FRANCOIS TRUFFAUT Savremena teorija filma UDG 2 godina

FRANCOIS TRUFFAUT Savremena teorija filma. UDG, 2. godina I kolokvijum Maša Lečić

TRIFOOVO TRAGANJE ZA INDETITETOM Maša Lečić

François Truffaut , , Cinema is an improvement on life “

François Truffaut , , I make films that I would like to have seen when I was a young man “

François Truffaut , , Taste is a result of a thousand distastes “

BIOGRAFIJA • • rođen je 6. februara 1932 u Parizu bio je filmski režiser i scenarista, a bavio se i glumom ostavio je veliki trag u svijetu filma jedan je od začetnika Novog vala u Francuskoj objavio je više značajnih radova o filmu u ‚‚ Cahiers du cinema” Majka Žanin d’Monferan, otac Roland Levi Fransoa Trifo je bio strastveni ljubitelj književnosti, često je išao u bioskop, nekad bježeći iz škole zbog toga Images may be subject to copyright.

BIOGRAFIJA • • Nakon 1946. godine, napustivši školu, preživljavao je radeći raznovrsne poslove 1947. je otvorio kinematografski klub, koji je držao dok nije poslat u Vilžuif na kućno liječenje Povezao se sa filmskim kritičarem Andre Bazenom i angažovao se u „Radovima i kulturi” Napisao je svoje prve članke 1950, nakon čega je pozvan u vojsku • Dok je bio u Njemačkoj, dezertirao je i završio u vojnom zatvoru, nakon čega je bio oslobođen

BIOGRAFIJA • 1951. napravio je „Posjetu”, svoj prvi kratkometražni film • 1956. godine postao asistent režiseru Robertu Roseliniju. Režirao je „Nevaljalce” 1957 • iste godine se oženio sa Medlin Morgenstern, ćerkom filmskog distributera (Ignjas Morgenstern), sa kojom je imao dvije ćerke, Lauru i Evu. Od nje se razveo 1964

BIOGRAFIJA • 1959. završio je „ 400 udaraca” koji su postigli momentalni uspjeh, otvarajući vrata novom talasu i njegovoj svjetskoj karijeri • 1968. Trifo je planirao da oženi svoju omiljenu glumicu, Klod Žad (Claude Jade), koja je glumila u filmovima „Ukradeni poljupci”, „Zajednički sto i postelja”, „Ljubav u bjekstvu”, ali je promjenio svoju odluku u poslednjem momentu. Uprkos tome, Trifo i Žad su ostali odlični prijatelji.

François Truffaut and Claude Jade

BIOGRAFIJA • Fransoa Trifo je glumio u nekoliko svojih filmova: „Zelena soba” (1978), „Američka noć” (1973), „Divlje dijete” („ 1969), takođe se pojavio u „Priči o Adeli H. ” ( 1975), neprimjetno na početku „Čovjeka koji je volio žene” (1977), kao i u filmu Stivena Spilberga„Bliski susreti treće vrste” (1977) • umro je u 52 -goj godini, 21. oktobra 1984. u Neiju na Seni

STVARALAČKI OPUS • 1959 400 udaraca (Les Quatre-cents coups) • 1960 Pucajte na pijanistu (Tirez sur le pianiste) • 1962 Žil i Džim (Jules et Jim) • 1964 Nježna koža (Le Peau douce) • 1966 Farenhajt 451 (Fahrenheit 451)

STVARALAČKI OPUS • 1967 Mlada je bila u crnini (La Mariee etait en noir) • 1968 Ukradeni poljupci (Baisers volés) • 1969 Sirena Misisipija (La Sirene du Mississippi) • 1969 Divlji dječak (L'Enfant sauvage) • 1970 Bračno gnijezdo (Domicile conjugal)

STVARALAČKI OPUS • 1971 Dvije Engleskinje i kontinent (Les Deux Anglaises et le continent) • 1972 Ljepotica kao ja (Une Belle fille comme moi) • 1973 Američka noć (La nuit américaine) • 1975 Priča o Adeli H. (L'Histoire d'Adele H. ) • 1976 Džeparac (L'Argent de poche)

STVARALAČKI OPUS • 1977 Čovjek koji je volio žene (L'Homme quai amait les femmes) • 1978 Zelena soba (La Chambre verte) • 1980 Poslednji metro (Le dernier métro) • 1981 Žena iz susjedstva (La Femme d'a cote) • 1983 Brzo nedjelja (Vivament dimanche!)

KARAKTERISTIKE TRIFOOVOG STVARALAŠTVA: • • • utemeljivač je novog talasa sarađivao je u avangardnom časopisu , , Cahiers du cinema” formulisao je čuvenu autorsku teoriju pripada generaciji francuskih reditelja koji smatraju da se film može upotrebiti kao sredstvo za lično izražavanje dio je prve filmski obrazovane generacije u istoriji njegovo stvaralaštvo nas upućuje da mi gledamo film, a ne stvarnost upotrebljavao je tehnike koje su došle sa Novim valom: manipulacija percepcijom posmatrača, montažni skokovi, snimanje kamerom iz ruke raskinuo je sa dotadašnjom tradicijom – indetifikacija sa likom Trifoov rad je nastavak Melijesovog stvaralaštva i potpuni zaokret od perfektnih šavova montaže komercijalnog filma

ČASOPIS , , Cahiers du cinema” • • Ovaj časopis su osnovali 1951. godine Andre Bazen i Žan Donio Valkorz časopis je okupio grupu mladih kritičara-Fransoa Trifo, Žan-Lik Godara, Klod Šabrol, Žak Rivet i Erik Romer (oni su ujedno postali i najveći reditelji novog talasa) Bili su privilegovana generacija, jer su mogli da proučavaju film i filmsku kulturu u francuskoj kinoteci koju su osnovali 1936. godine Žorž Franži i Anri Langloa Sam Langola je sačuvao djela kultnih reditelja, Grifita, Kitona, Gansa, Vigoa i Renoara, koji će postati odskočna daska mladim poslijeratnim filmofilima

ČASOPIS , , Cahiers du cinema” • Veliki uticaj na njih je ostavilo stvaralaštvo genijalnih reditelja Ingmara Bergmana i Akire Kurosave • Pod Langovim uticajem, ovi mladi ljudi su i sami poželjeli da postanu filmski stvaraoci • Zbog veklikog iskustva stečenog gledanjem filmova, mnogi od njih su postali filmski kritičari

, , IZVJESNA TENDENCIJA FRANCUSKOG FILMA’’ • ovo je bio naslov eseja koji ja napisao Trifoa 1954. godine • odbacivanje estetike montaže u korist, stvaranja raspoloženja i ambijenta • film treba da bude medij ličnog estetskog izraza, treba da nosi jasan potpis svojih autora • autor sa svakim novim filmom postaje zreliji i kompetentniji za sagledavanje stvari iz različitih uglova • napada poslijeratnu komercijalistićku tradiciju

POJAVA NOVOG TALASA • prvi filmovi novog talasa bile su nezavisne produkcije dramskih kratkih filmova • 1959. godina je ipak ključna za ovaj val i tada se pojavljuje ’’sveto trojstvo’’ novog vala Fransoa Trifo (400 udaraca), Alen Rene (Hirošima, ljubavi moja) i Žan-Lik Godar (Do posljednjeg daha)

POJAVA NOVOG TALASA Trifo je dobio nagradu za najbolju režiju, Rene je postao poznat po upadljivoj strukturi i temi, dok je Godar uveo eliptičan stil montažnih skokova unutar scene, kreće od krupnog kadra, što je bilo odstupanje od dotadašnje prakse

400 UDARACA • • • Polu-autobiografski film Segmente svog djetinjstav i odrastanja transponovao je u lik Antoana Doanela Trifo prati iskustva jednog četrnaestogodišnjaka: u učionici, sa roditeljima, sa njegovim najboljim prijateljem Reneom, i na ulicama Pariza U nekoliko navrata on bježi od kuće. Antoan se zapetljava u pokušaju da vrati pisaću mašinu koju je ukrao iz kancelarije svog oca. Ovo vodi do njegove kazne u centru za maloljetne delikvente iz kojeg beži na kraju filma Dobio nagradu za najbolju reziju u Kanu

• Svi filmovi Trifoa su prepuni vizuelnih dosjetki i aluzija na druge filmove • Prisutno je i mješanja žanrova • Trifoova fotografija je zadivljujuća, kao i sami kadrovi

Tirez sur le pianiste 1960 La Mariee etait en noir 1967 Jules et Jim 1962

L'Enfant sauvage 1969

L'Histoire d'Adele H 1975

, , Da li su filmovi važniji od života? ”