Poslovna informatika Razvoj raunara od kalkulatora do mrenog

Poslovna informatika Razvoj računara: od kalkulatora do mrežnog povezivanja 1

Razvoj računara Sadržaj Teorijska osnova za razvoj računarstva Kratka istorija razvoja računara Generacije računara Podela računara Umrežavanje računara Informatika i društvo Računarska etika 2

Šta je računar? • mašina koja služi za računanje • izvršava unapred pripremljen program (procesor kao mozak računara) • čuva podatke (hard disk kao memorijske ćelije) • konvertuje ulazne u izlazne podatke • Računar je mašina koja izvršava programe, skladišti i transformiše ulazne u izlazne podatke

Teorijska osnova za razvoj računarstva Kibernetika Nauka koja se bavi izučavanjem opštih zakonitosti upravljanja dinamičkim sistemima u prirodi, tehnici i društvu − oslanja se na teoriju sistema → na koji način elementi koji čine sistem funkcionišu kao celina − od grčke reči kibernautes što znači vođa mornara, tj. kormilar − spominje se još od Platona kao znanje o upravljanju društvom − delo “Kibernetika” profesora Norberta Vinera (slika), nastaje 1948. na Univerzitetu Masačusets Podela kibernetike nije precizno definisana: Teorijska, Tehnička, Primenjena kibernetika Profesor Norbert Wiener (1894 -1964) američki matermatičar koji je osnovao Kibernetiku u učionici Massachusetts Institute of Technology (MIT)

Primenjena kibernetika se deli na: • Bioniku – kombinacija reči biologija i elektronika – deo kibernetike koja se bavi istraživanjem živih sistema i njihovim modeliranjem • Informatiku – Kombinacija reči informacija i automatika – Pojam nastaje 1962. – stvorio ga je francuski naučnik Filip Drajfus (Philippe Dreyfus) – Svaki čovek troši min 15% svog radnog vremena na prikupljanje informacija, a zatim ih priprema, obrađuje i prezentuje – Informatika - savremeni način prikupljanja, memorisanja i obrade informacija pomoću računara • Prema delatnostima može se podeliti na: medicinsku, ekonomsku, vojnu, poslovnu itd. Bionics

Informatika (Informatics) • Nauka koja se bavi proučavanjem rada računara i njihovih primena, te otuda i podela na: – Računarske nauke (Computer Sciences) / Računarstvo (Computing) – razmatra način konstruisanja (dizajn i arhitektura računara), programiranja, upotrebe i drugih osnovnih principa rada računara (fokus na inženjeringu) – Informacione nauke (Information Sciences) – posmatra računar kao efikasno sredstvo za obradu informacija, sa težištem na sistemski pristup u prikupljanju, prenošenju, obradi i prezentovanju informacija (fokus na aplikativnom softveru)

Računarstvo (Computing) • skup veština i tehnologija koji se odnose na konstruisanje, programiranje, upotrebu i poboljšanje računarskog hardvera i softvera i interakcije čoveka i računara

Informacione nauke Fokus na aplikativni softver

Poslovna informatika § Poslovna informatika – engl. Business Informatics § Integriše ključne elemente iz disciplina: Poslovna administracija (Business Administration) – upravljanje poslovnim operacijama i odlučivanje, sastoji se od: marketing, finansijski, operacioni, strateški, ljudskih resursa i menadžm. informacionih tehnologija Informacioni sistemi (Information Systems) Računarske nauke (Computer Sciences) § Kao posebna disciplina prvi put se pojavljuje u Nemačkoj Business Administration Business Informatics Information Sciences Computer Sciences

Kratka istorija računara Abacus - 4000 godina p. n. e u Vavilonu – Mehanički alat za računanje – Aritmetičke operacije (+, -, *, : ) – Koristi se u Kini, Japanu, Indiji itd. 10

Kratka istorija računara Godina Opis otkrića 2600. p. n. e. U Kini je napravljen i počinje da se koristi Abakus 1500. Leonardo da Vinči osmišljava tzv. "mašinu za sabiranje" 1614. Džon Nepijer (John Napier of Merchiston) opisuje prirodu logaritama i konstruiše verziju abakusa za množenje, deljenje i korenovanje pod nazivom "Nepijerove kosti" 1621. Vilijam Otred (William Oughtred) na osnovu Nepijerovih proučavanja konstruiše Logaritmar - abakus za računanje logaritama koji se kasnije koristio preko 300 godina Leonardo da Vinci “Codex Madrid” Nepier’s bones Logaritmi: - služe za računanje eksponenta stepenovanja nekog broja - npr. ako je 23 = 8 onda je log 2(8) = 3

Istorija računara Blaise Pascal (Blejz Paskal) (1623 -1662) • Matematičar i fizičar • Mehanički kalkulator • Rad sa osmocifrenim brojevima • Jedan programski jezik iz 70 tih godina 20 v. nazvan je Paskal Mehanički kalkulator “Paskalin” 12

Kratka istorija računara Godina Opis otkrića 1679. Gotfrid Lajbnic (Gottfried Wilhelm Leibniz) osmišljava aritmetiku sa binarnim brojevima Dokazuje da se svaki broj može predstaviti samo korišćenjem cifara 0 i 1 1804. Žoze-Mari Žakar (Joseph-Maria Jacquard) programira razboj za tkanje koristeći bušene kartice za kreiranje šara na tkanini Ovaj izum se smatra začetkom programiranja i izazvao je prvi talas straha od automatizacije Jacquard loom on display at the Manchester museum of Science and Industry.

Istorija računara Charles Babbage (Čarls Bebič) (1791 -1871) • Prof. matematike sa Kembridža “the father of computers” • Prvi mehanički računar koji je mogao da se programira pomoću bušenih kartica • Analitička mašina – prvi pokušaj izrade digitalnih računara 14

Istorija računara Ada Lovelace (Ejda Lavlejs) (1815 -1852) • ćerka pesnika Bajrona • Interpretator i promoter Bebičovih vizionarskih radova • Kreira program koji je trebalo da se izvršava na analitičkoj mašini • Prvi programer u istoriji računara • U njenu čast jedan programski jezik nosi ime ADA 15

Istorija računara George Boole (Džordž Bul) (1815 -1864) • Engleski matematičar i filozof • Razvija algebru nad binarnim brojevima i logičke operacije – Bulova algebra • AND, OR, NOT i skupovne operacije UNIJA, PRESEK, KOMPLEMENT • Primena u prekidačkim kolima, kao osnova za konstrukciju računara 16

Istorija računara Herman Hollerith (1860 -1929) • Razvio je sistem kodovanja podataka na bušenim karticama • Patent je korišćen u SAD 1890. za popis stanovništva • Program se svodio na prebrojavanje • Njegova prva kompanija je preteča IBM-a Bušena kartica 17

Istorija računara Alan Turing (1912 -1954) - matematičar i kriptograf • Dokazuje da se svaka matematička funkcija (svaki niz operacija) može predstaviti u obliku algoritma • Program je niz naredbi zapisan u memoriji nizom simbola • Bavio se kriptografijom i tokom II svetskog rata sarađivao je sa britanskom obaveštajnom službom na razbijanju nemačkih šifrovanih poruka (Lorenzova šifra) • 1943. kompletirao je Kolos - prvi elektronski digitalni računar • 1950. definiše Tjuringov test kojim utvrđuje da li se neka mašina može smatrati “inteligentnom” (računar “misli” ukoliko može da prevari ispitivača da vodi konverzaciju sa čovekom) 18

Istorija računara Enigma Mašina za šifrovanje koju su koristili nemci Mašina “bomba” za dešifrovanje Elektromehanička mašina koja je otkrila algoritam nemačkog šifarskog uređaja Enigma 19

Istorija računara John Von Nouman (1903 -1957) • Koncept programa koji je smešten u memoriji • Koncept računara opšte namene • Mogućnost modifikovanja programa Nojmanova arhitektura računara – koncept koji se i danas koristi 20

Istorija računara Konrad Zuse (1910 -1995) • Nemački inženjer • Konstruisao je uređaj: – Z 1 – binarni, elektromehanički kalkulator sa ograničenim programiranjem i instrukcijama na bušenoj traci (1939. ) – Z 2 - računar na bazi telefonskih releja (1940. ) – Z 3 – na bazi rashodovanih telefonskih releja, 64 -bitni programabilni kalkulator sa memorijskom i aritmetičkom jedinicom (1941. ) – Z 4 – drugi u svetu komercijalni računar • Dizajnirao je prvi programski jezik Plankalkul (1948. ) Zuse Z 1 replica in the German Museum of Technology in Berlin

Kratka istorija računara Godina Opis otkrića 1944. Vojska SAD konstruiše računar ENIAC za izračunavanje putanja projektila 1945. Otkrivena prva računarska “buba” (bug) • U pitanju je bio moljac koji se uhvatio u računaru • Danas je uobičajeno da se greške u programima nazivaju “bagovima” 1948. Vilijam Šokli (Wiliam Shockley) patentira tranzistor – prekidač na mikroprocesorskom nivou 1951. SAD popisnom zavodu naučnici isporučuju novi računar UNIVAC koji koristi magnetne trake za beleženje podataka 1954. Kompanija Texas Instruments počinje proizvodnju silicijumskih tranzistora 1956. IBM razvija programski jezik Fortran (Formula Translation) 1957. IBM kreira prvi hard disk (težak 1 tonu, kapacitet 5 megabajta) 1958. Prvo integrisano kolo

Kratka istorija računara Godina Opis otkrića 1960. Digital Equipment Corporation predstavlja svoj prvi računar PDP-1 po ceni od $120. 000 1960. Nastaju jezici COBOL (Common Business Oriented Language) i LISP (za programiranje veštačke inteligencije) 1963. Kreiran ASCII kod kojim je standardizovano predstavljanje teksta na računaru 1964. Razvija se programski jezik BASIC (Beginners All-Purpose Symbolic Instruction Code) 1969. Prva verzija operativnog sistema UNIX 1971. Inženjeri Intel Corporation projektuju prvi mikroprocesor pod nazivom 4004 (4 -bitni procesor) cena $200 1971. IBM predstavlja novi medij za snimanje podataka: disketa 1972. Prvi kompakt disk (CD) 1972. Intel proizvodi procesor 8008 (prvi 8 -bitni)

Kratka istorija računara Godina Opis otkrića 1973. Programski jezik C namenjen sistemskom programiranju za UNIX 1974. Prvi personalni računar Altair 8800 1976. Steven Jobs i Steve Wozniak kreiraju računar Apple koji je imao tastaturu i prikazivao sliku na TV ekranu 1976. Bil Gejts i Pol Alen osnivaju Microsoft 1977. Commodore 1978. Intelov prvi 16 -bitni procesor 8086 1978. Prvi program za obradu teksta Word. Star 1981. Microsoft kreira DOS operativni sistem

Generacije računara Računari 1. generacije (1951 -1958) Elektronske vakum cevi § 1944: Mark 1 - prvi elektromehanički računar opšte namene koga je razvio profesor sa Harvarda, Howard Aiken, proizvod je IBM-a § 1944: ENIAC - 30 tona težak, 18. 000 elektronskih cevi § 1950: UNIVAC I - prvi komercijalni računar opšte namene • Opšte karakteristike: § Elektronske vakum cevi § Mašinski jezik (0 i 1) § Magnetna primarna memorija § Unos programa i podataka preko bušenih kartica § Sve potrebne radnje je uglavnom izvršavao sam operater MARC 1 25

Računari 2. generacije (1959 -1963) • Osnovne karakteristike: – Tranzistori – Početak jezika višeg nivoa: Fortran i Cobol – Magnetna primarna memorija – Magnetni diskovi i trake za sekundarnu memoriju – Tipični primeri: Philco Transac S 2000 i IBM 1401 i 1620 Tranzistor

Računari 3. generacije (1964 -1970) • Osnovne karakteristike: – Integrisana kola – Drastično povećanje memorije – Omogućilo je proizvodnju čipova sa hiljadama tranzistora – Tipični primeri: IBM 360 (slika), PDP-1 Integrisano kolo

Generacije računara • Tehnologija štampanih ploča: – Povećanje pouzdanosti – Ostvarivanje veza između elektronskih komponenti – Materijal za izradu: pertinaks, glasfiber, . . . 28

Računari 4. generacije (1971 -1984) • Opšte karakteristike – LSI - Large Scale Integration – VLSI, Very Large Scale Integration – proces kreiranja integrisanih kola kombinujući hiljade tranzistora u jedan čip – Razvoj mikroprocesora – Pojava mini i super računara – Paralelno procesiranje – Povećana brzina rada, snaga, memorijski resursi – Tipični predstavnici: Apple II, IBM PC

Računari 4. generacije • Apple II (1977) – BASIC programski jezik – Displej od 24 linije x 40 kolona – Memorija od 4100 karaktera – $1298. • IBM (PC) 5150 (1981) – modularan dizajn – Memorija od 16000 karaktera – $1265. 30

Računari 4. generacije • 1981 -1982 – ZX 81 • 8 -16 K – Spectrum • 48 K – Comodore • 64 K 31

Računari 4. generacije • GUI (Graphical User Interface) – Dag Englbart (Doug Engelbart) • Osmislio “human-computer interaction” • Razvio je hypertext • Uveo je kursor kontrolisan mišem Doug Engelbart prvi put pokazuje miša • Više prozora (Multiple windows): WIMP (windows, icons, menus, pointers) Prvi miš 32

• Macintosh (1984) Steve Jobs (1955 -2011) primenio: –GUI, ikone, itd –Desktop – radnu površinu Steve Jobs (levo 1984, desno 2011) –Upotrebu miša i drugih “pointing devices” –“Double click" i “Click-anddrag“ osobine za podršku uređajima za pokazivanje Originalni Mac ultrabook 2012 33

Računari 5. generacije (1984 -1991) • Široka upotreba RISC (Reduced Instraction Set Computer) tehnologije CPU • Paralelna obrada • Višeprocesorski rad (Multiprocessing) PC računari 1990 -tih • Konkurentna obrada aplikacija (Multitasking) • Koriste se za prepoznavanje govora i ostalim domenima veštačke inteligencije • Razvoj super računara Super kompjuter 1990 -tih

Računari 6. generacije (od 1992) • Nano tehnologije i neurokompjuteri • 2001: Apple - i. Pod - digitalni muzički plejer (8, 16 i 32 GB-2007); • 2002 -2011: razvoj smartphone Nano i i. Phone (G 1 -G 6) • 2007: i. Phone kombinuje 2, 5 GHz GSM i EDGE celularni telefon • Procesori: kombinacija RISC arhitekture, protočnosti (pipelining) i paralelnog procesiranja • 2008: i. Phone 3 G sa GPS navigacijom • 2010: razvoj smart mobilnih telefona (i. Pad, Apple…) • Razvoj: WAN i WLAN (bežični LAN) • 2011: 6 G Nano, 4 G i. Phone • Tehnologija: paralelno procesiranje/arhitektura • Brzina: Tflops (Tera Floating point Operations Per Second) (broj operacija sa pokretnim zarezom u sekundi) ≈ 1012 oper/s

Podela računara • Mainframe i Super računari Primene: – Vremenska prognoza – Hemijski i fizički procesi – Vasionska istraživanja – Vojne potrebe – Velike organizacije koje obrađuju milionske transakcije. . . The IBM Blue Gene/Q 36

Podela računara Serveri • Namenjeni za obezbeđivanje softverske podrške i drugih računarskih resursa drugim računarima u okviru date mreže Server i dodatna oprema u 19” reku 37

Podela računara • Radne stanice – Moćni stoni računari sa povećanom računarskom snagom (pojačani resursi) koji su prevashodno namenjeni krajnjim interaktivnim aplikacijama – Najčešće su povezani na veliki računarski sistem – 3 D-grafika, dizajn i sl. – Najčešće su potrebni naučnicima i inženjerima 38

Podela računara • Personalni računari – Opslužuju jednog korisnika u datom trenutku – Uobičajene primene obuhvataju: obrada teksta, računovodstvo, igre, slušanje muzike i gledanje video sadržaja 39

Podela računara • Prenosivi računari: mašine koje nisu vezane za stolove: § § § Laptop (notebook) Netbook Handheld computers (PDAs) Palmtop Smartphone (i. Pad) Tablet PC. . . 40

Podela računara • Ugrađeni računari – Računari posebne namene - namenjeni isključivo za unapred specificirane zadatke • Kontrola temperature i vlažnosti • Monitorisanje rada srca • Monitorisanje kućnog sistema obezbeđenja od provale. . . 41

Informatika i društvo • Doba u razvoju društva: – Poljoprivredno doba – Industrijsko doba – Informaciono doba • Doba u kome živimo - informaciono doba: – Doba integracije sistema – Deljenja znanja – Sve više ljudi zarađuje za život radeći na računarima. . . 42

Informatika i društvo u Srbiji • Računarska pismenost već unapredjuje naš svakodnevni život i profesionalni rad • Istraživanje Republičkog zavoda za statistiku Srbije: “Upotreba informacionokomunikacionih tehnologija u Republici Srbiji, 2011. ” 2011 2010 2009 Procenat domaćinstava koja poseduju računar, prema teritorijalnoj celini 43

Uređaji pomoću kojih se pristupa Internetu

Udeo korisnika računara (u poslednja 3 meseca), prema radnom statusu 2011 2010 2009

Korišćenje računara (u poslednja 3 meseca), prema polu i starosti

Tipovi korišćenja Interneta (u privatne svrhe) u poslednja 3 meseca

Preko 380 000 lica kupovalo je ili poručivalo robe/usluge putem Interneta u poslednjih godinu dana (povećanje za 100 000 korisnika u odnosu na 2010. godinu) Kada ste poslednji put kupili/naručili robu ili usluge putem Interneta?

Koju ste vrstu robe ili usluga naručili (u privatne svrhe) putem Interneta u poslednjih 12 meseci?

Da li vaše preduzeće posredstvom veb sajta pruža sledeće usluge?

Informatika i etika Etika – nauka o moralu § Proučava i procenjuje moralne vrednosti § Definiše principe o ispravnosti ljudskog ponašanja (šta je dobro, a šta nije po opšteprihvaćenom mišljenju) Etički sistemi vrednosti baziraju se na (Bečejski-Vujaklija, 2012): § porodičnom vaspitanju § obrazovanju § religijskim ubeđenjima § ličnom iskustvu

Informatika i etika • Poslovna etika – pravila ponašanja i odnosa zaposlenih prema kodeksima ponašanja • Cyber etika – skup standarda ili uputstava za ponašanje u cyber prostoru Deset pravila računarske etike (by Computer Ethics Institute): 1. Ne treba koristiti računar da bi se nanela šteta drugim ljudima (pristup tuđim fajlovima, njihovo uništavanje, krađa …) 2. Ne treba ometati rad drugih ljudi na računaru (virusi, spyware, spamovi i drugi programi koji uništavaju fajlove, prikazuju uznemirujuće poruke, prate aktivnost korisnika računara na internetu, evidentiraju koliko se često pristupa nekim sajtovima, ubacuju prozore sa reklamnim sadržajima, usmeravaju pretraživanje interneta na određene sajtove, usporavaju pristup internetu…)

Pravila računarske etike (nastavak) 3. Ne treba pristupati tuđim fajlovima (čitanje elektronske pošte drugih ljudi, otvaranje i čitanje drugih dokumenata bez znanja autora – može da se tretira kao upad u nečiju kancelariju i krađa dokumenata) 4. Ne treba koristiti računar za krađu (upad na račune kompanija, banaka i prenos novca se tretira kao krađa) 5. Ne treba koristiti računar za klevetu (širenje neistine, lažnih informacija o nekoj ličnosti, istorijskim događajima itd)

Pravila računarske etike (nastavak) 6. Ne treba korisiti ili kopirati softver koji nije plaćen (softver je intelektualni proizvod, korišćenje ilegalnih kopija “copyright” softvera zabranjeno je zakonom) 7. Ne treba koristiti tuđe računarske resurse bez autorizacije (upadanje u sistem izbegavanjem autorizacije tzv. hakovanje, otrkivanje lozinki …) 8. Ne treba prisvajati tuđu intelektualnu svojinu (kopiranje tuđeg programa bez autorizacije je softverska piraterija)

Pravila računarske etike (nastavak) 9. Kada se piše program treba razmišljati o društvenim posledicama (programer je odgovoran za sadržaj programa, da li program može štetno da utiče na društvo, nametanje sadržaja deci itd. ) 10. Računar treba koristiti sa razumevanjem i poštovanjem (korisnik računarske mreže treba da bude tolerantan prema ostalim korisnicima mreže, treba koristiti računar u pozitivnom kontekstu)

Informatika i etika danas – Lična privatnost ugrožena – Rizik od računarskog kriminala – Teškoće u definisanju i zaštiti intelektualne svojine: • Velika mogućnost plagijata (copy - paste) – Rizik od otkaza - računarskih sistema, mrežnih uređaja, softverske greške … – Rizik od zloupotrebe nezadovoljnih zaposlenih – Opasnost od automatizacije - dehumanizacija rada – Opasnost od zavisnosti od kompleksne tehnologije

Razvoj računara Hvala na pažnji Pitanja? 57

Reference Volić, I. D. , Nađ, I. I. (2011) „Kvalitativne metode u turizmu - put ka konstituisanju teorijske osnove za buduću nauku“, Teme, vol. 35, br. 1, str. 85 -99. Available at: http: //teme. junis. ni. ac. rs/teme 1 -2011/teme%201 -2011 -03. pdf Computer Ethics Institute, „The Ten Commandments of Computer Ethics“. Available at: http: //computerethicsinstitute. org/images/The. Ten. Commandments. Of. Computer. Ethics. pdf Bečejski-Vujaklija, D. (2012) „Etički, socijalni i globalni aspekti IS“, FON. Abailable at: http: //uis. fon. rs/predavanja. html (18. 10. 2012. )