Teorija vrednosti Copyright 2004 SouthWestern II glava Teorija

Teorija vrednosti Copyright © 2004 South-Western II glava

Teorija vrednosti Pojam vrednosti robe - Roba je proizvod ljudskog rada. - Vrednost je unutrašnji sadržaj robe, ono što povezuje različite robe. Apstraktan pojam koji izražava uloženi rad i retkost robe (sadržaj zajednički svim robama). - Pojam vrednosti se izražava kao osnovni ekonomski zakon proizvodnje i raspodele u sistemu robne privrede. Copyright © 2004 South-Western

Teorija vrednosti - Zakon vrednosti deluje nezavisno od ekonomskih subjekata pri čemu ih stalno upućuje na povećanje produktivnosti i prilagođavanje potrebama i zahtevima potrošača. Copyright © 2004 South-Western

Teorija vrednosti Osnovne funkcije zakona vrednosti su proces istovremenog formiranja tržišne vrednosti i tržišne cene. Roba – koristan proizvod ljudskog rada namenjen razmeni na tržištu. Dvostruka upotrebna vrednost svake robe: - Upotrebna vrednost – sposobnost robe da zadovolji konkretnu ljudsku potrebu. - Prometna vrednost – mogućnost robe da se razmeni u određenim količinama za druge vrste robe (razmenska moć). Paradoks upotrebne i prometne vrednosti (voda i dijamant). Copyright © 2004 South-Western

Teorija vrednosti - Teorija vrednosti objašnjava ekonomski pojam vrednosti i cenu roba. - Vrednost roba je jedna od najznačajnijih kategorija ekonomske nauke. - Proizvođači su tokom vremena shvatili da je razmenska (prometna vrednost) njihovih roba različita i stalno promenljiva kategorija. Copyright © 2004 South-Western

Teorija vrednosti - Postavlja se pitanje zašto je razmenska vrednost robe A veća/manja/jednaka od razmenske vrednosti dobra B i zašto je taj odnos stalno promenljiv i od čega to zavisi. Različite polazišne tačke poimanja izvora vrednosti. Dve osnovne škole: a. Radna teorija vrednosti b. Subjektivna teorija vrednosti Copyright © 2004 South-Western

Teorija vrednosti a. Radna teorija vrednosti – vrednost robe je njeno objektivno svojstvo. Poreklo vrednosti je u proizvodnji, a rad je jedini stvaralac i mera vrednosti. Predstavnici: Aristotel je pre svega bio pristalica subjektivne teorije vrednosti, ali je prvi tražio objektivnu vrednost robe. Spoznao je da je rad objektivno svojstvo svake robe. Došao je do praga teorije vrednosti, ali je nije razvio. Vilijem Peti – rad i zemlja proizvode vrednost. Adam Smit – rad kao jedini izvor vrednosti samo u primitivnim društvima, gde je rad bio jedini faktor proizvodnje. U klasnom društvu, sa pojavom privatnog vlasništva ne računa se samo uloženi rad već i profiti i rente. Najamnina je radni dohodak, profiti i rente su neradni dohoci. Copyright © 2004 South-Western

Teorija vrednosti David Rikardo – Izvor vrednosti je utrošeni rad. Odstupanja postoje. Dobra je podelio na nereproduktivna (vrednost opredeljuje retkost) i reproduktivna (vrednost opredeljuje utrošeni rad). Drugo odstupanje - faktor vreme. Veću vrednost imaju dobra koja se duže proizvode. Drugim rečima koja se proizvode fiksnim kapitalom (mašine, fabrike, postrojenja. . . ) koji predstavlja akumulirani ljudski rad. Copyright © 2004 South-Western

Teorija vrednosti Copyright © 2004 South-Western

Teorija vrednosti Karl Marks – vrednost robe stvara apstrakni rad (potrošnja čovekove fiziološke energije). Veličina vrednosti robe je određena društveno potrebnim radom. Društveno potreban rad odnosno društveno potrebno radno vreme je ono radno vreme koje se iziskuje da bi se uz postojeće normalne uslove proizvodnje i prosečnu umešnost i kvalifikovanost radnika izrazila veličina vrednosti neke robe (količina rada neophodna za proizvodnju neke robe je društveno uslovljena). Copyright © 2004 South-Western

Teorija vrednosti Promene li se društveni uslovi promeniće se i radno vreme potrebno za proizvodnju određene robe. Društveni uslovi su određeni prosečnim stupnjem umešnosti rada, razvojem nauke i tehnologije. Zaključno: Teorija radne vrednosti vrednost istražuje sa stanovišta proizvodnje. Rad je stvaralac i mera vrednosti. Vrednost je objektivno svojstvo robe i svaka roba sadrži određenu objektivnu količinu rada. Vrednost se istražuje sa stanovišta proizvodnje. Copyright © 2004 South-Western

Teorija vrednosti - Radna teorija vrednosti paradoks upotrebne i prometne vrednosti objašnjava pomoću retkosti. - Dijamanti su vrlo retki i trošak pribavljanja dodatnih dijamanta je visok, dok vode ime svugde, u izobilju, tako da je trošak dodatnih jedinica vode, u većini slučajeva, nizak. - Sa druge strane u pustinji je trošak pribavljanja dodatne jedinice vode izuzetno visok i sa sigurnošću će ovi troškovi rasti sa porastom u zagađenju životne sredine. Copyright © 2004 South-Western

Teorija vrednosti b. Subjektivna teorija vrednosti nastoji da objasni vrednost robe kao korisnost koju ona ima za samog potrošača na osnovu njegove subjektivne ocene. Vrednost robe je određena njenom graničnom korisnošću. Ova teorija ima svoje polazište u učenju nemačkog ekonomiste Hermana Gosena (1810 -1858), koji je poznat po svojim, tzv. Gosenovim zakonima. Copyright © 2004 South-Western

Teorija vrednosti Razvoj subjektivne teorije vrednosti počinje od 1871. godine u radovima Vilijema Stenli Dževonsa, Alfreda Maršala, Karla Mengera i Leona Valrasa, koji su u približno isto vreme, potpuno nezavisni jedan od drugog razvili osnovne principe subjektivne teorije vrednosti, koja se bazira na marginalnoj korisnosti i produktivnosti. Na ovim učenjima su se razvile i različite maginalističke škole: Austrijska (Karl Menger, Fridrih fon Vizer, Eugen Bem-Baverk), Lozanska (Leon Valras, Vilfredo Pareto) i Kembridžka (Alfred Maršal), koje se razlikuju po metodama analize. Copyright © 2004 South-Western

Teorija vrednosti Kako meriti korisnost ? Treba razdvojiti odnos vrednosti jedinice robe od ukupne vrednosti robe. Ovaj odnos se može objasniti pozivajući se na Gosenov zakon o opadanju marginalne korisnosti koji ima dvostrano značenje: povećanje potrošnje nekog proizvoda dovešće do smanjenja njegove pojedinačne korisnosti (srazmerno smanjenju marginale korisnosti), ali time se ujedno menja ukupna vrednost robe, koja sa povećanjem potrošnje opada. Copyright © 2004 South-Western

Teorija vrednosti Ukupna vrednost robe je jednaka umnošku vrednosti koju pripisujemo upotrebi poslednje jedinice nekog dobra koja doprinosi rastu ukupne korisnosti i ukupne količine te vrste proizvoda. Marginalna vrednost robe je ona vrednost koju pripisujemo poslednjoj jedinici proizvoda koju upotrebljavamo. Copyright © 2004 South-Western

Teorija vrednosti Copyright © 2004 South-Western

Teorija vrednosti • Subjektivna teorija vrednosti paradoks upotrebne i prometne vrednosti objašnjava pomoću granične korisnosti. • Ukupna korisnost od potrošnje vode ne određuje njenu cenu. Cenu vode određuje njena granična korisnost, odnosno korist od poslednje čaše vode koja doprinosi rastu ukupne korisnosti. • Budući da ima toliko puno vode, poslednja se čaša vode prodaje po veoma niskoj ceni. Iako su prvih nekoliko kapi od životne važnosti, poslednjih je nekoliko potrebno samo za zalivanje travnjaka ili pranje automobila. Copyright © 2004 South-Western

Teorija vrednosti Kako meriri marginalnu korisnost dobara u potrošnji ? Menger, Maršal, Dževons i Fridrih fon Vizer su zastupali mišljenje da se korisnost moguće apsolutno meriti – Teorija kardinalne korisnosti (dobro A je za 10 jedinica korisnosti vrednije od dobra B). Ova teorija nije potvrđena u praksi, niti je izdržala naučnu kritiku pa su se pojavili autori koji su smatrali da se korisnost ne može meriti, niti iskazati u bilo kakvom apsolutnom izrazu. Dozvoljava se mogućnost međusobnog upoređivanja korisnosti (dobro A je manje, više ili jednako vredno kao dobro B), ali se razlike ne mogu numerički apsolutno iskazati – Teorija ordinalne korisnosti (Vilfredo Pareto). Copyright © 2004 South-Western

Teorija vrednosti Zaključno: Subjektivna teorija vrednosti izvor vrednosti ne traži u proizvodnji, već u potrošnji. Istražuje sa sa stanovišta potrošača, tj. sa stanovišta njihovih individualnih ocena o korisnosti robe. Vrednost robe je jednaka individualnoj korisnosti koja se pripisuje robi (korisnost robe je subjektivno uslovljena). Pored korisnosti osnovna determinanta vrednosti je retkost. Copyright © 2004 South-Western

Teorija vrednosti Oblik vrednosti predstavlja način izražavanja vrednosti robe. Oblici vrednosti: - Prost oblik – kada se vrednost jedne robe izražava kroz vrednost druge robe (trampa). - Potpuni oblik – kada se vrednost jedne robe izražava većim brojem drugih roba. - Opšti oblik – kada postoji roba koja je opšti ekvivalent vrednosti za ostale robe. - Novčani oblik – novac je ekvivalent vrednosti za sve ostale robe (novac ima monopol u izražavanju vrednosti drugih roba). Cena je novčani izraz vrednosti neke robe. Copyright © 2004 South-Western