SISTEMI UPRAVLJANJA RIZIKOM SISTEMI UPRAVLJANJA RIZIKOM Sistemi upravljanja

SISTEMI UPRAVLJANJA RIZIKOM

SISTEMI UPRAVLJANJA RIZIKOM Sistemi upravljanja rizikom su sistemi upravljanja čiji je cilj planiranje, kontrola i redukcija rizika. Sistem upravljanja rizikom čine dva osnovna podsistema: n upravljani podsistem (objekt upravljanja - RIZIK) n upravljački podsistem (subjekt upravljanja – MENADŽERI I PROCENJIVAČI RIZIKA). Sistemi upravljanja rizikom ostvaruju dve vrste funkcija: n funkcije objekta upravljanja; n funkcije subjekta upravljanja.

SISTEMI UPRAVLJANJA RIZIKOM Funkcije objekta upravljanja rizikom su: n organizacija rešavanja rizika n organizacija rizičnih ulaganja n organizacija aktivnosti za smanjivanje rizika n organizacija procesa osiguranja rizika n organizacija ekonomskih odnosa i veza među subjektima poslovnog procesa

SISTEMI UPRAVLJANJA RIZIKOM Funkcije subjekta upravljanja rizikom su: n prognoziranje n organizacija n regulisanje n koordinacija n stimulacija n kontrola

SPECIFIČNOSTI SISTEMA UPRAVLJANJA RIZIKOM Klasični sistemi upravljanja Sistemi upravljanja rizikom Postojan režim funkcionisanja Različiti režimi funkcionisanja Postojana struktura i određena raspodela funkcija za duži period Odsustvo postojane strukture i određene raspodele funkcija za duži period; elastičnost; adaptivnost Uska funkcionalna usmerenost Široka i često nepredvidiva oblast dejstva Monostruktura Polistruktura Definisani informacioni tokovi Zavisnost informacionih tokova od trenutnog stanja Tačna informacija Neverodostojna informacija Dovoljna informacija Nedovoljna informacija Mala brzina promena Velika brzina promena Predvidivost situacija Nepredvidivost situacija; oslanjanje na prethodno iskustvo, po pravilu, nema smisla Princip jedinstva ovlašćenja i odgovornosti Princip raspodele ovlašćenja i odgovornosti Funkcionalni potencijal Organizacioni potencijal Preovladavaju socijalno-ekonomski ciljevi i kriterijum funkcionisanja Ciljevi-efikasnost u eliminisanju uzroka i posledica rizičnih događaja; kriterijumiminimizacija vremena za postizanje ciljeva, minimizacija gubitaka pri sanaciji rizičnog događaja.

SPECIFIČNOSTI SISTEMA UPRAVLJANJA RIZIKOM Postoje četiri bitne razlike između klasičnih sistema upravljanja i sistema upravljanja rizikom. To su: n n režimi funkcionisanja struktura (pre svega organizaciona) karakter informacija ciljevi i kriterijumi upravljanja

Režimi funkcionisanja sistema upravljanja rizikom su: n n stacionarni režim pripravnosti režim rizika postrizični režim

Režimi funkcionisanja Stacionarni režim se karakteriše odsustvom informacija o iniciranju rizičnog događaja. Osnovna funkcija sistema u ovom režimu je preventivno planiranje, a ostvaruje se kroz: n pripremu i realizaciju programa i preventivnih mera za sprečavanje nastanka rizičnih događaja i eliminisanje posledica ukoliko do njih dođe; n monitoring stanja potencijalno opasnih elemenata sistema i okruženja; n prognozu mogućeg razvoja rizičnih događaja i njihovih posledica; n obezbeđenje resursa za delovanje u slučaju pojave rizičnog događaja; n formiranje i primenu normativnih, zakonodavnih, ekonomskih i ekspertnih mehanizama usmerenih na minimizaciju štete.

Režimi funkcionisanja Režim pripravnosti karakteriše postojanje informacija o iniciranju rizičnog događaja. Osnovna funkcija sistema je razrada i primena planova za prevenciju konkretnog rizičnog događaja. Ostvaruje se kroz : nangažovanje operativnih grupa za otkrivanje uzroka pojave faktora opasnosti i formiranje predloga za njihovu eliminaciju; npojačani monitoring stanja potencijalno opasnih elemenata sistema i okruženja; nprognozu verovatnoće nastanka rizičnog događaja i njegovih posledica; npreduzimanje mera za zaštitu potencijalno ugroženih elemenata i sistema; nprimenu ili operativnu korekciju plana; noperativno modeliranje procesa nastanka i razvoja rizičnog događaja i formiranje plana dejstva; npripremu sistema upravljanja za rad u uslovima očekivanog rizičnog događaja.

Režimi funkcionisanja Režim rizika nastaje realizacijom rizičnog događaja. Osnovne funkcije ovog režima su: n angažovanje operativnih grupa za neposredno rukovođenje aktivnostima za smanjivanje i eliminisanje posledica rizičnog događaja; n operativne aktivnosti sa ciljem zaštite elemenata sistema i okruženja od dejstva nepovoljnih faktora; n konstantna pojačana kontrola stanja okruženja i potencijalno opasnih elemenata sistema; n kontrola i operativno upravljanje ekipama zaštite i spasavanja; n koncentracija resursa za smanjivanje i otklanjanje posledica; n organizacija obaveštavanja o nastalom događaju.

Režimi funkcionisanja Postrizični režim se karakteriše odsustvom aktivnih nepovoljnih faktora rizičnog događaja i sprovođenjem mera za ponovno uspostavljanje normalnog funkcionisanja onih elemenata i sistema čije su funkcije bile narušene rizičnim događajem. Osnovna funkcija sistema u ovom režimu je operativno i dugoročno planiranje akcija sa ciljem ublažavanja ili potpune eliminacije posledica rizičnog događaja.

Režimi funkcionisanja

Organizaciona struktura Da bi sistem upravljanja rizikom kvalitetno reagovao na neočekivane promene uslova okruženja, njegova struktura mora da bude: n elastična - mogućnost izbora operativnih mera različitih od planiranih mera reakcije na konkretan rizični događaj n adaptivna - mogućnost promene strukture saglasno trenutnom razvoju rizičnog događaja - polistrukturna organizacija sistema upravljanja rizikom

Karakter informacija Informacija je, u uslovima rizika, resurs od čijeg kvaliteta direktno ili indirektno zavisi kvalitet odluka. Karakteristike informacija: n promenljive n neverodostojne n preobimne n nedovoljne za kvalitetno odlučivanje

Karakter informacija S obzirom na kvalitet informacija, postoje četiri nivoa obaveštenosti o rizičnoj situaciji: n prvi nivo, koji odgovara najmanjem obimu korisne informacije na kome nije isključena pojava rizičnog događaja, ali ni njegova priroda niti uzrok nisu poznati; n drugi nivo, na kome se zna potencijalni uzrok rizičnog događaja, ali ne i alternative njegovog razvoja, niti moguće posledice; n treći nivo, koji sadrži informacije o alternativama i mogućim posledicama razvoja rizičnog događaja, ali one nisu dovoljne za preduzimanje adekvatnih preventivnih mera; n četvrti nivo, koji sadrži verodostojne informacije u obimu koji je neophodan za izradu detaljnih operativnih planova za sprečavanje ili eliminisanje posledica rizičnog događaja.

Ciljevi i kriterijumi Cilj: n efikasnost u eliminisanju uzroka i posledica rizičnih događaja Kriterijumi: n minimum gubitaka n minimum ulaganja u realizaciju preventivnih mera n minimum vremena za realizaciju operativnih mera Ograničenja: n raspoloživi resursi n dislokacija neophodnih resursa n finansijska sredstva n vreme realizacije operativnih mera

Graf preventivnog plana (а) i njegovo povezivanje sa grafom preventivnih mera (b) i grafovima preventivnih i operativnih mera (c)

Kriterijumi n Mogući ljudski gubici: vij - ljudski gubici izazvani događajem Vi vezanim za alternativu (i, j) xij = 0, ako se alternativa (i, j) ne realizuje xij = 1, ako se alternativa (i, j) realizuje

Kriterijumi n Mogući materijalni gubici: uij - materijalni gubici izazvani događajem Ui vezanim za alternativu (i, j) xij = 0, ako se alternativa (i, j) ne realizuje xij = 1, ako se alternativa (i, j) realizuje

Kriterijumi n Ulaganja u realizaciju preventivnih mera: cij - ulaganje u resurse neophodne za realizaciju preventivnih mera: potrebna količina resursa k-tog tipa za realizaciju m-te mere koja isključuje realizaciju alternative (i, j) cena transporta i uvođenja u dejstvo jedinice resursa k-tog tipa koja se nalazi na f-toj lokaciji

Kriterijumi n Vreme realizacije operativnih mera T= vreme realizacije mera za alternativu (i, j)

Ograničenja n Cena planiranih resursa: ak - cena jedinice resursa k-tog tipa C - ukupna (realno moguća) cena planiranih resursa

Ograničenja n Količina resursa k-tog tipa: Rk - maksimalna količina planiranih resursa k-tog tipa

Ograničenja n Vreme realizacije mera: vreme realizacije mera za alternativu (i, j); zadato maksimalno vreme (vreme realizacije mera).

Optimizacioni zadatak Formulisanje zadatka optimizacije vremena realizacije neophodnih mera zahteva uvođenje sledećih promenljivih i oznaka: - vreme korišćenja k-tog tipa resursa za sprovođenje m-te mere iz skupa operativnih mera; - vreme realizacije m-te mere.

Optimizacioni zadatak Ograničenja: n veličina ljudskih gubitaka: n veličina materijalnih gubitaka:

Optimizacioni zadatak Ograničenja: n količina/cena planiranih resursa: n ukupni broj rizičnih događaja uključenih u plan mera:

DEKOMPOZICIJA SISTEMA UPRAVLJANJA RIZIKOM U sistemu upravljanja rizikom najčešće se koristi dekompozicija po fazama upravljanja koja podrazumeva podelu upravljanja na: n planiranje upravljanja (strateško planiranje, planiranje rizika) i n operativno upravljanje (smanjivanje ili kontrola rizika).

Preventivni strateški planovi U okviru planiranja rizika identifikuju se, analiziraju i tumače potencijalni rizični događaji i formiraju scenariji razvoja identifikovanih događaja. S obzirom na specifičnosti funkcionisanja sistema upravljanja rizikom neophodno je formirati sledeće preventivne strateške planove: n plan koji se sprovodi u stacionarnom režimu rada sistema upravljanja; n plan koji se realizuje u režimu pripravnosti; n plan koji se koristi kao polazna varijanta u režimu rizika. n sanacioni plan

Preventivni strateški planovi Plan koji se realizuje u stacionarnom režimu najčešće se formira kao dugoročni plan, odnosno program koji sadrži kompleks mera i rokove za realizaciju zadataka, lica ili organizacije odgovorne za njihovo sprovođenje i neophodne resurse. Plan koji se realizuje u režimu pripravnosti formira se u stacio narnom režimu rada sistema upravljanja rizikom i sadrži: n plan za izmenu režima funkcionisanja potencijalno rizičnih objekata; n plan za povećanje stanja pripravnosti snaga i sredstava za sprovođenje neophodnih preventivnih mera;

Preventivni strateški planovi Preventivni strateški plan za režim rizika formira se na osnovu bazičnih scenarija razvoja rizičnih događaja i sadrži skup mera kojima se ublažava ili sprečava pretpostavljeni razvoj rizičnog događaja. Ovaj plan predstavlja odgovor na konkretan rizični događaj i podložan je operativnim korekcijama shodno realnom razvoju rizičnog događaja.

Operativni planovi Operativni plan, u skladu sa postavljenim ciljem, bazičnim planovima i tekućim okolnostima, treba da definiše: n opšti plan aktivnosti za saniranje rizičnog događaja, n konkretne mere za njegovu realizaciju, n redosled aktivnosti pri realizaciji mera i n neophodnu podršku. Operativna upravljačka rešenja treba da budu: n pravovremena, n argumentovana, n jednoznačna i n obavezujuća.

Bilans vremena n n n Raspoloživo vreme je vreme u toku kojeg treba realizovati neku meru. Ono je određeno dinamikom razvoja rizičnog događaja i njegovih posledica ili je utvrđeno od strane rukovodstva uz poštovanje dinamike razvoja rizične situacije. Potrebno vreme je vreme neophodno za realizaciju neke mere u datim okolnostima. Bilans vremena - razlika između raspoloživog i potrebnog vremena. Pozitivan bilans predstavlja rezervu vremena koja se može iskoristiti za kompenzaciju nepredvidivih okolnosti. Negativan bilans govori o postojanju deficita vremena, odnosno o nepostojanju mogućnosti za kvalitetno izvršenje planiranog obima posla.

Kvalitet sistema operativnog upravljanja Osnovna svojstva kvaliteta sistema operativnog upravljanja su: n Efektivnost - strateški pokazatelj kvaliteta kojim se ocenjuje postizanje cilja sistema n Rezultativnost - operativni pokazatelj kojim se ocenjuje izvršavanje zadataka n Operativnost - operativni pokazatelj kojim se ocenjuje pravovremeno rešavanje zadataka, saglasno cilju sistema i ograničenjima

MODELI RIZIKA III generacija modela Razvoj modela analize rizika

MODELI RIZIKA S obzirom da je bezbednost (odnosno rizik) performansa organizacije, relacije između bezbednosti i organizacionih faktora mogu se razmatrati ili na nivou organizacije (što doprinosi predikciji rizika), ili kroz povezanost različitih nivoa, individualni – grupni – organizacioni, što doprinosi boljem upravljanju rizikom. Upravljanje rizikom zahteva razumevanje odnosa među faktorima rizika, kao i efekte promena pojedinih faktora na ukupan rizik organizacije. S obzirom da su efekti organizacionih faktora rezultat rada pojedinaca, analizu rizika treba zasnivati na modelima koji integrišu mikro-perspektivu (uticaj razlika među pojedincima na individualne performanse) sa makro-perspektivom (uticaj organizacionih faktora na performanse bezbednosti).

MODELI RIZIKA Različiti ciljevi i dimenzije jedinstvenog, integrisanog modela rizika mogu se obuhvatiti tehnikama hibridnog modeliranja. Hibridno modeliranje se pojavilo kao odgovor na slabosti klasične sinteze različitih tehnika modeliranja, a sa ciljem bolje analize kompleksnih sistema. Hibridni modeli su integrisani modeli zasnovani na dinamičkoj interakciji različitih tehnika modeliranja. Oni se primenjuju u istraživanju ponašanja ljudi i tehničkih sistema u okviru analize bezbednosti i rizika kompleksnih socio-tehničkih sistema.

MODELI RIZIKA Hibridni model za analizu rizika radne sredine uključuje: n tehnike analize rizika tehničkih sistema (Dijagram sekvenci događaja, engl. Event Sequence Diagram – ESD, Stablo otkaza, engl. Folt Tree – FT); n Bajesove mreže (Qualitative-Quantitative Bayesian Belief Network – QQ-BBN) za modeliranje procesa, društvenih efekata i efekata ljudskog ponašanja; n dijagrame tokova (engl. Safety Flow Diagram – SFD), za determinističke relacije; n tehnike za dinamičku interakciju (Dinamičko okruženje, engl. System Dinamics – SD).

SISTEMSKO INŽENJERSTVO RIZIKAPREVENTIVNO INŽENJERSTVO n n n Imajući u vidu potrebu za planiranjem i smanjivanjem rizika, karakteristike upravljanja rizikom i specifičnosti sistema za upravljanje rizikom, u okviru sistemskog inženjerstva izdvojila se posebna grana - sistemsko inženjerstvo rizika, odnosno preventivno inženjerstvo. Preventivno inženjerstvo obuhvata skup metoda, tehnika i instrumenata kojima se primenom sistemskog pristupa i sistemske analize: indentifikuje, analizira i vrednuje rizik; utvrđuju, primenjuju i ocenjuju mere zaštite sa stanovišta njihovog doprinosa smanjivanju rizika i kontroliše realizacija utvrđenih zaštitnih mera i postupaka. Preventivno inženjerstvo koristi sistemsku analizu rizika radi boljeg upravljanja rizikom.