POLITIKA KOREKTNOST I JEZIK O izraavanju politike korektnosti

POLITIČKA KOREKTNOST I JEZIK O izražavanju političke korektnosti kroz jezik Na primeru upotrebe anglicizma gej i odrednice jugoistočna Evropa u srpskom, poljskom i engleskom jeziku Goran Injac, Katedra za slavistiku, Filološki fakultet, Univerzitet u Opolu, Poljska 18. mart 2009. Gralis 2009 1

Politička korektnost i javni diskurs način govora o određenoj temi, prisutan u određenom javnom prostoru. Istorija koncepta - politička korektnost § § 1793. godine, komentar na presudu, The United States / People of the United States. 1935. godina - correct opinion kao suprotnost diskursu konflikta i mržnje - rasprava o akademskim slobodama u Velikoj Britaniji. 2

§ § 80 ih i 90 ih godina XX veka - ideje “nove levice”, komunističke teorije “ispravnog mišljenja”, maoistički koncept “ispravnog stava” - pojam “politički korektan” postao prisutna kategorija u javnom diskursu. Dvojaka percepcija - različita politička orijentacija liberalno / konzervativno. 3

Polička korektnost – definicija koncepta § § § Borba u okviru javnog diskursa, dve suprotstavljene kategorije kulturnog identiteta. Kultura - sistem značenja koji nastaje kao artikulacija određenih predstava , sistema vrednosti i identiteta. Realizuje se kroz jezik, jer postoji kao diskurs - kao kulturološka kategorija koja podrazumeva i identitet, žanr i stil. 4

§ § § “Politička” - jer je posledica politike fokusirane na predstave o vrednostima i identitetu, dakle kulturne politike. “Korektnost”/”nekorektnost” - svedoči o ideološkoj promeni prouzrokovanoj političkim i ekonomskim faktorima i borbi za društvenu moć, kroz borbu za kontrolu nad javnim diskursom. Odlikuje se metadiskurzivnom refleksivnošću. 5

Politička korektnost i komunikacija POŠILJALAC ► (primalac)◄ predstave vrednosti identitet POJEDINAC GRUPA PORUKA ►PRIMALAC ◄(pošiljalac) predstave vrednosti znak predstave vrednosti identiteta + javni prostor/privatni prostor DISKURS KONTEKST identitet POJEDINAC GRUPA 6

§ § § Komunikacijski prostor - DISKURS, KONTEKST odlučujući faktor nivoa “korektnosti” poruke. Izražavanje stava prihvatljivo je tada, kada primalac poruke shvati da interlokutor izražava u svom stavu aksiološku osnovu blisku njegovoj. Granica asiološkog korektnosti”. prostora - granica “političke 7

Grupa/Pojedinac – Grupa/Pojedinac + javni prostor § § § Solidarnost u okviru određene društvene grupe koja je u prisutnoj političkoj stvarnosti aksiološki integrisana. Nemera uticaja i kontrole nad javnim diskursom. “Politička korektnost” - STIL OFICIJALNE, JAVNE KOMUNIKACIJE koja se zasniva na izbegavanju javno manifestovanih negativnih ocena određene osobe, pojave ili koncepta, karakterističnih za određenu grupu ili pojedinca. 8

Pojedinac/Grupa – Pojedinac/Grupa isključen javni prostor § § Ukoliko se isključi javni prostor polje namere premešta se sa uticaja na javni diskurs na polje solidarnosti između interlokutora. U ovom slučaju “korektnost” (ne obavezno “politička”) predstavlja TAKT, tj. ZAŠTITU INTERLOKUTORA pred tim što bi moglo da izazove naše jezičko ponašanje. 9

Pitanja: § § § Šta “politička korektnost” označava u određenom vremenskom trenutku, mestu i kontekstu određene kulturne politike? Šta se označava kao “politička korektnost” i koje diskurzivne strategije ona podrazumeva? Na koji način je povezana sa predstavom o prisutnom društvenom poretku? 10

Predmet i cilj analize: 1. srpski/poljski – kulturološki kontekst 2. ideološki transfer, vrednosti 3. pitanje rodnog, seksualnog, rasnog identiteta 4. analizirani primeri: gej, Balkan, jugoistočna Evropa 11

Izražavanje “korektnosti” i pitanje seksualnog identiteta “korektna” leksema gej naspram suprotstavljenih pejorativnih značenja. Metodologija: § leksički i upotrebni status § prisustvo u rečnicima i sadržaj rečničke odrednice § provera u korpusu srpskog i poljskog jezika – prisustvo u javnom diskursu 12

§ stepen markiranosti - pejorativnost/“korektnost” § upotrebna vrednost § stereotip, jezički stereotip, misaona metaforizacija § vrednosti, predstave, ideološka označenost 13

Srpski i poljski jezik, nazivi za istopolno seksualno orijentisanog muškarca SRPSKI POLJSKI homoseksualac gej peder augumentativi/deminutivi npr. homić homoseksualista gay / gej pederasta pedał ciota 14

Vasić, V. , Prćić, T. , Nejgebauer, G. (2001). Du yu speak anglosrpski? Rečnik novijih anglicizama. Novi Sad: Zmaj. gej , a m /gêj/; GAY [eng. gay] (neform. ) = homoseksualac, = homić. . . uvek intrigantni pevač sa etiketom gaya. ŠT - det. . . što govori da je gay postao mainstream. ŠT - prid ind Ne toleriše se fizička ljubav gej parova. ŠT 15

Rečnik srpskog jezika. (2007). Novi Sad: Matica srpska. § § § gej m engl. homoseksualac, -lca m muškarac seksualno naklonjen drugom muškarcu. peder m prez. a. homoseksualac. b. fig. bezvredna, prezrenja dostojna osoba (o muškarcu). 16

Žargonski nazivi za homoseksualca Zorica Knežević , Semantičko-derivaciona analiza žargonizama sa arhisemom čovek baštrač (A), buljaš, buljaroš (G), buzerant (G), čekićar (G), derpe (A, M, G, I), derpenja (I), dlakar (A), dudloje (A), dupedavac (A, G), dupejebac (G), feder (A, I), fesko (A), frka (A), furunaš (G), furundžija (G), gej (G, I), gejovac (G), gospođica (I), guzičar (A, G, I), guzolovac (G), homić (A, G, I), homokenjac (A), homos (A, G, I), karanfil (A), karoljub (G), kitolovac (I), kurcoliz (I), lastiš (A, I), leptir (A), leptiruška (A), meri (A), mušmula (A, I), naguzac (A), naguzar (A), orka (A, I), otpozadičar (G), peca (I), pečurka (G, I), peda (I), pedalo (A), 17

peder (A, G, I), pederaš (A, G, I), pederiko (A), pedikir (A, I), pedos (A, I), peđa (A), pele (A, I), pelikan (A), pepeljuga (A, I), pepika (A), pepos (A), Perica (A), peša (G, I), pešak (A, I), peškir (A, M, G, I), peškirčič (G, I), peško (A, M, G, I), pešovan (A, G, I), pešovander (A, I), petko (I), pozadinac (I), rašomon (A), rošomonac (A), senfara (G), smokvica (A), šešir (A), tetka (A, G, I), tetkica (I), topli brat (A, G), trećepozivac (A), ženski petko (I), Šekspir (A) 18

Słownik języka polskiego PWN. (2006). Warszawa: Wydawnictwo Naukowe PWN. § § § gej, gay [wym. gej] homoseksualista • gejowski homoseksualista, człowiek odczuwający pociag płciowy do innego człowieka tej samej płci. pederasta, mężczyzna uprawiający pederastie; homoseksualista. pedał, wulg. pederasta ciota, posp. pogard. o homoseksualiście; pedał 19

Sinonimski odnos § srpski gej : homoseksualac pejorativno markirani: peder, homić § poljski gej : homoseksualista : pederasta pejorativno markirani: pedał, ciota 20

§ jezička ekonomija i sinonimija § različit kontekst, diskursna upotreba § mediji: Danas (gej, homoseksualac), Gazeta Wyborcza (gej, homoseksualista), ostale lekseme žargonska upotreba, pejorativno značenje 21

§ različit stav govornika § različit stepen korektnosti § uvredljive etikete - potret grupe, cilj : oznaka - negativan društveni element, predrasude 22

LEKSEMA: gej/gej (sr. /pl. ) OZNAKA: neutralno, novo, moderno, liberalno PRIMER: “…već, decenijama - nesumnjivo su izrazili svoja uverenja o rasnoj ravnopravnosti, možda i o politici jednakosti u tom domenu, gej prava, feminizma…” (ŠT) “. . . Dlatego chyba warto zastanowić się nad tym, co jest dobre dla przeciętnego, konkretnego geja lub lesbijki, by mógł żyć jak człowiek. . . ” (ŠT) 23

LEKSEMA: homoseksualac /homoseksualista (sr. /pl. ) OZNAKA: transparentno, biološki, pozitivno /negativno PRIMER: “. . . Milićević podseća da je prošle godine dvojici homoseksualaca zabranjeno da dobrovoljno daju krv u Beogradu, iako su želeli da se uključe u akciju RTV B 92 i Instituta za transfuziju. ” (ŠT) “. . . zwolennik tego kierunku z zasady musi sympatyzować z homoseksualistami, 24

LEKSEMA: -/pederasta (sr. /pl. ) OZNAKA: transparentno, biološki, negativno, staromodno, konzervativno PRIMER: ” Verger, pederasta i sadysta, z zawodu hodowca świń, został kiedyś przez Lectera poszczuty psami. ” (ŠT) 25

LEKSEMA: homić/- (sr. /pl. ) OZNAKA: uvredljivo, konzervativno PRIMER: ”. . . Nije lepo koristiti izraze "upucava" i "homić" jer su to pogrdni nazivi. Bilo bi pristojnije da napišeš "muva me" i "gej”. ” (INT) 26

LEKSEMA: peder /pedał (sr. /pl. ) OZNAKA: uvredljivo, konzervativno PRIMER: “Komentari poput "možeš da budeš peder ili narkoman, a ne smeš nigde da pušiš", "ima svi da kleče pred nama", ili "razbucali smo ih na sitne komade" čuli su se sa svih strana, . . . ” (ŠT) ʺ. . . niech mi pani da spokój, to pedał. . . O matko! No, taki chłop co z chłopem śpi!” (ŠT) 27

LEKSEMA: -/ciota (sr. /pl. ) OZNAKA: uvredljivo, vulgarno PRIMER: “ Trzeba ich tolerować, bo lubić przecież nie sposób. A jeśli chcemy kogoś obrazić, najlepiej nazwać go pedałem, ciotą bądź czarnuchem. . ” (ŠT) 28

Zaključne napomene: § leksema gej jedina je označena kao neutralna § ističe se svojim stranim poreklom § oslobođena kulturološkog konteksta § i vrednosne odrednice koncepta koji označava 29

§ § pozajmljena u funkciji neutralizatora značenja posledica je promene društvenog stava prema seksualnim manjinama i liberalizacije javnog diskursa novog “korektnog” govora, naspram “starog” govora konflikta političko-ideološki transfer srpskog i poljskog društva 30

Izražavanje “političke korektnosti” i pitanje regionalnog identiteta “korektna” jugoistočna Evropa, naspram negativno markiranog Balkana § § § Balkan - društva koja karakteriše prekomerna doza nacionalizma. Izvor etničkog nasilja koje se povezuje sa davnim istorijskim iskustvom ostatka Evrope. Raspad Jugoslavije i ratovi utvrdili predstavu o nečemu tipično “balkanskom”, što je u suprotnosti sa nečim tipično “evropskim”. 31

§ § § Nazadnost, poluorijentalni i ruralni prostor - “brkovi, blatnjavi haos i ništa više”. Posmatran u okvirima fundamentalne opozicije: beli/crni, Indoevropljani/ostali. Jezička konsekvencija – pojava novih leksema motiviranih stereotipskom slikom određenog prostora: balkanizam, balkanizacija. 32

Primer etničkog i regionalnog stereotipa: 33

Longman Dictionary of Contemporary English, 4 th Edition. (2005). CD ROM. Longman Group Ltd. bal‧kan‧i‧za‧tion also -sation British English [uncountable] the practice of dividing a country into separate independent states - used to show disapproval Słownik języka polskiego PWN. (2006). Warszawa: Wydawnictwo Naukowe PWN. bałkanizacja, proces rozpadu jednego regionu na male, słabe, skłócone ze sobą państewka 34

Rečnik srpskog jezika. (2007). Novi Sad: Matica srpska. Balkanac, -nca m. 1. stanovnik Balkanskog poluostrva. 2. (Balkanac) pej. sirov, prost, necivilizovan, primitivan čovek. balkanizam, -zma m. 1. (obično pej. ) ono sto je svojstveno Balkancima, karakteristična svojstva, duh Balkanaca; nekulturno, necivilizovano ponašanje svojstveno Balkancima; nedovoljna kulturna razvijenost. 2. lingv. reč ili jezička osobina iz balkanskih, pre svega starih balkanskih jezika (npr. upotreba postpozitivnog člana). 35

balkanizacija ž. 1. uvodjenje i primena balkanskih metoda, osobina, balkanskog načina, stila života i sl. , primanje osobina karakterističnih za život, običaje, kulturu i jezik balkanskih naroda. 2. pol. pej. cepkanje, fragmentacija nekog manje-više celovitog područja na više međusobno zavađenih državica: ~ Afrike, ~ Evrope. balkanizirati, -iziram i balkanizovati, -zujem sprovesti, sprovoditi balkanizaciju. balkanizirati se dobi(ja)ti, poprimiti, primati balkansko obeležje. 36

LEKSEMA: balkanization/bałkanizacja (eng. /pl. ) OZNAKA: neodobravanje, primitivno, nazadno PRIMER: “… now pop culture has been balkanized; it is full of niches, with different groups watching and playing their own things. ” (ŠT) “Bałkanizacja Kawkazu na bazie etnicznej jest dla nas wszystkich poważnym zagrożeniem - dodał minister na posiedzeniu komisji. . . ” (ŠT) 37

LEKSEMA: balkanism/bałkanizm (eng. /pl. ) OZNAKA: neodobravanje, primitivno, nazadno PRIMER: “Thus Balkanism caused by political anarchy is acute, while that caused by national motives is chronic. ”(ŠT) “Jeden ze znanych brytyjskich dziennikarzy, korespondent wojenny w Bośni Misha Glenny, po przeczytaniu "Bałkanów wyobrażonych“ przyznał jej, że zdał sobie sprawę, iż sam był winny "bałkanizmu". ” (ŠT) 38

• • • SINTAGMA: South East Europe/Południowo. Wschodnia Europa (eng. /pl. ) OZNAKA: neutralno, jedan/bilo koji deo Evrope PRIMER: “The South-East Europe programme is of particular importance for Europe. There are challenges in this part of Europe which exist nowhere else…” (INT) “Kraje Południowo-Wschodniej Europy potrzebują przede wszystkim życzliwego zainteresowania. ” (ŠT) 39

Zaključne napomene: § jugoistočna Evropa obeležena kao neutralna § suprotstavljena markiranom konceptu Balkan § oslobođena kulturološkog konteksta § bez vrednosne odrednice koncepta koji označava 40

§ § u funkciji neutralizatora značenja posledica je promene društvenog stava i liberalizacije javnog diskursa “novog korektnog” govora, naspram “starog” govora konflikta političko-ideološki transfer u smeru integracije i prihvatanja 41

Sažetak: • • “Politička korektnost”, kao komunikacijska preporuka ima ne samo etičku, već i praktičnu osnovu. Ona proizlazi iz istraživanja jezičke persvazije koje potvrđuju da neutralna izjava (ili “politički korektna” izjava) ima veći značaj i moć od emocionalno označenih (“nekorektnih”). 42

• • U javnom diskursu ono što se smatra “korektnim” pokazuje željeni “korektan” smer u kome određeno društvo u određenom trenutku razvija svoju kulturnu politiku. Anglicizam gej, kao i sintagma jugoistočna Evropa koja se učvrstila u javnom diskursu motivisana engleskom sintagmom South East Europe, pokazuju da motivacija za leksičko pozajmljivanje može biti i potraga za neutralnim, “politički korektnim” jezičkim ponašanjem. 43

Primarni izvori: § § Arhiva dnevnog lista Danas, www. danas. co. yu Arhiva tekstova na Internet stranici radija i televizije B 92, www. b 92. net Korpus Języka Polskiego Wydawnictwa Naukowego PWN, www. pwn. pl Longman Dictionary of Contemporary English, 4 th Edition. (2005). CD ROM. Longman Group Ltd. 44

§ § § Rečnik srpskog jezika. (2007). Novi Sad: Matica srpska. Słownik języka polskiego PWN. (2006). Warszawa: Wydawnictwo Naukowe PWN. Vasić, V. , Prćić, T. , Nejgebauer, G. (2001). Du yu speak anglosrpski? Rečnik novijih anglicizama. Novi Sad: Zmaj. 45

Literatura: 1. Awdiejew, A. (2006). Poprawność polityczna. u Habrajska, G. (red. ) Rozmowy o komunikacji 1, Polityczna poprawność. 14 -15. Łask: Oficyna Wydawnicza LEKSEM. 2. Berman, P. (1992) Introduction: The Debate and its Origins u Berman, P. (edit. ) Debating P. C. The Controversy over Political Correctness on College Campuses. 1 -26. New York: Laurel. 3. Cameron, D. (1995). Verbal Hygiene. London: Rutledge. 4. Carnaghi, A. , Maass, A. (2007). In-Group and Out-Group Perspectives in the Use of Deragotary Group Labels. Journal of Language and Social Psychology 26: 142 -156. 46

5. Fairclough, N. (2003). „Political Correctness”: the Politics of Culture and Language. Discourse and Society 14: 17 -28. 6. Hatzopoulos, P. (2003). “All that is, is nationalist”: Western Imaginings of the Balkans since Yugoslav Wars. Journal of Southern Europe and the Balkans 5: 1, 25 -38. 7. Lakoff, R. (2000). The Language War. Berkeley: University of California Press. 8. Lyons, J. (1981). Language and Linguistics. An Introduction. Cambridge: Cambridge University Press. 9. Miskovic, M. (2006). Fierce Mustache, Muddy Chaos, and Nothing Else: Two Cinematic Images of the Balkans. Cultural Studies & Critical Methodologies 6: 440 -459. 47

10. Perry, R. (1992). A Short History of the Term Politically Correct. u Aufderheide, P. (edit. ) Beyond PC: Towards a Politics of Understanding. 71 -79. St Paul, MN: Graywolf Press. 11. Said, E. (1983). The world, the Text and the Critic. Cambridge, MA: Harvard University Press. 12. Suhr, S. , Johnson, S. (2003). Re-visiting “PC”: introduction to special issue on “political correctness”. Discourse and Society 14: 5 -17. 13. Todorova, M. (1997). Imagining the Balkans. New York: Oxford University Press. 48

14. Tokarz, M. (2006). Polityczna poprawność. u Habrajska, G. (red. ) Rozmowy o komunikacji 1, Polityczna poprawność. 9 -13. Łask: Oficyna Wydawnicza LEKSEM. 15. Williams, R. (1981). Culture. London: Fontana. 16. Wilson, J. K. (1995). The Myth of Political Correctness: the Conservative Attack on Higher Education. Durham, NC: Duke University Press. 49