi utočište u Francuskoj, gde je umro 1828. godine;

Goja, Dve starice jedu supu, 1819 -23.

�Najzagonetniji od Crnih slika je pas prikazan u pesku. Glava psa izlazi iz površine oker boje. �Jadna zver će se potopiti u pesak i boriće se svim snagama kako bi izbegla potapanje. Značenje bi moglo biti samo jedno: zver, definisan od strane antičkog pisca kao "pas koji pliva protiv struje" je simbol čoveka koji je preplavljen neizbežnošću vremena.

Goja, Pas zakopan u pesku, 1819– 1823

Goja, Hodočašće na San Isidro, 1821 -23.

Goja, Sabat veštica, 1821 -23.

Goja, Kolos rata, oko 1808.

, , Tamni romantizam’’ � Mario Prac, Meso, smrt i đavo u romantičarskoj književnosti, 1930. � Demonska strana romantizma; � Lord Bajron, Markiz de Sad, Džon Milton, Fisli, Edgar Alan Po, Šarl Bodler; � Inspiracija: Đovani Piranezi – Zatvori – arhitektura zatvora zamišljena od strane arhitekte; � Aristotel u Poetici: nešto zastrašujuće i neprijatno iz života može biti estetski dopadljiv predmet u umetnosti; � , , Živimo u dobu lepe smrti, iskustvo smrti može biti sublimirano kroz umetnost u jedan lep estetski događaj’’

Piranezi, Zatvori, XV

Noćne misli Kaspar David Fridrih, Monah kraj mora, 1809.

Kaspar David Fridrih �Tragične životne epizode; �Manje je poznato da je umetnik pokušao samoubistvo 1801. koje je njegov biograf povezao sa slučajnom smrti njegovog brata; �U 13. godini, Fridrih je morao da vidi kako je njegov brat propao kroz led dok se klizao, i udavio se. To je bio šok od koga se umetnik nikada nije oporavio.

Fridrih, More leda, 1823 -24.

Fridrih, Opatija u hrastovoj šumi, dipinto del 1818 , , Kakva je slika smrti ovaj pejzaž!’’

Kult tišine �Tišina je gotovo uvek prisutna u slikama Fridriha, i često se deli sa drugima; �Odsustvo reči je stilizovano u idealnoj formi ljudske komunikacije koja dovodi do dubokih i suštinskih osećaja; �Moraš biti toliko tih da se preplašiš od jednog kucanja u vrata;

Fridrih, Žena kraj zalaska sunca, 1818.

Fridrih, Lutalica nad morem magle, 1818. Slika je, malih dimenzija, izvedena u tehnici ulja na platnu. U bliskom kontaktu sa prirodom; Želeo je da pokaže najintimniju suštinu onoga što ga je okruživalo; Gledalac magle je potpuno nepokretan; Ne znamo šta on gleda; Herojska samoća čoveka ispred veličanstvene prirode; Razmatranje beskonačnog, smisla čudesnog, suptilnog osećaja Ljudska sitnost; Sve je i dalje i tiho, kao da je na svetom mestu; Emocionalna napetost protagoniste; To nije realno mesto, već dimenzija unutrašnjeg, mistično osećanje;

Fridrih, Dva čoveka ispred meseca, 1819.

Realnost snova �Fisli (1741 -1825); �Nemiran i vizionarski temperament; �Zastupljenost osećanja i ljudske unutrašnjosti; � 1770. godine Fisli je otišao u Italiju; kontakt sa klasičnim radovima duboko je uticao na njega, ali se njegovo divljenje okrenulo i ka manirističkim slikarima; � U radovima ostvarenim nakon njegovog povratka u London postoji zapravo progresivno udaljavanje od neoklasičnog jezika u korist više eklektičnog i originalnog stila, u kojem dominira mračni i vizionarski ukus;

Tema sna i oniričke dimenzije; Nekoliko puta je naslikao istu temu, Varijacije u kompoziciji; Predstavlja snove mlade žene koja spava na krevetu, obučena u belu košulju; Njen san muči strašna noćna mora, koja je vizuelizovana u obliku kobile belih i svetlih očiju i pojavljuje se iza zavese; Engleski termin nigthmare (noć i kobila), što znači noćnu moru, predstavlja kobila noći, nosilac snova; Likovi se pojavljuju kao duhovi mračne tamne pozadine; Energična atmosfera slike daje više plastičnu istaknutost formama, u nerealnom i slobodnom prostoru; Prostor, smešten u dubinama ljudske savesti, gde se ispoljava svaki rezultat razuma. Fisli, Košmar, 1781.

Fisli, druga verzija Košmara

Fisli, Očaj umetnika pred antičkim ruševinama, 1778.

Fisli, Tišina, 1799 -1801.

Vilijam Blejk(1757 -1827) �Mistično i vizionarsko slikarstvo; �Najtamnije i najiracionalnije emocije ljudske duše; �Pesnik, slikar, grafičar; �Od malena pokazuje umetnički talenat; �Referišući na tradiciju srednjevekovnih rukopisa, on je realizovao seriju grafičkih minijatura, koje je teško karakterisao kao slike i reči koje su upisane zajedno i koje tako čine kompletnu harmoniju;

Blejk, Zver Otkrovenja, 1799 -1810.

�Zver Otkrovenja; �Blake je proučavao Bibliju i radove Dantea, Miltona i Šekspira, nordijsku mitologiju i mistične i filozofske tekstove, često povezane sa okultizmom i drugim sličnim tradicijama; �Svet njegovih promišljenih vizija; �Zver Otkrovenja bio je deo serije ilustracija knjige Otkrivenja; �Biblijski tekst Apokalipse - prikazuje ogroman demon ljudskog izgleda sa mnogo glava, koji izgleda kao da je izašao iz nejasnog primitivnog i divljeg sveta; moćna i snažna figura, sa kosom koja se pretvara u zakrivljene rogove i ogromnih krila, dominira scenom svojim užasom; lična kosmologija umetnika koja impresionira gledaoca svojom dramatičnom i evokativnom

Blejk, Starac Dana (Veliki arhitekt), 1794.

Blejk, Njutn, 1795.

Eduardo Paoloci, 1995, Njutn, po Vilijemu Blejku, British Library

Blejk, La pietà, 1795.

Blejk, Nabukodonosor, 1795.