Politika razlike i feminizam Savremena politika teorija 1

Politika razlike i feminizam Savremena politička teorija 1. 4. 2020. .

Žensko pitanje � Pitanje hijerarhije: dati jednakima jednako, a nejednakima nejednako (“žena je nesavršeni muškarac”, “žena je promašen muškarac”) � Pitanje razlike: žena je suštinski “drugačija” i komplementarna sa muškarcem (jednakost ne znači biti isti već jednako vredan) � Vulstonkraft dilema: jednakost ili razlika? � Dilema razlike: traži se priznanje upravo po osnovama zbog kojih je ranije priznanje bilo uskraćeno � Celokupna argumentacija onih koji su razmatrali mesto i ulogu žene u srpskom društvu krajem XIX veka i početkom XX veka bila je utemeljena na ideji razlike (polna razlika uspostavila drugačije društvene uloge muškaraca i žena; izuzetak Svetozara Markovića)

Politika razlike �I. M. Young: poziciona razlika v. kulturna razlika �Posvećenost jednakosti: ignorisanje ili uvažavanje razlika? �Grupna diferencija je političko pitanje zato što su nejednakosti strukturirane na osnovu klase, roda, fizičkih sposobnosti, etniciteta, i odnosi tih grupa se obično mogu dovesti u vezi sa specifičnim položajem njihove kulture ili mesta u podeli rada, kao i prednostima ili nedostacima koje neko ima u vezi sa tim

Rodna statistika � Razlike koje postoje između muškaraca i žena na tržištu rada – i Srbija i Evropska unija imaju trend nejednakih zarada među polovima � Žene u Srbiji su kvalifikovanije od muškaraca, ali manje zarađuju od njih. Najveći platni jaz zabeležen je kod najmanje obrazovanih (razlika iznosi 22, 4%) i najviše obrazovanih žena (17, 6%) u Srbiji; ukupni platni jaz u Srbiji nominalno nije visok (8, 7%), što je posledica niskih zarada većine zaposlenih, a ne većeg stepena rodne ravnopravnosti. Žene su takođe siromašnije od muškaraca i nakon penzionisanja – u proseku primaju 20% nižu starosnu i preko 16% nižu invalidsku penziju (RZS 2017) � Žene su brojnije u zanimanjima koja su ili lošije plaćena, kao što su uslužne i administrativne delatnosti ili u industrijama koje su uništene kroz period tranzicije, kao što je tekstilna, ili su deo zdravstva, socijalne zaštite i nižih struktura prosvete, delatnostima koje su bilo tokom tranzicije bilo nakon ekonomske krize sve više na udaru seče i pretnje otpuštanjem. � Žene obavljaju samostalno od 80 do 95% poslova kao što su spremanje hrane, čišćenje stana, briga o deci i briga o starima i bolesnima

Nejednakost muškaraca i žena �Žene nisu jednake sa muškarcima u participaciji na tržištu rada, a time i mogućnosti učestvovanja u sferi rada koji je „društveno priznat“ i materijalno nagrađen u savremenim tržišnim društvima; �Žene nisu jednake sa muškarcima u distribuciji resursa od značaja za ekonomsku aktivnost i uspostavljanje životnog standarda; �Žene nisu jednake sa muškarcima u podeli kućnog rada i ekonomskom odlučivanju u domaćinstvu.

Konzervativni moto (kampanja protiv kvota u odborima kompanija u Nemačkoj) � “Ja nisam feministkinja jer želim da postignem svoje ciljeve trudom, a ne putem kvote. “ � Zadatak: obratite pažnju na diskurs truda (zasluge) nasuprot impliciranoj tvrdnji da bi kvote omogućile članstvo u odborima kompanijama ženama koje to nisu zaslužile (bez poređenja sa situacijom žena koju su to članstvo zaslužile ali ga neopravdano nikada nisu dobile)

Feminzam ili feminizmi � � 1. 2. 3. Savremena feministička teorija je veoma raznovrsna (gotovo svaka politička teorija se diferencira i prema svojoj verziji feminizma: liberalni, marksistički, radikalni, pa čak i libertarijanski ili čak neoliberalni feminizam) Ono što bi trebalo da bude okosnica feminizma je posvećenost eliminaciji elemenata potčinjavanja žena – razlike postoje u tome kako se vide uzroci, priroda i prostor tog potčinjavanja Čak i ako mnoge političke teorije govore o jednakosti svih članova političke zajednice, istovremeno su politički teoretičari – gotovo svi muškarci (do 20. veka) branili barem prihvatali kao prirodnu diskriminaciju i ugnjetavanje žena Mogu li te iste teorije samo da se prošire na žene ili je potrebna teorijska transformacija? Mnoge feministkinje smatraju da načela razvijana sa stanovišta muških iskustava i interesa ne mogu adekvatno da prepoznaju i obuhvate žensko iskustvo Rodno neutralno objašnjenje polne diskriminacije Distinkcija javno-privatno Etika pravde vs. etika brige

Ko govori (ko piše političku teoriju) – šta govori (kako formuliše ključne pojmove)? �“Potreban mi je feminizam jer je isuviše mnogo istorije napisano od strane belih, buržoaskih, heteroseksualnih, cisrodnih muškaraca. . . poput mene!”

Rodno neutralno objašnjenje polne diskriminacije i polne jednakosti � Ketrin Mekinnon (Catherine Mac. Kinnon, 1946), radikalna feministička teoretičarka prava 1. Pristup razlike 2. Pristup dominacije

I Pristup razlike � Antidiskriminatorski zakoni nisu doneli jednakost polova: feminizacija siromaštva, druga smena � Žene su te koje manje vremena provode na plaćenim, a duplo više vremena na neplaćenim poslovima u odnosu na muškarce. � “Pristup razlike” polnoj diskriminaciji: nejednak tretman se ne može opravdati pozivanjem na arbitrarnu polnu razliku, mada postoje legitimna diferenciranja � Rodne nejednakosti su uključene u definiciju položaja, muškarci imaju kontrolu nad šansama žena (prvo, kako je rod već uzet u obzir, pre nego što odlučimo kako ga treba uzeti u obzir) � Neutralnost vs. jednakost � Zbog dominacije nad ženama, nema potrebe za namernom diskriminacijom

I Pristup dominacije � Ketrin Mekinon: razlike među polovima nikada ne smeju biti opravdanje za nejednakost i mušku dominaciju: rešenje za problem dominacije nije samo nepostojanje diskriminacije već postojanje moći (osnaživanje žena) � Elizabet Gros: politika autonomije (redefinisanja društvenih uloga, pravo da se odbace standardi samodefinisanja), a ne politika jednakosti (jednakost sa muškarcima koji važe kao standard) � Pristup dominacije je deo najbolje teorije polne jednakosti � Da li je ovaj pristup kompatibilan sa komunitarizmom, liberalizmom i libertarijanizmom?

Sve pokriveno osim očiju/ništa nije pokroveno osim očiju – okrutna kultura muške dominacije!

Švedske tate

Švedske tate

II Javno i privatno � � � a) b) Jednakost samo u javnoj sferi? Problem porodice Seksizam u raspodeli kućnog rada i u njegovom vrednovanju Problem za liberale: ili polna jednakost ili podela privatno-javno Političko i društveno: razdvojenost privatnog i javnog unutar sveta muškaraca; žene u kućnoj sferi gde je njihovo “prirodno mesto”; kućno (prirodno) – javno (privatno-javno) Društveno i lično (romantičari: utočište od uređenog društvenog života) – indivudualna privatnost treba da se odvoji od patrijarhalne ideje autonomije porodice (kolektivna privatnost)

III Etike brige i etika pravde � Kao posledica patrijarhalne dihotomije javno-kućno razvila su se dva načina mišljenja osećanja, ili čak dva različita moralna projekta (“podela moralnog rada” prema rodnoj razlici) � Dva moralna projekta: za mnoge feministkinje su muška i ženska moralnost kulturni mit, ali za struju etičarki brige, postoji razlika u moralnom rasuđivanju – ženska partikularna etika brige je ili bolja od nepristrasne etike pravde za koju se obično smatra se njome služe muškarci, ili je neophodni dodatak etici pravde � Interesovanje za ženski način rasuđivanja iz rada Kerol Giligan: moralni razvoj žena i muškaraca je drugačiji, javljaju se dva “moralna glasa” koja su nekompatibilna � Da li zaista postoje dva različita glasa koja se mogu empirijski utvrditi, i ako da, moraju li nužno biti povezana sa rodom? � Teorijsko pitanje: kaže li nam etika brige nešto novo ili superiornije u vezi sa političkim pitanjima u odnosu na etiku pravde?

�“Briga je verovatno najdublja fundamentalna vrednost. Može postojati briga bez pravde. Istorijski posmatrano, bilo je malo pravde unutar porodice, ali briga i život su tekli i bez nje. Međutim, ne može biti pravde bez brige, jer bez brige nijedno dete ne može preživeti i ne bi bilo osoba za poštovanje. ” (Held, 2006: 17)

Etičarke brige Kerol Giligan (Carol Gilligan, 1938), američka feministkinja, etičarka i psihološkinja Džoan Tronto (Joan Tronto, 1952), američka profesorka političkih nauka i ženskih studija

Jedna od klasifikacija razlika između dve etike (Tronto, Kimlika) A. Moralne sposobnosti vs. moralni principi B. Moralno rasuđivanje (posvetiti pažnju situaciji; prevazići konflikt) vs. univerzalni moralni principi (presuđivanje) C. Moralni koncepti (odgovornost i odnosi vs. pravda i nepristrasnost) Univerzalnost vs. očuvanje odnosa 2) Poštovanje čovečanstva vs poštovanje individualnosti (generalizovani drugi vs. konkretni drugi) 3) Poštovanje odgovornosti i zahtevanje prava 1)

Moralne sposobnosti � Etika brige menja glavna pitanja, umesto pitanja “Koji su to najbolji principi? ”, postavlja pitanje “Kako je pojedinac najbolje osposobljen da dela moralno? ” (Tronto) � Umesto da se nauče principi, treba da se razviju moralne dispozicije � Zapravo, i da bi se naučili apstraktni principi pravde i da bi se znalo kako i kada oni treba da se primene, neophodno je da se razviju moralne sposobnosti (percipiranje ljudskih potreba, osmišljavanje kako da se zadovolje); očekuje se da razvijanje osećaja pravde dođe iz porodice (porodica kao škola moralnosti) ali pre feministkinja politički teoretičari nisu postavili pitanje da li je porodica pravedna institucija i da li su odnosi unutar porodice pravedni. � Suzan Moler Okin kritikuje Rolsa da olako pretpostavlja da su odnosi u porodici pravedni

Moralno rasuđivanje � Moralne sposobnosti ne pomažu samo bolju primenu univerzalnih principa, već ih � � � čine i nepotrebnim, jer se moralnost konstruiše ne kao metod primene univerzalnih principa već kao posvećivanje konkretnoj situaciji Sara Radik: tek kad se posvetimo situaciji možemo da odredimo šta je glavno a šta sporedno Kritika: nekada procena neće moći da dođe samo od uživljavanja u konkretnu situaciju nego njenim situiranjem u širu teoriju o društvenoj jednakosti (primer: kada je primena afirmativne akcije opravdana? ) Kritika: moralni zahtevi iz konkretnih situacija se mogu suprotstaviti, i biće potreban apstraktni princip da bi se presudilo i da bi se donela odluka (potrebne su smernice za prioritete – “ne možemo brinuti o svakome i uraditi sve”) Primena principa i dalje zahteva da se ispitaju konkretne okolnosti situacije Neke teoretičarke brige tvrde da se rasuđivanjem na osnovu principa onemogućavama rasuđivanje koje bi možda dalo drugačije rešenje konfliktne situacije – rešenje prevazilaženja konflikta (novi način odgovaranja na potrebe uključenih u sukob); Giligan je u svojim istraživanjima imala primere drugačijeg ponašanja devojčica koje odgovaraju na potrebe u odnosu na dečake koji su žurili da presude šta je pravedno Da li je uvek potrebno izaći u susret svim zahtevima? Ako se procenjuju samo legitimni zahtevi, kako se pristup etike brige razlikuje od pristupa etike pravde?

Moralni pojmovi (I) Nije pitanje da li su potrebni principi, već koji su to principi (i koji ključni moralni pojmovi su u osnovi ovih principa): q Univerzalnost (pravda) vs. očuvanje odnosa (briga) � Pravda teži ka univerzalnosti i nepristrasnosti; briga čuva postojeće (posebne odnose) � Kritika: ako se briga odnosni samo na one koji su već unutar mreže društvenih odnosa, može biti nedostupnima onima koji su van a mogu biti najranjiviji; ako se mreža odnosa proširi (do čitavog čovečanstva), u čemu je razlika sa koncepcijom pravde? � Teoretičarke brige teže da izbegnu nametanje univerzalnosti i čuvanjem lokalnih postojećih odnosa (Tronto), ali istovremeno prihvataju posvećenost sve većoj univerzalizaciji mreže odnosa (Giligan) q Poštovanje čovečanstva (pravda) vs poštovanje individualnosti (briga) � � � Generalizovani drugi vs. konkretni drugi Problem pravde je što uzima u obzir samo ono što je zajedničko za sve ljude (generalizovani drugi) umesto da kao etika brige vidi u čemu se različiti ljudi razlikuju jedni od drugih (konkretni drugi) Kritika Rolsove prvobitne situacije (pojedinac iza vela nezanja je generalizovani drugi – umesto da se stavi u situaciju nekog drugog, taj drugi se ne razlikuje jer oboje ne znaju svoje konkretne situacije)

Moralni pojmovi (II) q Poštovanje odgovornosti (briga) i zahtevanje prava (pravda) � Da li su prava i odgovornosti suprotstavljeni pojmovi? Možda je razlika između dve etike u vrstama odgovornosti koje zagovaraju? Prema kome se ima odgovornost – da li i prema svima onima koji pate od subjektivnog bola ili samo od objektivne nepravde? Da li brinuti o nekome znači i da se sve nečije želje i potrebe moraju zadovoljiti? I etičarke brige su svesne da se mora praviti razlika između samouključujuće (žene uče da brinu i o sebi, a ne samo o drugima) i samoisključujuće koncepcije brige (žene brinu samo o drugima, stavljajući sebe po strani) – razlika između feminističke etike brige i ženske etike žrtvovanja Ljudi bi trebalo da su odgovorni za svoje izbore – ali to pre svega važi za odrasle i u javnoj sferi; mnoga lica koja zahtevaju staranje i brigu ne mogu u potpunosti to biti – deca, bolesni, bespomoćni (a etika brige dobrim delom dolazi iz razvijanja odnosa brige prema deci); da li je autonomija uopšte ideal za etičarke brige? Eksploatacija žena kao moralnih proletera Potrebna primena teorije pravde na pitanje ko će brinuti o novim i budućim osobama? � � - -

Ko treba da brine o novim i budućim generacijama? Ko plaća za decu? “Upravo zbog ovog raskola između kućnog neplaćenog rada i tržišnog rada, pojedine autorke nazivaju tržišta rada „urodnjenim institucijama“ (Elson, 1999). Ona se nalaze na raskršću između aktivnosti na osnovu kojih ljudi brinu o sebi, svojoj deci, rođacima i prijateljima, i aktivnosti koje obavljaju za novčanu nadoknadu. U cilju isticanja razlike između tržišne i ekonomije socijalne brige (engl. caring economy) prvi tip se često označava kao proizvodna a drugi kao reproduktivna ekonomija (Ibid). Ovakvo razlikovanje, iako široko prihvaćeno, za sociološki orijentisane pristupe može biti problematično, jer i jedan i drugi tip aktivnosti doprinose reprodukciji društva i pojedinaca, porodica i grupa. No, bez obzira na ove terminološke nedoumice, kao važan problem se prepoznaje činjenica da se doprinos reproduktivne ekonomije proizvodnoj ekonomiji ne prepoznaje niti priznaje. Naprotiv, tržište deluje na način koji deprivileguje aktere angažovane u reproduktivnoj ekonomiji. Naime, institucije tržišta rada konstruisane su tako da za poslodavce vreme koje zaposleni provedu u neplaćenoj brizi o drugima predstavlja isključivo troškove, a ne dobiti. Institucije tržišta rada reflektuju samo neposredne troškove vremena oduzetog od rada kako bi se posvetilo brizi o deci ili nezi bolesnih članova porodice. One ne prepoznaju dobiti od održavanja rezervoara radne snage iz koga poslodavci regrutuju zaposlene, niti razvoj interpersonalnih veština koje ishode iz vaspitanja u koje roditelji ulažu napore (Ibid: 612). Odnosno, institucije tržišta rada ne uspevaju da odgovore na pitanje „Ko plaća za decu? “ (Folbre, 1994). ”

� Kad je Adam Smith pisao da sva naša delovanja vode poreklo od ličnog interesa i da se svet okreće zbog profita doneo je na svet “ekonomskog čoveka”. Od tada, sebičan i ciničan, ekonomski čovek dominira našim mišljenjem i njegov uticaj se proteže od tržišta do toga kako kupujemo, radimo i zabavljamo se sa drugim ljudima. Ali svake noći je majka Adama Smita njemu služila večeru, ne zbog ličnog interesa već zbog ljubavi.