Teorija diferencijacije Teorija diferencijacije Emil Dirkem je u

Teorija diferencijacije

Teorija diferencijacije Emil Dirkem je u delu „O podeli društvenog rada“ 1893. govorio o podeli profesija kao o vrsti horizontalne diferencijacije društva. Moderna društva postaju sve kompleksnija kako se funkcije dele među društvenim telima koja se specijalizuju za posebne funkcije.

Teorija diferencijacije Parsonsova razvojna teorija Parsons definiše diferencijaciju kao podelu jedinica ili struktura društvenog sistema na dve ili više jedinica ili struktura koje se razlikuju po svojim karakteristikama i funkcionalnom značaju za sistem. Opisuje proces društvene promene od primitivnih do modernih društava kao takav gde se dele društvene funkcije koje su na početku sjedinjene: politika se, na primer, odvaja od religije i od ekonomije.

Teorija diferencijacije Tri ključne tačke u Parsonsovoj teoriji primenjene na analizu medija Parsons ističe važnost procesa razvoja: od polazne jedinice funkcija, društva napreduju do stanja specijalizacije. Povećana specijalizacija funkcija zahteva integrativni mehanizam koji će međusobno povezati različite podsisteme, a komunikacioni sistemi imaju tu integrativnu ulogu. Diferencija povećava sposobnost prilagođavanja svakog podsistema, pa stoga i celog društva. Ta evolutivna perspektiva podrazumeva neophodnost i superiornost modernosti.

Teorija diferencijacije Verzija teorije diferencijacije Niklasa Lumana Razlika između društvenog mišljenja do kog se došlo putem specijalizovanih sistema masovnih medija i onog znanja koje dolazi od mudraca, sveštenika, plemstva, grada, religije, političkih ili etničkih načina života tako je mala da ne možemo govoriti ni o nazadovanju, ni o napretku. Izbegava tvrdnju da je modernost superiornost. Javno mnjenje može da se funkcionalno začne kao sredstvo izabiranja tema na koje može da se fokusira javna diskusija. Javno mnjenje u nekom tradicionalnijem smislu kao zajedničko mišljenje možda ne postoji.

Teorija diferencijacije Tema mišljenja mora da ima određene karakteristike: Treba da bude opšta kao i da pojednostavi javnu diskusiju bez ulaženja u suprotstavljene tokove. Treba, takođe, da postoji jasna razlika između teme, informacije o određenom predmetu, i mišljenja, tj. suda ili procene tog istog predmeta.

Teorija diferencijacije Funkcija medija Kroz masovne medije se ukazuje na komunikacijske teme, one se analiziraju i predlažu političkom sistemu. Funkcija javnog mnjenja je organizovana medijskim sistemom da ukaže na važne probleme, ali vlada ili u širem smislu politički sistem, ima odgovornost da donese odluke o ovim problemima. Mediji i javnost diskutuju, ali ne donose odluke. Organizacija javne diskusije oko tema pojednostavljuje kompleksnost društva koje u suprotnom ne bi moglo da se organizuje. Kako bi izvršila tu funkciju sredstva komunikacije treba da budu nezavisna od drugih sistema, naročito od političkih sistema.

Teorija diferencijacije Aleksander Društvo se smatra modernim ukoliko je njegov novinarski informativni sistem autonoman od drugih društvenih sistema. U društvu koje se modernizuje i diferencira, mediji su funkcionalna zamena za konkretan kontakt u grupi, budući da je nemoguće da se sastane kao celina. Mediji se javljaju samom podelom društva i što je društvo modernije to su mediji bitniji.

Teorija diferencijacije Autonomija informativnih medija u odnosu na druge institucije ili druge podsisteme koji ih kontrolišu Ukoliko informacije kontrolišu političke vlasti biće nemoguće da se proceni ili okarakteriše politički događaj. Informativni mediji treba da budu nezavisni u relativnom smislu od institucija kakve su crkva, univerzitet ili partija. Moraju da budu nezavisni od struktura koje pripadaju ekonomskoj dimenziji, naročito od društvenih klasa.

Teorija diferencijacije Progresivna diferencija informativnih medija je posledica delovanja tri glavne sile: Zahteva za što univerzalnijim informisanjem koje postavljaju nove društvene grupe. Porasta profesionalnih normi i samoregulacije koji vode razvoju novinarske autonomije. Stepena univerzalizma u nacionalnim građanskim kulturama. Aleksander smatra da je liberalni model, naročito takav kakav postoji u SAD, blizak idealu izdiferenciranog medijskog sistema.

Teorija diferencijacije Koncept diferencijacije i razumevanje razlika između medijskih sistema Profesionalizacija je centralni pojam teorije diferencijacije i može jasno da se razume iz perspektive stepena diferencijacije novinarstva od drugih zanimanja i oblika društvenog delovanja. Mnogi elementi političkog paralelizma, a naročito organizacione veze između partija i medija, mogu jasno da se razumeju iz perspektive stepena diferencijacije, odnosno nedostatka diferencijacije između medija i političkih sistema. Analize uloge države mogu da se razumeju iz perspektive diferencijacije ili nedostatka diferencijacije između medija i države.

Teorija diferencijacije Diferencija ili nedostatak diferencijacije između medija i države Koliko je aktivna država u vezi sa drugim društvenim institucijama nije isto pitanje kao da li je strukturalno diferencirana od njih. Veoma diferencirana država je često upravo ona koja je aktivna, a činjenica da je aktivna ne mora nužno da ugrožava diferencijaciju drugih društvenih sistema. Subvencionisanje štampe, na primer, moglo bi da ugrozi autonomiju medija, ali u društvima sa veoma razvijenom racionalno-legalnom vlašću, gde se subvencije dodeljuju po tačno utvrđenim kriterijumima, ono nema takav efekat.

Teorija diferencijacije Diferencija medija od drugih društvenih tela Kada se uzmu u obzir tri modela, liberalni model karakteriše visok nivo diferencijacije medija od drugih društvenih tela, naročito onih koji su istorijski aktivni u političkoj sferi, a to su partije, interesne grupe i u nekim slučajevima religiozne grupe. Polarizovane pluralističke i demokratskokorporatističke sisteme, s druge strane, karakteriše nizak nivo diferencijacije medija od tako organizovanih grupa, pri čemu postoji noviji trend diferencijacije, naročito u demokratsko-korporatističkim zemljama.

Kritike teorije diferencijacije

Kritike teorije diferencijacije Jirgen Habermas Teorija komunikativnog delovanja - pojmovi: komunikativno delovanje svet života sistemi Modernizacija- paradoksalan proces koji karakteriše proširenje slobode s jedne, ali i postvarenje društvene stvarnosti sa druge strane. - savremeno liberalno društvo: liberalne institucije, tržište, javna sfera> proširenje svere javnog komuniciranja (slobode) politički i ekonomski sistem, političke partije> ograničavanje svere javnog komuniciranja (slobode) Modernizacija- de-diferencija Izražava se kroz „kolonizaciju sveta života“ od strane sistema - Ostaje nejasno da li savremeno liberalno društvo vidi kao viši nivo modernosti u odnosu na druge društvene modele?

Kritike teorije diferencijacije Pjer Burdije „Polje “ sfera socijalne akcije sa svojim sopstvenim pravilima igre, standardima prakse i uslovima evolucije (npr. novinarstvo) De-diferencija u savremenom društvu se odražava kroz dominaciju jednog polja nad drugima usled čega druga polja gube svoja autonomna obeležja U savremenom društvu ova pojava se manifestuje kroz dominaciju polja ekonomije nad drugim poljima Dominacija komercijalnih medija Moć ? ? ? ? ? ? ? ?

POREĐENJE MEDIJSKIH SISTEMA - Tri modela medija i politike - PITANJA?